arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Леци у Кутини (Фото:net.hr)

Кутина: ХДЗ позива бираче усташким поздравом “За дом спремни!”

2. јун 2017.

Локални ХДЗ позива Кутињане да гласају за кандидата ове странке за градоначелника Кутине Златка Бабића у другом кругу локалних избора и дијели летке са усташким поздравом и симболима, преносе хрватски портали. ХДЗ је позвао Кутињане на “обрачун са остацима црвеног режима”, који на челу са кандидатом СДП-а Андријом Рудићем, враћа Кутину “у југокомунистичка времена”. Уз позив да се гласа за ХДЗ-овог кандидата за градоначелника Кутине Златка Бабића, налази се ратна фотографија Дамира Маркуша, кандидата ХДЗ-а за замјеника градоначелника овог градића. Маркуш је на фотографији обучен у маскирну униформу, на рамену је јасно истакнут симбол ХОС-а, док у руци држи црну заставу са ХОС-овим грбом, на којем је истакнут усташки поздрав

Milos Kovic

Milos Kovic: The future belongs to those who do not surrender

2. јун 2017.

Compared to our ancestors, we are really distinguished by cowardice, fatalistic passivity and laziness. All this, however, can change quickly. Српски An interview with Milos Kovic, historian, Assistant professor at the Department of History, Faculty of Philosophy in Belgrade, Serbia, who published a book about a difficult moment when only one path remained for Serbia, and not a promising one – „The only path: Entente Powers and the defense of Serbia in 1915.“ How accurate is the theory that there are tragic events of exceptional strength that really shape the identity of a nation? How is this happening and what if we do not learn a lesson out of those

Алојзије Степинац

Да ли су покољи (Срба) „богоугодна дела“?

2. јун 2017.

ПОВОДОМ НЕДАВНИХ СКРНАВЉЕЊА СРПСКИХ ЦРКАВА У ХРВАТСКОЈ Идеологија усташтва, на којој је почивала Независна Држава Хрватска, темељи се на највишим вредностима Римокатоличке цркве. На тој идеологији и на тим вредностима стварана је етнички чиста римокатоличка држава, каква је данас Република Хрватска. Већина данашњих Хрвата римокатолика уверена је да је њихова држава створена по божјој вољи чијем стварању су се радовали Исус Крист (Исус Христос) и Блажена девица Марија (Богородица) Загребачки надбискуп, доктор филозофије и теологије, блажени Алојзије Степинац, који, поред осталог, одређује српско-хрватске односе већ деценијама је светац хрватских римокатолика, преостаје да његово светитељство буде потврђено и у Ватикану. Он је, како је недавно изјавио хрватски кардинал Јосип Бозанић, оријентир

Никола Калабић

Судске рехабилитације – за и против!

2. јун 2017.

Процеси транзиције у Србији су праћени и различитим препорукама ЕУ и њених институција које се односе на раскид са прошлошћу, како комунистичком тако и са нашом новијом ратном прошлошћу. Препоруке ЕУ односиле су се и на лустрацију (чишћење жртвом помирења), која је означавала поступак утврђивања одговорности за кршење људских права грађана од стране лица на јавним функцијама, као и на реституцију, односно повраћај одузете имовине. Са овим процесима повезани су и различити захтеви за рехабилитацију лица осуђених пред судовима комунистичке власти, а била су припадници поражених снага у Другом светском рату. Управо овде желимо да говоримо о судским процесима који се односе на комунистички режим и комунистичку прошлост у Србији

Заједнички напори на спречавању релативизације холокауста и ревизије историје

2. јун 2017.

Први потпредседник Владе и министар спољних послова Републике Србије Ивица Дачић разговарао је 23. маја са извршним директором Светског јеврејског конгреса Робертом Сингером.  Министар Дачић је истакао да Србија активно учествује у Међународној алијанси за сећање на холокауст (ИХРА), да је предузела значајне кораке на плану реституције јеврејске имовине, пре свега кроз усвајање Закона о отклањању последица одузимања имовине жртвама холокауста које немају живих законских наследника, као и изградњи меморијалног комплекса Старо сајмиште. Извршни директор Светског јеврејског конгреса Роберт Сингер је истакао историјске и културолошке везе наша два народа и изразио захвалност због односа Владе Србије према јеврејској заједници. Истакао је да је за поштовање све што је Република Србија до сада предузела у

Фото: Лола Ђорђевић

Да ли би Срби могли у Приштини да причају о злочинима? Нећемо сазнати…

2. јун 2017.

Фестивали у организацији затвореног круга људи који се мире, иако се никада нису ни свађали, промашена су ствар. Далеко од било каквог значаја и утицаја на друштво. За „Мирдиту” јуче није био баш добар дан. Почетак фестивала који се у Београду одржава четврту годину заредом, са декларативном амбицијом да „представи косовску културу”, пропраћен је инцидентом у Дому омладине. Њиме је накратко прекинуто извођење перформанса „Револт против насиља”. Прекинули су га чланови Српског сабора Заветници, уз образложење да фестивал, а пре свега долазак бивше косовске председнице Атифете Јахјаге на представљање књиге о женама које су преживеле мучење током рата на Косову и Метохији, представља великоалбанску пропаганду усред Београда. У међувремену, Јахјага је долазак отказала. Фестивал су организовале невладине организације Иницијатива младих

Проф. историје Ђорђе Бојанић и вероучитељ Дејан Јовановић (ОШ „Бубањски хероји“ Ниш)

Руско-српски час о Светом руском кнезу Владимриу

1. јун 2017.

Средином маја, завршен је нови руско-српски међународни час из историје, у коме су учествовали ученици из руских и српских школа – чланови Руско-српског клуба у центру за додатно образовање „Восхождение“ („Успон“)  у граду Шуjа Ивановској области (Русиjа)   и основне школе  „Бубањски хероји» у Нишу. Тема овог видео часа била је „Велики руски кнез Свети Владимир“ . Организатори овог мећународног часа били су, руски и српски наставници – Ђорђе Бојанић (ОШ „Бубањски хероји“, Ниш) и  Александар Муравјов Николајевич (Центар „Восхождение“ , Шуја). Као циљ ставили смо обострано упознавање ученика широм Србије и Русије са овом темом, са историјом два братска православна народа и са руско-српским односима, кроз видео снимак који може

Кнежево Фото: Screenshot/YouTube

Кнежево: Споменик за погинуле борце

1. јун 2017.

У селу Борак у општини Кнежево данас је освештано и откривено спомен-обиљежје за 21 погинулог борца у одбрамбено-отаџбинском рату са овог подручја. Шеф кабинета министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Блашко Каурин, рекао је да је 21 погинули борац ненадокнадив губитак за малу, али достојанствену мјесну заједницу као што је Борак, али уједно и за Кнежево и Републику Српску. Предсједник Општинске Борачке организације Кнежево, Ранко Вучић, рекао је да је обавеза српског народа да не заборави оне који су дали животе за Републику Српску и очување српских светиња. Подсјетио је да је са подручја општине Кнежево погинуло 275 бораца чија је просјечна старост 31 година. Око 600 припадника Војске Републике

ЦРНА ЛЕГИЈА

76 година од непризнатог геноцида над Србима у НДХ: Календар злочина у Херцеговини

1. јун 2017.

Хрватско насиље и злочини над Србима у априлском 1941 у појединим мјестима Херцеговине прекинути су доласком италијанског окупатора. По Римским уговорима закљученим са НДХ 18.маја 1941. Италија је преузела обавезу да повуче своје снаге из II окупационе зоне до краја маја исте године и да сву у тој зони власт преда Хрватима. До повлачења Италијана живот за Србе у овом подручју био је сношљив. Хрватска држава није губила вријеме у припреми геноцида па је по плану, организовано кренула у његово извршење у Требињу, Мостару и Невесињу. Како је „сваки почетак тежак“ и да  крвожедне масе ипак неко треба уведе у само убијање њихових недужних комшија, у ова мјеста је упућена

Пале - помен Фото: СРНА

У недјељу обиљежавање страдања 45 српских бораца

1. јун 2017.

На спомен-обиљежју у Жепи у недјељу, 4. јуна, биће обиљежено 25 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су из засједе напали и мучки убили, а потом масакрирали припадници муслиманских снага. Ово је био један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала с обзиром на број погинулих у једном дану и на једном мјесту. Колона која се 4. јуна 1992. године кретала према брду Зловрх била је у хуманитарној мисији и имала је задатак да достави храну и воду војницима који су обезбјеђивали радио-релејни објекат на тој коти. Са муслиманским снагама био је постигнут договор да српски војници мирно прођу. Међутим, муслиманске снаге су тај договор прекршиле и

Трново, Ледићи, Споменик цивилним жртвама

Масакр у Ледићима, у коме су убијане и бебе, и даље без оптужнице?!

1. јун 2017.

До 2001. године ископани су остаци 24 жртве. Костури су већином били непотпуни, а неке лобање пронађене су одвојене од тијела. Према извјештају Министарства унутрашњих послова Српске, становници Ледића убијени су на бруталан начин – клањем, вјешањем или гушењем Приредио: Огњен БЕГОВИЋ У селу Ледићи, код Трнова, у суботу, 3. јуна, биће обиљежено 25 година од крвавог пира муслиманских фаланги које су свирепо ликвидирале 24 српска цивила из овог села. Припадници муслиманских снага су у јуну 1992. године мучки убили српске цивиле – најстарија жртва Иконија Васић имала је 92 године, а најмлађа Милун Тешановић само 18 мјесеци. У злочиначком походу комшија, убијено је десет чланова породице Васић, цијела породица

76 година од злочина геноцида НДХ над Србима у Херцеговини 2. јуна 1941.

1. јун 2017.

Невесињски срез Покољ у селу Удрежње У свануће у српско село Удрежње (око 8 км путем јужно од Невесиња ) упало је око 60 већином домаћих  и нешто  придошлих западно херцеговачких усташа. Пошли су према сеоским кућама и испред  њих  редом убијали домаћине и друге одрасле мушкарце које су затекли.  Тога јутра, за кратко вријеме убили су 27 недужних људи, а двије жене ранили.  При уласку у село  злочинци су ушли прво у кућу  Пека  Кљакића и дигли из кревета његова два сина Вељка од 16 и Милоша од 19 година.  Убили су их на вратима сеоске  цркве, а Милоша су додатно проболи ножем.  Потом су провалили у цркву ,

Кадар из филма

”Празна кућа” филм о Србима отетим ради трговине органима ДЕО I

1. јун 2017.

Циклус сведочења чланова породица киднапованих Срба, жртава трговине органима, портал КМ Новине започиње поводом нељудског фестивала „Mirëdita, dobar dan” у Београду којим се настоји да Срби буду окривљени за одбрану својих имања, пoродица и КиМ а злочини над њима заборављени па чак и оправдани. Пре, током и након рата Срби на Косову и Метохији су били киднаповани. Отето је преко 1800 људи, иако број заправо никада није тачно утврђен јер је било ситуација када су Шиптари у логоре водили читаве породице па и села, тако да нико није остао да их тражи. Према тврдњама више различитих истражних институција и новинара као у овом случају, недвосмислено је доказано да је највећи

Обиђановић по доласку на своје већ традиционално одредиште крај града на Нишави,Фото М. Петковић

Вечна слава Синђелића и Ресаваца

1. јун 2017.

Недалеко од Ниша обележено 208 година од чувеног боја на Чегру. Душан Обиђановић препешачио 150 километара из Свилајнца Душан Обиђановић (65) препешачио је 150 километара од родног Свилајнца до Ниша, како би на државној церемонији одао пошту Стевану Синђелићу и његовим јунацима настрадалим пре тачно 208 година у чувеном боју на Чегру. И баш као што је то чувени ресавски војвода чинио када је полазио у бојеве, Обиђановић је пред пут дао заклетву у капелици надомак Синђелићеве куће. Испред цркве у Грабовцу, где су се пред одлучујућу битку причестили војвода, старешине и ресавски јунаци, Душана је испратила породица Синђелић: Раде, Стојанка, Миша, Мирјана, Душан и најмлађи Стеван. – Ни киша,

фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

„Докази“ о „бијелим тракама“ у Приједору 1992. године

1. јун 2017.

Доказа нема. Одмах да се разумијемо. У питању је ратно хушкаштво и позивање на националну и вјерску мржњу и то на основу лажи! Пише: Борис Радаковић Ове године, као и неколико претходних година, тзв. невладине организације у савезу са муслиманским* удружењима жртава рата и сличним организацијама, обиљежиће тзв. „Дан бијелих трака“, односно сјећање на 31. мај 1992. године. Тада су, како они тврде, српске власти Приједора наредиле свим Хрватима и тада Муслиманима (данас Бошњацима) да носе бијеле траке око руке како би се распознавали и разликовали од српског становништва, а на својим кућама и становима да истакну бијеле заставе. Као и претходних година, и овај пут поновиће се исте, или

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА