Као свесловенска организација Савез Сокола је пратио рад и судбину словенских народа, тежећи да са њима успостави што приснији контакт. Због тога су листови Савеза Сокола редовно писали  о  Лужичким Србима. Песник Јан Скала основао је Лужичко српске соколе. Соколи из Југославије упознали су се са њима на свесоколским слетовима у Прагу 1926. и 1932.  као и на слету у Београду 1930. У Београду су тада поздравили браћу и сестре из Лужичке Србије. (1) Лужичкосрпско соколство основано је 1920. а распуштено 1933. Било је организовано у две жупе са 20 јединица. Одржали су 3 слета : 1924, 1927 и 1931. (2) Соколи из Лужичке Србије су учествовали на слетовима у

Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ, Никола Пузигаћа, сматра да власти Хрватске уз прећутну сагласност међународне заједнице и 22 године након рата настављају са опструкцијом рјешавања статусних права Срба у тој земљи. “Србима у Хрватској бесправно је одузето 50.000 станова, а угрожена су њихова имовинска, радна, пензијска права, као и учшће у приватизацији предузећа у тој земљи”, рекао је Пузигаћа поводом 20. јуна – Свјетског дана избјеглица. Пузигаћа каже да се српски повратници у Хрватској не осјећају безбједно, поготово након експанзије усташтва у тој држави. Он је истакао да су у тој земљи чланици ЕУ “више заштићени пси луталице од Срба којима нико не

Београд — Готово 88 одсто студената Универзитета у Београду сматра да Србија не би требало да постане чланица НАТО. То показују резултати истраживања “Ставови студената Универзитета у Београду о спољној политици Србије”. Истраживање је показало и да 39,7 одсто београдских студената не би гласало за чланство у ЕУ, док половина сматра да Србија неће постати чланица Европске уније Истраживање Центра за међународну јавну политику у оквиру пројекта Представници српске дипломатије, обухватило је 1.323 студената са 38 факултета Универзитета у Београду, са циљем да се сазна на који начин студенти граде свој став и колико су упућени у свакодневна политичка дешавања у земљи и свету. На питање да ли би у

Соколско друштво Београд V  основано је на територији Сењака, Дедиња и Јатаган мале 1930. Михајло Рељић у мају 1930. окупио је у згради Дома културе 42 виђена грађанина, међу којима генерала Александра Димитријевића, др. Милорада Ђорђевића, адвоката Ацу Павловића, начелника одељења министарства финансија Милана Војиновића, начелника министарства саобраћаја Гојка Мудринића и др. Глигорија Јововића. (1) Друштво је радило у Дому културе на Сењаку. У друштву је 1931. било 161 члан, 92 нараштајца и 504 мушке и женске деце. (2) Старешина  друштва био је др. Васа Петровић, заменик Александар Дурман, секретар Бранислав  М. Петровић, просветар Душан Поповић, начелник  Милош Стергар, I заменик Миле Данчуо, II заменик Славко Марјановић, начелница Аница  Хуибнер