Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 279

Сјећање на проту Матију Стијачића: Требињац кога су усташе убиле у Теслином Смиљану

5. јул 2017.

Пошто су 10. априла 1941. године немачке трупе ушле у Загреб, и дочекане овацијама одушевљених грађана, предводник усташког покрета Славко Кватерник прогласио је “ускрснуће Независне Државе Хрватске“. Одмах се кренуло у реализацију програма НДХ, који је сачинио Миле Будак, да се Хрватска очисти од Срба и да се искорени Православна црква на територије НДХ. Један од првих Срба који је ухапшен, два дана после проглашења НДХ, 12. априла 1941. године, био је Tребињац, протојереј Матија Стијачић, парох у селу Смиљану, крај Госпића, родном месту српског научника Николе Тесле. Матија Стијачић је рођен 1883. године у Клобуку, код Требиња. По завршетку богословије, своје службовање наставио је у Америци. Из Америке се

Жарко Продан након парастоса над Шарановом јамом

Били смо на Јадовну

5. јул 2017.

У име Српског друштва Рас из Осла, као званична и најављена делегација, учествовали смо 01.јула ове године на обележавању Дана сјећања на Јадовно. ЈАДОВНО Дан раније, 30.јуна пошли смо из Осла, како бисмо на време стигли на парастос заказан у 11 часова. Након готово 15 сати путовања, разним превозним средствима, успели смо да стигнемо на време. Са добрим упутствима, која смо благовремено добили од организатора, без много проблема нашли смо пут до Шаранове јаме на Велебиту, недалеко од Госпића. Око 500 људи, свих доби, већ се окупило око јаме и молитва је почела. Даће се обично дају на гробљу, но наши страдалници гроба немају. Њихове кости леже у многобројним јамама

Обиљежено страдање Срба у Крњићима (Фото: СРНА)

Данас парастос убијеним Србима из Крњића

5. јул 2017.

У сребреничком селу Крњићи данас ће бити служен парастос за 24 српских цивила и војника које су припадници муслиманских снага из Сребренице убиле 5. јула 1992. године. Парастос ће бити служен у 11.00 часова Цркви Светог Пророка Илије у Крњићима. Чланови породица настрадалих и делегације општине, Борачке организације и Организације породица заробљених и погинулух бораца и несталих цивила из Сребренице положиће цвијеће уз споменик који су мјештани, уз помоћ Борачке организације и Владе Републике Српске, подигли својим настрадалим сродницима и комшијама у порти овдашње цркве. Тиме ће бити одата дужна почаст настрадалима и обиљежено 25 година од свирепог убиства невиних становника овог српског селa. Предсједник Организације породица заробљених и погинулих

Главаш остаје недодирљив-чува га посланички имунитет

4. јул 2017.

Бранимир Главаш, који је годинама оптуживан за тешке злочине над Србима из Осијека почињене током деведесетих година прошлог вијека, неће се појавити пред судом 6. јула, јер му није укинут посланички имунитет. Поновљено суђење Главашу за ратни злочин над Србима у случајевима “Гаража” и “Селотејп”, због тога, неће почети ускоро. Датум суђења одређен је на припремном рочишту у априлу, али је саборска Мандатно-имунитетска комисија позитивно одговорила на Главашев захтјев да се врати у посланичке клупе. Судија Тања Павелин Борзић, која ће водити ново суђење, није прихватила приједлог одбране да се случај врати Оптужном вијећу, које би одлучило о измјенама оптужнице, будући да одбрана тврди да је у овом случају ријеч

“Српски зид плача-Сребреница” 11. јула испред Скупштине Србије

4. јул 2017.

Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији најавило је да ће 11. јула испред Скупштине Србије поставити “Српски зид плача” са фотографијама убијених сребреничких Срба и позвало удружења породица из Републике Српске да доставе фотографије српских жртава. “Молимо удружења породица жртава из Републике Српске да нам доставе слике Срба убијених у Братунцу, Кравицама и Сребреници, како бисмо урадили `Српски зид плача-Сребреница`”, саопштено је из тог Удружења. Они наводе да би тако на једном мјесту истог дана, могле заједно да тугују муслиманске и српске мајке из Сребренице. У саопштењу се додаје да су једино породице убијених муслимана дочекале правду, “док, нажалост, правде за српске жртве из Сребренице у БиХ

Дан Пребиловачки, 6. август 2017. године: Почело пријављивање за поклоничко путовање

4. јул 2017.

Српско национално друштво Пребиловци вас позива на 12. поклоничко путовање аутобусом из Београда и Новог Сада у Пребиловце за календарски празник Светих Пребиловачких и доњохерцеговачких мученика 6.август, који је дан мученичког страдања 600 жена, дјевојака и дјеце из Пребиловаца у Шурманачкој јами код Међугорја 1941. Полазак аутобуса из Бг и НС 5.8. у предвечерњим часовима, долазак у Пребиловце 6.8. у раним јутарњим часовима, присуство Светој литургији у Храму Васкрсења, ручак… Повратак из Пребиловаца истог дана у поподневним часовима, посјета манастиру Житомислић. Долазак у Бг и НС 7.8. у раним јутарњим часовима. (касније ћемо објавити прецизне сатнице и локације поласка аутобуса). Пријаве за путовање- уплатом 1000,00 динара на рачун СНД Пребиловци,

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић Фото: Слободна Херцеговина

Владан Ивковић: Српске издаје, коначни дио

4. јул 2017.

Срби нису изашли као побједници из Другог свјетског рата. Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту. У четвртом дијелу “Српских издаја“ завршавам причу о томе ко се борио за Српство, а ко против њега, и има ли ту издајника. Из уста издајника Ако говоримо о томе ко је од Срба издао Српство, за основни показатељ се мора узети сам исказ учесника. Комунисти, који су заповиједали партизанским јединицима у којима су и прије 1944. доминирали Срби, нису ни тврдили да се боре за

У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату у коме је погинуло 608 српских бораца са овог подручја, а око 2.000 је рањено

Дервента: Обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату

4. јул 2017.

У Дервенти је данас обиљежен Дан ослобођења општине у одбрамбено-отаџбинском рату у коме је погинуло 608 српских бораца са овог подручја, а око 2.000 је рањено. Начелник општине Дервента Милорад Симић изјавио је да се овај дан обиљежава достојанствено и свечано јер је 4. јули датум када су српске јединице ослободиле административно сједиште општине Дервента. “Tужно је вријеме било 1992. године, када су сви Срби, готово половина становништва, морали отићи из града, а они који су остали били су заточени, мучени, убијани”, рекао је Симић новинарима. Он каже да је, према неким евиденцијама, било 13.500 порушених стамбених јединица, али да су након 25 година видљиве знатне промјене. “Имамо стабилан буџет,

Началеник општине Котор Варош Зденко Сакан полаже вијенац на спомен-костурницу

Обиљежен Дан борца

4. јул 2017.

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули – Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату. Вијенце су положиле делегације општинске организације СУБНОР-а општине Котор Варош и општинског одбора Социјалистичке партије. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Трњак истакао је да имена на спомен-костурници говоре о храбрости и одлучној борби народа тога времена. “Побиједили смо фашизам и усташтво, али их нисмо искоријенили, јер у појединим земљама бивше Југославије они и даље постоје”, рекао је Трњак. Он је додао да је неопходно уредити спомен-костурницу, јер јој пријети урушавање. Начелник општине

“Најстарија ратна жртва је Српкиња која је имала 106 година”

4. јул 2017.

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић рекао је Срни да је најстарија жртва српска старица Боја Кењало, коју су у 106. години у концентрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића. “Надајмо се да ће Гинис у догледно време објавити најстарије жртве ратова који су вођени у Европи, а можда и у свету, током двадесетог века. Ми Срби верујемо да је то наша покојница, коју су током рата у БиХ у концетрационом логору Луке у Бихаћу убили муслимански злочинци Алије Изетбеговића”, рекао је Иванишевић. Он је навео да је старица Боја Кењало из села Рачићи, општина Бихаћ, рођена 1888. године, а убијена је

Тишина гласнија од лелека, туга дубља од злогласних јама

4. јул 2017.

Велебит – Тишина гласнија од лелека побијених невиних људи, туга дубља од злогласних јама, понос на мученике виши од врлети Велебита. Јадовно, мјесто мрачне историје цивилизације и смртоносни полигон за затирање српског сјемена. О Јадовну су исписане и испричане многе приче. Ниједна, међутим, не може бити толико добра и аутентична да би описала осјећај у српској души, која се поклања десетинама хиљада мученика. Зато су њихови потомци над јадовничким јамама смрти углавном ћутали. Гробну тишину над Шарановом јамом, у чијој утроби од звјерске усташке руке 1941. године скончаше хиљаде Срба, надјачавале су само ријечи молитве и пламен свијеће, који је као да и сам показује отпор и пркос, одолијевао повјетарцу.

Поздрав „За дом спремни” збунио хрватске судије

4. јул 2017.

Прекршајне судије у Хрватској траже да се Хрватски сабор изјасни о евентуалној измени закона из 1977, којом би одредили да ли је поздрав „За дом спремни” на нечијој интернет страници величање усташтва и кривично дело или није, изјавила је председница Прекршајног суда у Госпићу Жана Влаинић. Она је приметила да је тај закон иначе писан пре него је постојао интернет. „Из овог закона не може се ишчитати је ли то уопште прекршај, а можда је и кривично дело изазивања мржње, притом судија мора да суди на основу закона, судске праксе и контекста, а не на основу јавне осуде премијера или председника Хрватског сабора“, казала је Влаинићева појаснивши да говори уопштено о свим политички осетљивим предметима, а не само о случају „Оточац“. Полиција из Госпића,

Ливањско поље Фото: en.wikipedia.org/Pokrajac

Обнова спомен-капеле жртвама усташа у Ливну: Ни кости им нису биле свете

4. јул 2017.

Ако све буде по плану, 30. јула ове године, на Огњену Марију, односно свету великомученицу Марину, у Ливну ће бити поново отворена обновљена и уређена спомен-капела са криптом у којој вечно почивају посмртни остаци 1.587 жртава усташких покоља почињених над Србима у овом крају, углавном на Огњену Марију и Светог Илију 1941. године. Живи бацани у јаме Капела са криптом је, да подсетимо, подигнута у лето 1991. године и у њој су 11. августа положене кости жртава извађене из двадесетак јама и са губилишта у Ливну и селима рубом Ливањског поља. Потресно сведочанство Пре 26 година, 11. августа 1991. године када су у спомен-костурницу у Ливну положене мошти жртава усташких

Поклонили се сенима страдалника: Парастос у оснаричком Меморијалном центру Фото: М. Станковић

“Вести” у Немачкој: Косовски завет је наш знак

3. јул 2017.

Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана. После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј -ставрофор Јован Марић и протонамесник Синиша Вујасиновић, свештенство се са окупљеним народом упутило ка Официрском спомен-гробљу на коме почивају официри страдали за време бомбардовања, 6. децембра

Борислав Комад: “Ратовање” у музеју!

3. јул 2017.

“Ни једног јединог тренутка нисам осећао страх, јер нас није напала Русија” – “рапортирао” је Недељковић и оставио без текста госта из Пентагона Ма колико мале и слабо наоружане државе, уколико им је основна карактеристика морал и дух, у стању су да се супротставе силницима, поготово у овим историјски турбулентним временима када се све више звецка оружјем, а сила све више замењује право и правду. Безброј пута цитиран је Карл Филип фон Клаузевиц, пруски генерал и војни историчар који је у својим делима истицао разноразне аспекте рата, али је највише упамћена његова реченица како је “рат само наставак политике, али само другим средствима”. Преминуо већ далеке 1831. године и сахрањен