У будућем Музеју присаједињења у Новом Саду важни документи први пут на једном месту. Музејско одељење биће отворено поводом 100 година од прикључења Срема, Бачке, Баната и Барање Краљевини Србији Век откад су се Срем, Банат, Барања и Бачка, после вишевековне бурне и на моменте безизгледне борбе, најзад „улили“ у матицу Краљевину Србију навршиће се 25. новембра идуће године. У знак сећања на тај најзначајнији датум у историји Војводине, у Новом Саду ће бити отворен Музеј присаједињења. Сви доступни документи, књиге, фотографије и предмети који сведоче о вековном сну Срба у Угарској о припајању Србији, а који су протеклих деценија били расути по разним музејима и архивима, имаће убудуће –

Парастостом код спомен-обиљежја у селу Крекови код Невесиња и полагањем вијенаца данас су обиљежене 142 године од почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“. Парастосу на мјесту одакле је кренула прва „Невесињска пушка“ 9. јула 1875. године против Отоманског царства, присуствовао је велики број званица, а потом су на спомен-обиљежје положени вијенци. Вијенце су положили изасланик предсједника Републике Српске Илија Таминџија, делегације Народне скупштине и Владе Републике Српске, Скупштине Србије, те представници удружења проистеклих из посљедњег одбрамбено-отаџбинског рата, општине Невесиње и потомци устаника. Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић изјавио је да су устанички хици испаљени на данашњи дан прије 142. године у Крековима код Невесиња промијенили карту Европе, те да

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је данас да су „Невесињске пушке“, устанци подизани у Херцеговини, представљале симбол борбе српског народа за слободу коју је увијек бранио крвљу. Савановић, који присуствује обиљежавању 142 године од „почетка устанака у Херцеговини – „Невесињске пушке“, рекао је Срни да је ово прилика да се Срби са поносом сјете славних људи који су подигли устанак, јер је српски народ вјековима био под ропством Отоманске империје и трпио незапамћену суровост. Он је навео да су прваци тадашњег времена – Радовићи, Беровићи, Ковачевићи, Лубурићи, као честити домаћини, скупили снагу и имали довољно храбрости да стану испред свог народа и подигну устанак. Савановић

Филмски центар Србије и Факултет драмских уметности у Београду као заједнички издавачки подухват објавили су књигу „Редефинисање идентитета – историја, заблуде, идеологије у српском филму“, чији је аутор др Александар С. Јанковић, професор на ФДУ, на којем предаје историју српског и југословенског филма. Ово, по много чему јединствено издање, у ствари је, како Јанковић каже за „Новости“, десетогодишња опсервација српског филма, како савременог тако и његове историје, уз разне годишњице и преиспитивања. – Током ових десет година снимљени су важни филмови који су имали неколико десетина гледалаца, неки који су савршено обележили тренутак епохе у којој живимо, и поред свог нихилизма и мизантропије. Циљ је свакако био да се напише

Када неко на српском језику пише латиницом, за мене је то некако увек сигуран знак да особа (или редакција) пати од комплекса инфериорности, односно, да се осећа мање вредном, па верује да ће, ако пише латиницом, бити „ближа“ и равна Западу и његовој „супериорнијој“ цивилизацији Уважена редакција сајта „НН“, Пре неколико дана открио сам ваш сајт и био пријатно изненађен у погледу квалитетa и писмености текстова које објављујете. Једину замерку видим у томе да не пишете на писму које је традиционално и својствено народу коме се обраћате. Јапан, Кореја, Израел или Кина, на пример, убрајају се у водеће земље света у погледу технологије и науке, па ипак нико од набројаних

Професор емеритус Универзитета у Задру Никола Јакшић дигао је прашину својим истраживањима посвећеним крстионици кнеза Вишеслава из Нина, која се у хрватској историографији сматрала аутентичним спомеником покрштавања Хрвата. Његов закључак је да Вишеславова крстионица није из Нина, да није настала у Хрватској него у Венецији по наруџби Млетака и да није била намијењена Хрватима, већ једној од кнежевина на источној обали Јадрана. Штавише, он сматра да митска крстионица Хрвата то заправо никад није била, а да кнез Вишеслав никад и није био хрватски кнез, него „неки словенски“. О Вишеславу чак ни не постоји много података, а у његово време није постојао хрватски великаш с именом Вишеслав. Занимљиво је да његове