arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Приче из Великог рата: Е, нека си ми сине, жив и здрав, ја сам ти отац

Стигао сам једне кишне ноћи тачно четири године и три месеца после одласка у рат. Више и не знам где све нисам војевао и то је дуга и замршена прича. Друмови су били мрачни и каљави, а моји Ковачевци сасвим пусти, у згаришту, затрвени. Идем, идем, опрезно, али ниоткуда гласа. Нигде живе душе. Чак и псе рат истребио и затро. Нема ни њихова лавежа иза срушених тараба… У исцепаном шињелу који сам пронео кроз све битке Солунског фронта, покисао и заморен, лагано сам се кретао кроз село, у коме сам се родио, одрастао и заметнуо своје кућно огњиште. Познавао сам сваку капију, свако дрво и тарабу, али никада, у рату,

Kњижeвнa критикa: O Стeпинчeвoj сaвjeсти

Хубeрт Бутлeр, ‘Бaлкaнски eсejи’ (с eнглeскoгa прeвeли Хaнa Двoрник и Срђaн Двoрник; Фрaктурa, Зaгрeб): Присилнo прeкрштaвaњe и нaдбискуп Стeпинaц у Бутлeрoвим eсejимa зaузимajу срeдишњe мjeстo Биoгрaфиja Хубeртa Бутлeрa (1900 – 1991) oдгoвaрa прoфилу интeлeктуaлцa кojeг сe у држaвoтвoрнoj тeрминoлoгиjи уoбичaвa звaти ‘приjaтeљeм Хрвaтскe’. У прeдгoвoру ‘Бaлкaнских eсeja’ Chris Agee истичe кaкo je сaвршeнo jaснo дa je ‘jeдaн oд нajбoљих ирских књижeвних умoвa двaдeсeтoг стoљeћa’ имao ‘oсoбитo вeлику љубaв прeмa Хрвaтскoj’. Ирaц пo рoђeњу, oдгojeн и фoрмирaн нa Нoвoм зaвjeту, Бутлeр je срeдинoм тридeсeтих гoдинa живиo с породицом у Зaгрeбу и тeчнo гoвoриo хрвaтски, oднoснo српскoхрвaтски jeзик. Kao ирски нaциoнaлист пoкaзивao je симпaтиje прeмa мaлим нaрoдимa кojи сe бoрe зa сaмoстaлнoст, кao ирски прoтeстaнт свoj je пoлитички

Парастос Фото: РТРС

Помен усташким жртвама из села Чаваш

У селу Чаваш у Поповом пољу јутрoс је служен парастос за 103 становника овог села које су усташе у масовном покољу убиле 11. августа 1941. године. Усташе с подручја сусједног села Горње Храсно опколиле су Чаваш и за кратко вријеме побиле 103 мјештана српске националности, мушкарце, жене, дјецу, старце. Најмалађа жртва имала је 10 дана, а најстарија 96 година. Цијело село је поново спаљено 1992. године, а некадашњи споменик жртвама злочина срушили су припадници хрватских снага. На том мјесту је направљена спомен капела. У селу Чаваш сада живи свега троје мјештана, без струје. Након потписивања Дејтонског споразума, Чаваш, који је био у општини Требиње, припао је федералној општини Равно. Извор:

Весна и Радмила не верују да су их пријатељи из Книна заборавили Фото: Дејан Божић / РАС Србија

22 године траже пар из Книна: „Побегли су са своје свадбе без ичега, а нама су оставили све што су имали“

“Тражим породицу која је у избегличкој колони 1995. боравила два дана у Трну код Лакташа: супруг Милорад са супругом у деветом месецу трудноће.” Овај апел Весна Благић Тарабић из Лакташа, код Бањалуке, већ трећу годину за редом, у данима сећања на погром крајишких Срба, објављује на друштвеним мрежама. До сада је потрага била неуспешна, али Весна се нада да ће ове године бити боље среће, јер је, захваљујући пријатељима из Новог Сада, њен статус на Фејсбуку подељен више од 700 пута. – Желимо да се после толико година сретнемо у другачијим околностима и пријатнијем амбијенту. Желимо знати да су живи, здрави и срећни и желимо упознати њиховог дечака или девојчицу,

Фото: intermagazin.rs

СРПСКИ АДМИРАЛ: „Српска војска није изгубила рат од НАТО пакта!“

Контра-адмирал у пензији Бошко Антић поручује да српска војска није изгубила рат, већ је „свој део рата добила“. Војска води оружану борбу, а рат води држава, рекао је Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране. Припадници некадашњег Приштинског корупса упутили су апел медијиам да више пишу о борцима који су бранили Србију. – Ми смо историју писали својом крвљу, а ви то урадите пенкалом, поручили су они и истакли да су и сада спремни да се боре, ако држава позове. Нисмо се оглашавали 18 година, били смо чак и сатанизовани и блокирани у медијима, малтене смо проглашени кривим што смо бранили државу, рекао је на конференцији за новинаре старији водник Жарко

Кад кажеш „опстанак Срба“: Шовиниста си и хушкаш на рат!

То што постоје делови народа који нису наклоњени Србији није ништа необично, пресудно, и не мења њену позицију. Много је битнија изјава америчког политичара задуженог за балканска питања, него све невладине организације које Србији нису одузеле Косово, већ су то почели комунисти, а онда су га отеле НАТО снаге. Требало би правити паралелу између српског, јеврејског и бугарског народа, сугерише за Спутњик историчар Радош Љушић, односно Срби би требало нешто да науче од ова два народа како би могли да опстану. Декларација Србије и РС о деловању за опстанак српске нације и српског народа, коју су иницирали председници Александар Вучић и Милорад Додик, готово да је оборила теорију релативитета, тачније осуђена је пре него што је иједно слово те декларације

Годишњица погибије 12 равногораца у селу Кусатку

Садржај: На данашњи дан, 1944, у мом селу Кусатку код Смедеревске Паланке погинуло је 12 равногораца у борби са немачким окупаторским снагама. У сећање на њих, оклеветане и заборављене антифашисте и борце за слободу, дајем одломак који сам им посветио у књизи. Пише: Немања Девић “Напади на немачке транпортне линије били су у лето 1944. чести. Снаге ЈВуО, под командом потпоручника Добросава Радојковића, попуњене су 9. августа 1944. мобилизацијом. Истог дана, извештени од шефа железничке станице из суседног Ковачевца да ће кроз Кусадак проћи немачки транспортни воз са оружјем, упутили су се ка железничком стајалишту Рабровац, које је било најпогодније за постављање заседе. Планирали су напад на воз, не би

Велика антиратна прича: Сиромашни сељак бежао 2600 км од Хитлеровог зверског лудилa

Пре свега, треба се упознати са капларом Брандхубером. Он није био класичан пример дезертера који хвата прву прилику за бег. Напротив, као скроман и послушан фармер из аустријског села Ла ан дер Таја, на граници са данашњом Чешком, Брандхубер је био искусан солдат и у вермахту је већ прошао три ратне године у Чехословачкој, Француској и Пољској. Тачно 10 дана пре но што ће осванути као дезертер у Швајцарској, каплар Брандхубер се налази читавих 2.600 километара даље ка истоку, безнадежно заглављен у снегу на минус 40 степени у Александровки, 400 километара јужно од Москве. „Е сад ми је стварно доста!“ „Велика хладноћа, снежне мећаве. Стојимо већ други сат и чекамо

Манастир Крупа

Срби да се окупе на прослави 700 година Манастира Крупа

Његово преосвештенство епископ далматински Фотије изразио је наду да ће обиљежавање 700 година Манастира Крупа на Велику Госпојину, 28. августа, бити обједињујућа прослава, и духовно, и национално, и културно за расељени српски народ из ових крајева. „Ми смо овдје распети и то можда додатно све отежава. Међутим, из тог распећа је васкрсење, то је оно што се ми надамо. Надамо се и да ће ова прослава у Манастиру Крупи сабрати расељени народ овог краја“, рекао је владика Фотије за црквену ТВ Храм. Епископ Фотије се нада да ће на прославу доћи много владика, свештеника, монаха, српског народа са свих страна, који су овдје живјели и имају своја огњишта, а сада

Борислав Комад

Борислав Комад: Историја са ТВ екрана

Непознавање историје за милионе грађана САД одговара вођама ове државе, да би своје суграђане уверили како су они увек у праву. Та неупућеност била би само њихов проблем, али су је многи скупо платили Десетине милиона становника Сједињених Америчких Држава иначе, несклоних познавању своје историје и историје светских нација, били су не мало изненађени кад су недавно чули да је њихова земља у Први светски рат на европском тлу ступила само годину дана пре његовог завршетка. Да газда Беле куће Доналд Џон Трамп у Паризу није присуствовао прослави стоте годишњице уласка његове земље у Велики рат не би ни то знали, али захваљујући ТВ снимцима коначно су сазнали за и

Српскe кућe зa oдмoр

Зaкoнoм o пoрeзу нa нeкрeтнинe пoсeбнo би сe удaрилo пo избjeглим Србимa из Хрвaтскe, кao и бившим српским пoврaтницимa у Хрвaтску кojи су нa oснoву Зaкoнa o прeбивaлишту изгубили прaвo прeбивaлиштa, a кojи би свoje дeвaстирaнe кућe трeбaли плaћaти пo скупљим и вишим кoeфициjeнтимa кућa зa oдмoр Пoлитичку игру у кojoj су сe пoтписивaлe прoтeстнe пeтициje и трaжили oдгoвoри je ли нoви пoрeз нa нeкрeтнинe, кojи je трeбao ступити нa снaгу првoг дaнa 2018., нoви нaмeт грaђaнимa Хрвaтскe или тeк зaмjeнa зa дoсaдaшњу кoмунaлну нaкнaду, oдлучиo je прeрeзaти прeмиjeр Aндрej Плeнкoвић и зa дoглeднo вриjeмe исти oдгoдити. Пoрeз je изглaсaн у Сaбoру joш лaни у прoсинцу, a нaдлeжни министaр финaнциja Здрaвкo Maрић брaниo гa

Фото: © Flickr/ SAVA RADOVANOVIC

Србија вежба да би била неутрална, али какав је план НАТО-а

Са Запада јасно долазе захтеви да се прекине сарадња са Русијом, војна и безбедносна сарадња, а смета им и културна сарадња Србије и Руске Федерације. Из Москве нема таквих притисака, никада их није ни било, јер се Русија тако не понаша. Јавност у Србији узбуркала је вест да ће на територији наше земље идуће године бити одржана војна вежба „Регекс 2018“, у којој ће припадници српских војних снага учествовати заједно и са војскама чланица Северноатлантске алијансе. Досад је учешће на вежби потврдило 12 држава-чланица Медитеранског дијалога, Партнерства за мир и НАТО-а. Министар одбране Александар Вулин рекао је да „Регекс 2018“ није НАТО вежба, већ регионална иницијатива која постоји од 2013. године и која се досад спроводила у Турској, БиХ, Грчкој и Јордану.

Јован Пејин

Јован Пејин: Степинац, светац из пакла

Срби и Руси су једини европски народи које су римокатолици живе спаљивали само зато што су православни. Хитлер је био сумњичав у успех истребљења Срба, Степинац је веровао Најновија књига историчара Јована Пејина „Степинац, балкански Томас де Торкемада“, о кардиналу Алојзију Степинцу, преведена на руски језик, историјски је и документован одговор на покушај да се овај хрватски црквени поглавар беатификује, да се претвори у светитеља онај који је благосиљао, надгледао и награђивао масовне усташке злочине над српским народом у НДХ од 1941-1945. Пејин, историчар, архивски саветник, својевремено директор Архива Србије, за „Печат“ говори о улози Степинца у геноциду над Србима у НДХ, о антисрпској политичкој клими у окружењу. На почетку

Освећење Цркве Часног Крста на Дражљеву

У суботу 5. августа 2017. године,  освећена је Црква Часног Крста у селу Дражљеву код Гацка. Освећење и Св.  Архијерејску Литургију је служио Епископ ЗХиП Г. Григорије, уз саслужење више свештеника и ђакона, наше епархије, Митрополије Црногорско Приморске, Епархије Будимњанско Никшићке, и уз учешће око 1000 вјерника. Радост догађаја је употпунило и рукоположење у чин ипођакона Александра Црногорца, младог студента теологије из Гацка. Храм Часног Крста на Дражљеву је започет 2012. године, по пројекту архитекте Ненада Поповића, коме се Владика за труд на изградњи овог храма и несебичну помоћ у градњи осталих храмова захвалио пригодном граматом. Овај храм је подигнут на мјесту јуначког и мученичког страдања мјештана овог села од

Милан Николић: Нацисти Степинцу стрељали брата а он с њима био у „срдачним односима“?!

Како је након шта су му немачки нацисти стрељали брата, А. Степинац могао да одржава „срдачност односа“ са убицама свога брата, енигме су за нас обичне читаоце! Но нису нерешиве за историчаре, психологе, социологе, социјалне антропологе, психоаналитичаре, теологе, филозофе-етичаре У дневном листу Политика 2. марта 2017. г. у рубрици „Погледи“ објављен је чланак историчара са Универзитета у Регенсбургу (Немачка) др Дарија Видојковића „Зашто Степинац никада не може постати светац“.[1] У њему је аутор описујући целокупно држање Степинца током Другог светског рата истакнуо његову „непотребну срдачност односа“ са немачким и италијанским окупационим властима, као и са усташама. А то даје једну нову и посебну димензију личности А. Степинца, о чему би своје

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.