Pre jednog veka, pod pokroviteljstvom okupacione austrougarske uprave, samozvani „predstavnici Sandžaka“ napisaše svoje želje na nemačkom jeziku, u pismu za bečkog cara, gde žele — „Priključenje Bosni i Hercegovini naša je nepokolebljiva želja, istovremeno jedino razumno rešenje koje treba sprovesti do kraja. U slučaju da našim zahtevima na koje mi imamo pravo, a nama možda iz nekih nepoznatih razloga ne može biti udovoljeno, mi tražimo samoupravljanje Sandžakom“! Srbija je tada bila proglašena za Generalni guverneman sa sedištem u Beogradu, dok su u „Sandžaku“ organizovali Bezirkskomandatur (sreska vojna komanda). Najveći broj okupacionih činovnika činili su Mađari i Hrvati, koji su dominirali u prosveti i javnim službama, gde je odmah uveden hrvatski jezik i

Zagrebački Srbi su na prelazu iz 19. u 20. stoleće ostvarili jedne od najvećih postignuća u srpskoj i jugoslovenskoj istoriji. Preduzetnička elita onog doba uspela je da prevaziđe podele, uglavnom izazvane političko-stranačkim okolnostima i da se organizuje oko zajedničkog cilja. S tim u vezi, u Zagrebu su osnovane institucije koje će Srbe jačati privredno i kulturno. Najznačajnija među njima je Srpsko privredno društvo „Privrednik“. Lider celog projekta bio je Vladimir Matijević. On i njegovi saradnici, živeli su u još težim okolnostima od naših! Rešili su da pobede i uspeli su. Vladimir Matijević nikada nije bio u dilemi – odustati ili dati sve od sebe. Još tokom rane mladosti on je

NENAD MILOŠEVIĆ Zašto je u novosadskoj osnovnoj školi prekrečen veliki mural Kosovo je Srbija – Nema predaje Nakon hajke koju je, uz pomoć lokalnih NVO, podigla anonimna „zabrinuta mama“ anonimnog đaka novosadske Osnovne škole „Vasa Stajić“ povodom patriotskog murala koji je osvanuo na zidu škole sa porukom Kosovo je Srbija – Nema predaje (na slici iznad), uprava škole je odlučila da mural prekreči. Portal Moj Novi Sad je pre desetak dana objavio poruku anonimne „zabrinute mame“ nepoznatog đaka Osnovne škole „Vasa Stajić“ u kojoj se postavlja pitanje ko je odobrio da na zidu ove prosvetne ustanove osvane mural sa porukom Kosovo je Srbija – Nema predaje. Histerična žena je patriotsku poruku murala ocenila kao „neprimerenu“,

Umesto podgrevanja nostalgije za devedesetim, osamdesetim, sedamdesetim… mora se pošteno reći da je zdrava ekonomija u ovoj državi poslednji put postojala 1930-tih godina PIŠE: Miloslav SAMARDŽIĆ Otpuštanje stotina hiljada radnika posle 2000. godine, uz gašenje domaćih i dovođenje stranih banaka, tzv. tajkunizaciju i ostale procese, kod dela stanovništva dovodi do žala za devedesetim godinama 20. veka. Taj žal još nije poput onog za osamdesetim, koje se nazivaju i “zlatnim dobom“ domaće industrije. Navodi se podatak da je tada kragujevačka fabrika automobila “Zastava“ imala oko 40.000 radnika, uz jadikovanje za sadašnjih 1.500 koje treba da zaposli “Fijat“. Ipak, ni nostalgija za osamdesetim nije ništa u poređenju sa onom za sedamdesetim. Tada