Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 22

Тихомир Т. Продановић: Сећања на усташки логор „Даницу“

16. октобар 2018.

Мртвима – да их не заборавимо Живима – да се не заборави Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. фебруара 2018. године. Ноћ у којој сам изгубио слободу Субота 26. априла 1941. године. Шеснаести дан фашизам учвршћује усташки, нови поредак у Хрватској. „Нова власт” ревносно кује окове за све који воле слободу. Из радио-апарата грме претње. Новине у свим видовима изобличују истину. У овом крвавом пролећу терор оре по људским душама и сеје семе мржње. Умиру вредности и комунисти, нестају сви људи који цене људске вредности. Ово је пролеће без пролећа које цвета ведрином… Злослутне мисли изазивају још страшнију визију сутрашњице и толико тешко

Сликe из лoгoрa прaтe мe дaњу и нoћу - Aнђeлиja Maчeшић

Сaт историје зa нeoустaшe

16. октобар 2018.

Kao сeдмoгoдишњa дjeвojчицa, Aнђeлиja Maчeшић из Дoњe Брусoвaчe нa Koрдуну, прoшлa je пaкao ‘дjeчjих вртићa и oбдaништa’ НДХ: Стaру Грaдишку, Jaстрeбaрскo, Рeчицу, Сaмoбoр и Зaгрeб У пoсљeдњe вриjeмe, свe чeшћe сe дaдe прoчитaти кaкo су устaшки дjeчjи лoгoри зa Другoг свjeтскoг рaтa у Хрвaтскoj зaпрaвo били свojeврснa прихвaтилиштa, гoтoвo би сe рeклo, дjeчjи вртићи. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 4. априла. 2017. године. Нajдaљe сe у тaквим тврдњaмa oтишлo приje пoлa гoдинe нa скупу кojи je, пoд крoвoм Хрвaтскoг институтa зa историју у Зaгрeбу, oргaнизирaлo Хрвaтскo културнo виjeћe нa тeму: ‘Истинa и мoнструoзнe лaжи o дjeчjeм дoму зa рaтну сирoчaд у Jaстрeбaрскoм oд 1941. дo

Tурнир oдржaн пoвoдoм oткривaњa плoчe 1961. гoдинe

Слaвa, злoчин и зaбoрaв

15. октобар 2018.

Meђу нeвиним жртвaмa устaшкoг злoчинa нaд Глињaнимa српскe нaциoнaлнoсти у мajу 1941. гoдинe били су и пoпулaрни нoгoмeтaши грaдскoгa клубa. У пoрaћу су њихoвa имeнa уклeсaнa нa спoмeн-плoчу кoja je уништeнa 1991. гoдинe, a дo дaнaс ниje oбнoвљeнa Љeтo 1961. гoдинe, у склoпу прoслaвe 15. гoдишњицe oбнoвe нoгoмeтнoг клубa и 20. гoдишњицe нaрoднooслoбoдилaчкe рeвoлуциje, прeдстaвници Спoртскoг друштвa Бaнoвaц из Глинe oргaнизирaли су пригoдни турнир и свeчaнo oткривaњe спoмeн-плoчe члaнoвимa прeдрaтнoг Глинскoгa шпoртскoгa клубa: нa плoчи je билo уклeсaнo 15 имeнa, грб Друштвa (кoje je прeузeлo oбиљeжja прeдрaтнoгa) тe рeчeницa ‘Дaли смo свoje живoтe зa бoљу будућнoст нaшeг нaрoдa’. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем

Сјећање: „Доживотни сам пацијент геноцида“

15. октобар 2018.

Када се нађем у завичаjу близу топонима, на стазицама дjетињства, бивам преокупиран тим злочином геноцида и заборављам управљати возилом, jер ми се слике клања и крви навлаче као мрене на очи. Пише: Проф. др Светозар Ливада Ако се поjам пациjент преведе као онаj коjи трпи и пати, ту позициjу трпљења и патњи издржао сам за стотине живота, као вишегодишњи пациjент с 40 операциjа на костима, двиjе на срцу и неколико клиничких смрти. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. августа. 2015. године. Геноцид ми jе оставио веће патње од тога. Био сам суперактивно диjете – горопадан. Бака, коjу сам обожавао, звала ме jе

Милош Ковић (Фото: Спутњик/Александар Милачић)

Милош Ковић: Избећи недостојне расправе о броју жртава у НДХ и Јасеновцу

13. октобар 2018.

Јевреји признају да им недостаје око милион и по имена да би достигли процену од око 6.000.000 жртава. Али, док они истражују и раде, у тај број нико не сме да им дирне. Тако бих и ја урадио са бројем од 500.000-600.000 жртава Јасеновца који је утврђен одмах по ослобођењу логора. Двадесет година касније дошло се до цифре од око 700.000 жртава Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 23. маја 2018. године. „За разлику од, рецимо Британије, која тргује кожама својих пријатеља, Немачка своје савезнике не заборавља. Зато су њени добри стари ратни савезници са Балкана награђени брзим приступањем ЕУ, док су они који су јој се

Слика 1. Мештани Општине Црквени Бок, на свечаности 1938. год. (Фото: Б. Турајлић)

Календар геноцида: 13.10.1942. Страдање Срба из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок

11. октобар 2018.

Села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок налазе се на десноj обали реке Саве у Баниjскоj Посавини, између Сиска и Јасеновца. Насељена су српским становништвом православне вjероисповjести. Усташе из логора Јасеновац на челу са злогласним Љубом Милошем, рано уjутро 13. октобра 1942, прешле су Саву у Ивањском Боку и опколиле већи дио села. Један броj усташа jе скупљао народ а други су пљачкали, изгонили стоку и пленили храну. Њих, око 1500 похапшених, кренуло jе пут Јасеновца. Неки су успjели побjећи али већина jе заробљена, тучена и злостављана на путу ка логору. Након неколико дана боравка у логору Јасеновац, у ужасним условима под ведрим небом и без хране, одвоjене су жене

Часни крст из Јерусалима на месту логора Слана на острву Пагу. – Миленко Јахура активно учествуjе у свим акциjама удружења „Јадовна 1941.″ Фото: Јадовно 1941.

Хрватима сметају и српске кости!

8. октобар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 31. јануар 2016. године. Срби у долини Неретве од 1995. године суочени су са „националним инжењерингом“ Хрватске и континуираним „крсташким ратом“ Католичке цркве да у потпуности промени етнички састав становништва. Од најмање десетак етнички чистих или претежно српских села, данас су то још једино Пребиловци, а одлуком кантоналних и општинских власти да издаје у закуп земљиште око Храма Васкрсења у чијој костурници су посмртни остаци 4.000 невиних жртава усташа из 1941, шаље се јасна порука Србима да нису добродошли. Ово, у интервјуу за „Вести“, истиче Миленко Јахура, председник Управног одбора Српског националног друштва Пребиловци. Његова изјава да је земљиште око цркве

Рат против СРЈ вођен под лажним хуманитарним изговором

5. октобар 2018.

Рат против Југославије вођен је под лажним хуманитарним изговором, а ратне злочине починили су НАТО и САД, објављено је на сајту канадског Центра за истраживање глобализације (Centre for Research on Globalization) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. марта 2016. године. У тексту под насловом “Историја `хуманитарног ратовања`: НАТО владавина терора, уништење Југославије”, поводом 17 година од почетка НАТО бомбардовања Југославије 24. марта 1999. године и инвазију војника Алијансе на Косово, наводи се да је тај рат био “генерална проба” за наредне “хуманитарне ратове”, укључујући Авганистан, Ирак, Либију, Сирију и Украјину. Аутор текста Мишел Чосудовски наводи да је горка иронија да је “такозвани Међународни кривични трибунал у

Миле Кнежевић, посљедњи преживјели учесник пробоја на Петровој гори

4. октобар 2018.

Какав је био ваш ратни пут прије и након пробоја усташког обруча 14. маја 1942. На Петровој гори? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 21. маја 2016. године. На почетку рата имао сам 16 година и живео сам у селу Војишница, котар Војнић, које су прво држали талијански берсаљери, а од краја јула 1941. усташе. Они су званично у Војнић ушли 27. јула с камионима пуним ухапшених Срба. Тад су ухапсили и мене и стрпали ме у камион с покупљеним људима.Ту су били двојица усташа и један ме питао колико имам година. Рекао сам да имам 13, пустили су ме и остао сам жив. Поново су ме

Димњаци и тамјан

2. октобар 2018.

У недостатку наде, у страху да им деца и унуци не буду гладни, они који су некада веровали да вера и Бог ништа не значе, сада пале свеће и кандила Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. априла 2016. године. Мирисао је багрем на рубу шумарка испод којег се од раног јутра вијао дим првомајског роштиља и чула се песма. Кола, највише “стојадина” и “тристаћа”, била су паркирана у трави нараслој до пола точкова. Доле је био бунар, у његовом дрвеном кориту гајбе пива, кисела вода “књаз милош” и “кокта”. У даљини варош, тамноцрвени црепови кућа, једноличне четвороспратнице равних кровова, а још даље, тамо где се ваља

О приморском Српству 1902.

28. септембар 2018.

Будућност света је у толеранцији. Глобализација, ма шта под тим појмом неко подразумевао, захватила је све битније процесе у науци, привреди, култури… Без националне, верске, расне, културне и сваке друге толеранције свет неће бити могућ. Свест о толеранцији на балканским просторима има дубоке корене, мада има оних који желе да покажу супротно. Српска књижевност на старом књижевном језику (свих рецензија) и усмена, коју је прикупио Вук Стефановић Караџић, мноштвом интернационалних мотива потврђује да никада није била изолована. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула 2017. године. У првом броју дубровачког часописа „Срђ“, у јануару 1902. године, објављен је Проглас који су потписали власник и уредник Антун Фабрис (Корчула, 17.

Одбио милионе долара да би спасао војничку част

28. септембар 2018.

Како је потпуковник Стоимен Стоименов одбранио касарну у дугом селу у Хрватској 1991. године. Туђманови преговарачи покушавали да га подмите и да у руке ЗНГ преда значајну количину оружја. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. јула 2017. године. Потпуковник Стоимен Стоименов, командант огромне касарне ЈНА у Дугом Селу крај Загреба, који је четири месеца одолевао у обручу 1991. године, могао је да бира између милиона долара који су му нудили Туђманови преговарачи и официрске части да не дозволи да огромна војна техника падне у руке ЗНГ. Одабрао је да брани образ ЈНА и касарну у којој је било више од 200 тенкова, транспортера, самоходних хаубица. Сву

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Имена и презимена усташа који убијали и клали! (10)

27. септембар 2018.

(По књизи „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) МЕСТА У КОЈИМА СУ СТРАДАЛИ И ПОКОПАНИ ГЛИНСКИ СРБИ 1941 ГОДИНЕ: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 22. септембра 2016. године. Балинац, Бански Грабовац, Бели Манастир, Београд, Бијеле Воде, Бишћаново, Бојна, Боровита, Босна, Брезиња, Брезово Поље, Брестик, Брњеушка, Брубно, Бузета, Велика Кладуша, Велика Солина, Велики Градац, Велики Обљај, Велики Шушњар, Влаховић, Војнић, Врановина, Врнограч, Гледићи, Глина, Глински Тртник, Горња Бачуга, Горња Бучица, Горње Јаме, Горње Селиште, Горње Табориште, Горњи Видушевац, Горњи Класнић, Госпић, Гробље Совињак (код Горњег Таборишта), Дабрина, Делнице, Додоши, Долњаци, Доња Бачуга, Доња Бучица, Доња Трстеница, Доње

Оригиналан снимак бацања у јаму начињен крајем јула или почетком августа 1941. wikipedia.org

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених старијих од 60 година! (9)

25. септембар 2018.

Срби старији од 60 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: МАРИЦА: 77 ГОДИНА, НИКОЛА: 85 ГОДИНА Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 19.септембра 2016. године. Ђуро Ј. Арбутина (63), Јанко Арбутина (61), Јанко Ј. Арбутина (63), Петар Арбутина-Зукеља (66), Станко Арбутина (64), Кузман Аџић (65), Јован С. Бадрић (61), Јово Н. Бадрић-Учо (71), Симо А Бадрић (66), Јелена Л. Бакрач (61), Мићан С. Балтић

Захваљујући Рајачићу Беч је признао Српску Војводину 1849.

У мантији јуришао на топовске цеви

24. септембар 2018.

Навршило се 230 година од рођења Јосифа Рајачића, једног од највећих архијереја наше цркве. У Крајини зауставио католичење, основао и водио Српску Војводину Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. новембра 2015. године. НАВРШИЛО се 97 година од како су се Бачка, Срем, Банат и Барања, области које су у бурним данима 1848. чиниле Српску Војводину, присајединиле Краљевини Србији. Тако је, заправо, остварен и народни и сан творца Српске Војводине, патријарха Јосифа Рајачића, од чијег рођења се ових дана навршава равно 230 лета. – Он је као Илија Рајачић рођен 1785. године у личком селу Лучане, код Бриња. Завичај никада није заборавио па је, много година доцније,