Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 23

70 година од колонизације Херцеговаца у Клек: Остао жал за каменитим селима подно Леотара

24. септембар 2018.

Кад у Клеку, у срцу Баната, „зажубори“ ијекавица, са свим украсима говора који се чује под требињским платанима, јасно је да разговарају људи пореклом са херцеговачког крша које је давна колонизација довела на војвођанску равницу, да ту живе обећани бољи живот. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. новембра 2016. године. Тако, „по херцеговачки“, разговарају Неђо Видачић и Бранко Ковач, добродржеће старине, који су, пре 70 година, „возовима без возног реда“, стигли у Клек, где су и данас, као пензионери, комшије. Први је загазио у десету деценију живота, други му је за петама. Обојица – што је знак добре горштачке генетике – и данас возе бицикл и,

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Списак побијених који су млађи од 18 година! (8)

24. септембар 2018.

Срби млађи од 18 година побијени и поклани у Глини, Прекопи, Банском Грабовцу и другим местима глинског подручја, у глинској православној цркви Рођења Пресвете Богородице, затим ухапшени и страдали у Јасеновцу и другим логорима, као и на непознатим местима; са Србима је страдао и један број Рома те мањи број Јевреја и Хрвата: Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 14. септембра 2016. године. НИКОЛА: ТЕК РОЂЕН, ЈОВО: ЈЕДНА ГОДИНА Драган С. Ајдиновић (16), Адам П. Анђелић (17), Владо Арбутина (15), Владо Л. Арбутина (16), Милан Ј. Арбутина (12), Бранко Бабић (17 година), Милан Бабић (16), Милан И. Бабић (17), Гојко П. Бадрић (17), Душан Ј. Бадрић (17),

Хрвати су створили пакаo на земљи – Јасеновац

23. септембар 2018.

Прича о убијенима у Јасеновцу није само прича о смрти – то је прича о најгорој врсти окрутности, злу, садизму и нехуманости, истиче израелски експерт за Холокауст Гидеон Грајф Разговарала: Зорица СИМЕУНОВИЋ Главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста “Шем олам” Гидеон Грајф истиче да је концентрациони логор Јасеновац био “пакао на Земљи који су створили Хрвати” и упозорава на настојања да се избрише и ревидира историја, што “личи на покушаје да се укине Холокауст”. У интервјуу Срни Грајф каже да се концлогор Јасеновац и друга губилишта из његовог “система” разликују од осталих нацистичких логора зато што су мучења у Јасеновцу била много монструознија него у Аушвицу

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (7)

22. септембар 2018.

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 11. септембра 2016. године. … Присилили су нас да лежимо. Били смо само у кошуљи и гаћама. Као помамни почели су по нама газити, тући нас кундацима и пушчаним цијевима, ударати цокулама гдје стигоше. Настала је заглушна кукњава, плач и запомагање. – Гдје је Перо Миљевић, пита неки усташа. Перо се јавља слабим гласом. Био је већ тешко испребијан и молио је да га не туку. Опет су га испитивали о четницима. У руци усташе

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године! Сведочанство Љубана Једњака! (6)

21. септембар 2018.

(Из књиге „Покољ Срба у глинској православној цркви“ Милке Љубичић и Милана Буњца, издавачи: Скупштина општине Глина, Црквена општина Глина и „Српски глас“ Топуско, Глина, 1995.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 8. септембрабра 2016. године. МИ И ДАЉЕ НИСМО ЗНАЛИ ШТА НАС ЧЕКА … У тој смо нашој, Православној цркви Рођења Богородице, ту у Глини 1846. године први, прије Хрвата запјевали „Лијепу нашу“, за коју је музику написао Србин Јосиф Руњанин. Непун вијек доцније, у истом ћемо том храму бити поклани, а крвници наши славиће свој злочин уз Руњанинове ноте, прогласивши их својом, хрватском химном… Нисмо знали шта нас чека… Ни уочи, ни након проглашења Независне

Бодљикаву жицу кидали су голим рукама

21. септембар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Потпуковник Воjин Поповић храбро jе погинуо на челу своjих чета Наjтеже борбе Добровољачки одред jе 1916. године водио на Каjмакчалану. Наредба Врховне команде да одред крене ка Каjмакчалану затекла jе добровољце jужно од Лерина и Добровољачки одред jе усиљеним маршем стигао на Каjмакчалан 28. септембра 1916. године и заменио у рововима борце 4. пука Дринске дивизиjе. Тридесетог септембра 1916. године почео jе напад на Каjмакчалан после артиљериjске припреме коjа jе траjала два и по часа. „Одмах поподне могаху се кроз облаке дима приметити поjедини бугарски воjници како се крећу по положаjу као суманути… У моменту њихове потпуне избезумљености

Сјена негдашњег живота

21. септембар 2018.

Велики Шушњар живио jе пуним животом и дисао пуним плућима. Село jе броjало више од педесет нумера, у сваком домаћинству наjмање шест – седам чланова Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. октобра 2015.године. Нема тог повратника коjи, када се одлучио вратити на родно огњиште, ниjе осjећао страх и зебњу. Но како би нетом након повратка дани пролазили, зебња и страхови врло брзо би заувиjек нестаjали, замиjењени бригом и свакодневном борбом за опстанак, обновом куће, остваривањем социjалних и других права. Тек риjетки, негдjе дубоко у срцу, jош увиjек осjећаjу зебњу коjа тиња и никако да се угаси, премда jе кров над главом сигуран, глади нема, примања су

Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо?

21. септембар 2018.

Ако jе њихово, зашто нам га отимаjу, а ако већ могу да га отму, зашто се толико устручаваjу? Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. октобар 2015.године. Емигрантска криза? Хоће ли Србиjа ући у Европску униjу? Колика jе одговорност наших политичара у одбрани Косова? Постоjи ли алтернатива? Зашто jе проблем данас отворити питање Косова? Да ли jе Косово српско? Погледаjте интервjу са Академиком Матиjом Бећковићем: Извор: РТРС Везане виjести: Матиjа Бећковић: Независност Косова од нас зависи МАТИЈА БЕЋКОВИЋ Само ти, диjете, ради своj посао – наjважниjа српска реч СВЕ ДОК ЈЕ СРПСКИХ СВЕТИЊА КОСОВО ЈЕ СРПСКА ЗЕМЉА КОСОВО И МЕТОХИЈА НИЈЕ ПРЕВАЗИЂЕНА ТЕМА Зашто браним Косово?

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (5)

20. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 6. септембра 2016.године. … Из куће Петра Куколече, глинског трговца, поред њега одведени су његов отац Никола и браћа Марко, поморски официр, и Илија, службеник. Из куће Косте Сунајка, угледног глинског пекара, са њим одведена су и његова два одрасла сина – Нина, студент, и Перо. Ипак је највећу трагедију доживјела породица Илије Летића, пекара. Осим што су га убили одмах на улици, сина Душана ранили, масакрирали и потом убили шегрте Раду и Славка, исти дан убијен је и отац Илије, лугар

Народи дуге и славне прошлости не могу да буду колонизовани

20. септембар 2018.

Историја српског народа представља наш огроман ослонац. Она је наш национални ресурс, баш као економија или оружане снаге Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 25. децембра 2016.године. Пише: Милош Ковић Књига Срби 1903-1914. покушава да оцрта обрисе и понуди тумачења једне велике епохе и пута који су Срби, како би доспели у ту епоху, прешли у 19. веку. Њено прво поглавље посвећено је историји политичких идеја, док се у другом, кроз историјско-филозофске портрете најзначајнијих личности поменутог периода, даје слика њихових филозофских и научних мисли. Главни циљ ове књиге је, како каже и сам приређивач, „да одговори на питања: ко су били Срби на крају тог кретања, у

Дванаест одличја ратника Стојана

20. септембар 2018.

Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 27. децембра 2015.године. Ово је прича о једном од најпознатијих и, судећи по броју одликовања, једном од најхрабријих ратника са југа Србије у Првом светском рату Стојану Томићу (1892–1976) поднареднику 3. чете, 3. батаљона, 4. прекобројног пука Моравске дивизије српске војске 1914. године. Овај текст пишем не као унук о деди по мајци, него као хроничар живота једног аутентичног патриоте, храброг борца, поузданог ратног друга и пријатеља кога су његови саборци из милоште прозвали Татко. Да нисам пристрастан, показаће редови који следе. Његова ратничка одисеја почиње 1914. године. У униформи коју му је припремила породица и у седлу његовог вранца, првог

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (4)

19. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 1. септембра 2016.године. … Јанко Кошутић, повратник из Америке, имао је већи посјед у Прелошћици крај Сиска и тамо стално живио. У Глини је имао кућу у којој је Марко Вујасиновић имао трговину у Карловачкој улици. Дошао је на пар дана у Глину по најамнину за кућу, и тамо ухапшен. Ђорђе Гавриловић, умировљени управитељ Дома малољетника у Глини, иначе учитељ, био је послије умировљења једно вријеме у Београду. Вратио се пар дана прије успоставе НДХ у свој стан у Глину и ту

Сахранила га мајка Стана и његово јунаштво

19. септембар 2018.

Некада давно у једном месту живео је један… Уколико вам ово личи на почетак неке бајке можда крајњи утисак и буде баш такав. Следи прича која подиже морал, буди национални понос и пре свега враћа веру у људе да се великим радом, храброшћу и упорношћу може све постићи. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. децембра 2015.године. Мало место Бистрица код Петровца на Млави крајем 19 и почетком 20 века поносило се својим Драгутином Томашевићем, иначе виђеним чланом Соколског друштва Душан Силни. Он је поштовање тадашње спортске јавности у земљи стекао звањем десетоструког шампиона тадашње Краљевине Србије у атлетици а углед у друштву нераскидивим пријатељством са првим сином

Краљ Александар I Карађорђевић – заблуде и чињенице

19. септембар 2018.

Од монархофашистичког диктатора, како је окарактерисан у послератном добу, прешао је пут великосрпског хегемона, до велеиздајника националних интереса и највећег српског усуда прошлог века. Несрећа је вешто манипулисала чињеницама, те од сваког сегмента живота југословенског краља створила енигму. Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 30. децембра 2015.године. Краљ Александар је био фашистички диктатор Комунисти су настојали приказати краља Александра Карађорђевића као следбеника фашизма, како би га лакше ускладили у шаблон ,,народног непријатеља“ – њиховог противника. Истина јесте да је забрањен рад Комунистичкој партији Југославије, управо за време његове владавине. Међутим, таква одлука није могла бити донета из ставова владара блиских фашизму, пошто је чувена Обзнана донета децембра

Фељтон: Покољи Срба у Глини 1941. године (3)

18. септембар 2018.

(Одломци из књиге „Глина 13. маја 1941.“ Бранка Вујасиновића, Чедомира Вишњића и Ђуре Роксандића, СКД Просвјета Загреб, Загреб, 2011.) Напомена: Прилог је први пут објављен на порталу Јадовно.срб 29. августа 2016.године. … Када су их у ноћи почели везивати, Никици (Самарџији, једином преживелом у масакру глинских Срба, 13. маја 1941. године – нап. С. Л.) је одмах било јасно да су то припреме за одвођење из затвора али није знао куда. У вријеме пријевоза камионом од затвора према Петрињи почео је смишљати што и како направити да побјегне када то није успјело у затвору. Пажљиво је проматрао куда их возе и када су од Јукинца дошли до Прекопе и ту

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Житије Свештеномученика Саве, Епископа горњокарловачког

Надбискуп Алојзије Степинац отворено је рекао владици да мора да напусти “хрватски”

Немања Девић: Логор НДХ Земун, једно од најстрашнијих места ужаса и смрти на територији данашње српске престонице

Стереотип који опстаје до данашњих дана (просто је нејасно како и зашто, вероватно добрим делом нашом инертношћу) је да је логор на Старом сајмишту био само јеврејски логор и да су жртве готово искључиво јеврејске.