Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 203

Розензафт: Хрватске власти да осуде поновни успон усташтва

18. октобар 2017.

Главни правник-савјетник Свјетског јеврејског конгреса Менахем Розензафт позвао је хрватске власти да осуде поновни успон усташтва у тој земљи и најавио да ће овај конгрес организовати међународну кампању која ће се позабавити ситуацијом у Хрватској и фашизацијом друштва. Он истиче да је садашња Влада Хрватске далеко од тога да се може описати као реакционарна или неофашистичка и да је кључни проблем у томе што хрватске власти показују безвољност да увјерљиво осуде све који славе усташе и њихову реинкарнацију. „Што се тиче најновијих догађаја, дубоко сам импресиониран храброшћу хрватске јеврејске заједнице која је одбила да учествује у претходне двије владине комеморације Холокауста због неуспјеха /Владе/ да заузме снажан став против историјског

Хоће ли Америка спречити српске ратне генерале да уче кадете

18. октобар 2017.

Шта је нелегитимно у томе што ће српски ратни команданти предавати на Војној академији? Као да су знали да ће генерали Владимир Лазаревић, Љубиша Диковић и Божидар Делић убудуће преносити своја искуства из рата на Косову и Метохији кадетима Војне академије у Београду, новинари „Вашингтон поста“ критиковали су српског министра одбране због похвале дате генералу Лазаревићу. „Време стида је прошло и наступа време тихог поноса када Србија негује и чува успомене на све који су је бранили“, рекао је министар Вулин у Нишу 7. октобра. Један од начина да се успомена на оне који су херојски бранили Србију 1999. на КиМ негује и чува је и то да генерали, ратни команданти, пренесу своја искуства кадетима на Војној академији. Међутим, с обзиром да је амерички амбасадор у Србији Кајл Скот на друштвеним мрежама

Хрватски историчар Класић: Право је да се говори о 200.000 људи који су отишли из Хрватске… Али истовремено очекујем да се у Србији говори о 500.000 прогнаних

18. октобар 2017.

Уза све са чиме се можемо сложити са младим, данас једним од водећих хрватских историчара, доктором Хрвојем Класићем, професором на Филозофском факултету у Загребу, што је рекао у разговору за Вечерње новости (Београд, 18. октобар 2017), објављеном на читавој страни, који је водио Јурица Керблер, стални дописник Новости из Загреба, постоји и нешто са чиме се не можемо сложити. И то пре свега због тога што то није истина. А историчару би требало да је искључиво истина научна водиља. Па шта није истина: прво, није истина је из Хрватске ОТИШЛО (велика слова су аутора овог текста) 200.000 ЉУДИ… како се наводи у једном од два антрфилеа, под насловом Консензус нам је

Добрица Ћосић: Срби у зупчаницима Великог механизма

18. октобар 2017.

Добрица Ћосић : Зашто сам се четири деценије бавио српским питањем? Нису Срби опседнути историјом, него је историја света опсела Србе. Најлепше доба свога живота провели смо у стрепњи од Великог механизма Своје образлагање вишедеценијског бављења „српским питањем“ Добрица Ћосић изложио је у Српској академији наука и уметности 23. априла 2002, које су „Новости“ објавиле у броју од 3. маја те године. Тада су о књизи „Српско питање – 1“ осим аутора говорили и академици Љубомир Тадић, Милорад Екмечић и Никша Стипчевић. Цео мој живот је протекао у трпљењу од историје, сазнавању историје и спорењу с њом. Овим исказом ја не обоготворујем историју, него је сажимам у метафоричну синтагму Велики

Није тачно да је „Вијеће дубровачких Срба избачено на улицу“

18. октобар 2017.

Црквена општина Дубровник саопштила је да није тачно да су „избацили дубровачке Србе на улицу“, истичући да су такве тврдње неистините, тенденциозне и злонамјерне. Након засједања црквеног одбора, предсједник Црквене општине Дубровник Стево Марић рекао је Срни да се злурадо измишља да су дубровачки Срби „избачени на улицу“, појашњавајући да је простор који је користило Српско национално вијеће /СНВ/ Дубровника од 15 метара квадратних, одлуком Црквене општине, а уз учешће и представника СНВ-а, пренамијењен у Музеј икона. „О томе је СНВ благовремено и усмено и писано обавијештено, на шта предсједник тог вијећа тада није имао ниједну примједбу. Притом, по Уставу Хрватске простор за СНВ, као и остале мањине, обезбјеђује држава

Оптужени Ђуро Матузовић и адвокат Владо Адамовић Фото: СРНА

Матузовић није ништа учинио да спријечи злочине у Орашју

18. октобар 2017.

У наставку суђења припадницима Хрватског вијећа одбране /ХВО/ за ратни злочин над српским цивилима и ратним заробљеницима на подручју Орашја 1992. и 1993. године, свједок Тужилаштва БиХ Јован Цвијановић рекао је да првооптужени Ђуро Матузовић знао да су у логорима у Средњошколском центру и Основној школи у Доњој Махали чињени злочини, али да ништа није урадио да их спријечи. У наставку свједочења, Цвијановић је рекао да га је Матузовић, којег познаје више од 40 година, због тога разочарао. Он је посвједочио да Матузовић два пута долазио у Основну школу у Доњој Махали, те да га је приликом првог доласка, крајем јуна 1992. године, видио на вратима такозване „четничке ћелије“ у

ФОТО: Трагом одлуке Уставног суда о „Ulici 10. travnja“, jе ли овај шахт неуставан?

18. октобар 2017.

Одлуком Уставног суда ријешено је да је назив Улице „10. travnja“ у Слатинским Дреновцима неуставан. То је датум оснивања Независне Државе Хрватске па је као такав, по одлуци овога Суда, проглашен протууставним. Уставни суд је, недвојбено, улицу 10. travnja прогласио неуставном због тога што асоцира на тоталитарни режим бивше НДХ. Нема сумње, та је држава била усташка, савезница нацистичке Њемачке, имала је расне законе, па свако идентификовање са њом преко одонима у јавноме простору не би било по укусу многих. Међутим, у јавном простору нису само имена улица и тргова. Шта је, напримјер, са шахтовима којих у Задру има још немали број, а на којима пише „Comune di Zara-Canalizzazione“. То

Пресуда Младићу 22. новембра

18. октобар 2017.

ХАГ/БЕОГРАД – Хашки трибунал изрећи ће првостепену пресуду генералу Ратку Младићу 22. новембра, саопштио је данас тај суд. Бивши командант Војске Републике Српске, генерал Младић (73) оптужен је за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. Оптужница, у пет тачака, Младића терети за прогон, истребљење, убиства депортације и присилно премештање, као злочине против човечности. У додатних пет тачака, Младић је оптужен је и за убиство, терор, незаконите нападе на цивиле и узимање талаца, као кршење закона и обичаја рата. Суђење генералу Младићу почело је у мају 2012, годину дана након што је он, крајем маја

У Београду одржана промоција књиге ”Ливањски Срби – просвјетно-духовна заоставштина”

18. октобар 2017.

Књига „Ливањски Срби-просвјетна и духовна заоставштина“, аутора проф. Бранка Докића и Радована Јовића, промовисана је 8.октобра у сали Вазнесењске цркве у Београду. Скуп је благословио отац Мирко Јамеџија, некадашњи парох лијевањски, а отац Михајло из бежанијске цркве Светог Георгија обратио се скупу поздравним, уводним речима у име домаћина, Вазнесењске цркве. Проф. Бранко Докић, професор Електротехничког факултета у Бања Луци, признаати стручњак у међународним круговима, огледао се и на терену политике, сада амбасадор Босне и Херцеговине у Атини, поред свих обавеза има вољу и налази времена да пише и књиге које осветљавају материјалну и духовну заоставштину његовог и нашег народа у његовом и нашем завичају. Радован Јовић, дугогодишњи новинар и дописник

Загреб: Поново усташки симболи на бистама хероја НОБ-а Фото: Index.hr

Загреб: Још један споменик оскрнављен усташким симболима

18. октобар 2017.

Као и у случају бисте Иве Лоле Рибара, јутрос је и Спомен-обиљежје палим борцима антифашистичке борбе у Аџијиној улици у Загребу освануо ишаран плавим спрејом, а преко имена бораца исписано је НДХ с усташким симболима, пренио је портал Индекс. Исто је урађено јуче, са тек враћеном бистом народног хероја Иве Лоле Рибара у једном од загребачких паркова. Иначе, споменик борцима антифаштичке борбе постављен је још 1953. године, а на њему су уклесана имена погинулих бораца с Трешњевке. Међу њима је и име народног хероја Јосипа Јоже Влаховића. Позивајући се на своја сазнања, портал Индекс наводи да ово није први пут да се овај споменик шара на исти начин. (Танјуг) Извор: Радио Телевизија Републике Српске

Генерали Божидар Делић ,Владимир Лазаревић, и Љубиша Диковић

Команданти са КиM предаваће кадетима

18. октобар 2017.

Високи официри ВЈ ИЗ 1999. радиће на Војној академији. Своја искуства ће преносити генерали Лазаревић, Делић, Диковић… Најистакнутији генерали и високи официри Војске Југославије, који су командовали у рату на Косову и Метохији 1998. и 1999. године и током грађанског рата у Југославији биће враћени као предавачи на Војну академију – сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, они ће бити задужени да своја ратна искуства пренесу генерацијама старешина које се тренутно школују на овој установи. Тако би међу првима пред кадете Војне академије требало да стане некадашњи командант Приштинског корпуса и Треће армије ВЈ генерал у пензији Владимир Лазаревић. У кругу личности који ће добити прилику да питомцима пренесу своја искуства

Парламент Српске усвојио Резолуцију о војној неутралности

18. октобар 2017.

Народна скупштина Републике Српске протекле ноћи окончала је 22. редовну седницу. Гласовима 44 посланика, који су заседање одржали у малој сали због тога што је опозиција поново блокирала велику скупштинску салу, усвојена је Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности Републике Српске. Резолуцију су предложили клубови посланика СНСД, СП и СДС-К. Усвојен је Закон о Фонду солидарности за дијагностику и лечење обољења, стања и повреда деце у иностранству, чији је предлагач председник Републике Српске Милорад Додик. Овим законом омогућава се дијагностика и лечење оболеле деце у страним земљама у којима делују здравствене установе у којима је то могуће. Народна скупштина усвојила је Закон о изменама и допунама Закона о Железницама Републике Српске, по хитном поступку, којим се дефинише спровођење поступка реструктурисања овог

Стразбур први пут о српској имовини у Хрватској

18. октобар 2017.

Стразбур — Европски суд за људска права одлучиваће у наредних 60 дана о захтеву једног српског привредног друштва за повраћај отете имовине у Хрватској, пишу „Новости“. „Уколико одлука судског већа буде у корист Инвестбанке о чијој имовини је реч пресуда би могла да постане прецедент, односно правило према којем ће се решавати сви слични случајеви. Значи да би Хрватска морала да одлучује и о осталим српским захтевима у складу са одлуком из Стразбура и да врати одузето“, пише лист. Правни заступник Зоран Ристић из Адвокатске канцеларије „Ристић и партнери“ рекао је за тај лист да су до сада представке предузећа из Србије завршавале у кошу хрватских референата при суду из

СКАНДАЛ Отказан наступ Звездиних ветерана код Вуковара, Хрвате радује што нема „злогласног меча“

17. октобар 2017.

Пријатељска фудбалска утакмица између ветерана фудбалских клубова Синђелић из Трпиње, села недалеко од Вуковара, и београдске Црвене звезде, која је требало да се одигра овог понедељка, отказана је из безбедносних разлога. Ово је хрватском „Вечерњем листу“ потврђено уз навођење да је таква одлука донесена након разговора с полицијом која није могла да гарантује сигурност учесницима. „Ороблем се појавио јер је утакмица требало да се одиграна на дан када се обележава годишњица смрти једнога од заповедника обдране Вуковара – Благе Задре. Управо стога је термин одигравања утакмице, која је требало да се игра поводом 90. годишњице постојања клуба, схваћен као велика провокација. Трпиња је село с већинским српским становништвом и свега

Мирко Стаменковић: Забрана „Новости“ латиницом

17. октобар 2017.

Главни уредник (1969-1973): Графичари јављају да им је директорка штампарије „Борбе“ у Загребу забранила да штампају „Новости“ Када су „Новости“ већ биле негде близу „Хималаја у новинском тиражу Југославије“, у редакцији се родила идеја – да „Новости“ у Загребу штампамо и латиницом. Истина, идеја није оригинална. „Борба“ се у целом послератном времену у Београду штампала ћирилицом, а у Загребу латиницом. Али тиражно, „Борба“ је већ била на издисају. И замисао је била да попунимо ту „празнину“. Ни данас не знам шта ме је натерало да тога дана, када је требало да се штампа први број латиницом, дођем у Загреб. Већ на портирници у хотелу ме је чекала порука: графичари јављају