„Jugoslovenska kriza je blizu vrhunca; sve što je zla i nevaljala diglo se i uzavrelo”, deo je pisma koje je Ivo Andrić uputio Zdenki Marković („Andrićeva pisma Zdenki Marković”) i jedan od mnogih dokumenata kojima je Dušan Glišović posvetio pažnju u studiji „Ivo Andrić. Istorija i politika” („Službeni glasnik”) koja je juče predstavljena. Podnaslov je „Prilog proučavanju jugoslovenskih i srpskih političkih i kulturnih odnosa sa Nemačkom, Austro-Ugarskom i Austrijom” a knjiga na 318 strana sadrži poglavlja; „Pismo iz 1920. godine”, „Pokušaj zloupotrebe Andrića u Hladnom ratu”, „Citati Andrićevih dela u govorima nemačkih i austrijskih političara” i „Poslanik u Berlinu kao književni lik”. Knjiga obuhvata različitu dokumentarnu građu pa i, primerice,

Vlada u Zagrebu ne odustaje od toga da pred srpskim predsednikom potegne pitanje ratne odštete. Nema reparacije bez presude međunarodnog suda o kršenju konkretne odredbe Dok predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, koja će biti domaćin srpskom šefu države Aleksandru Vučiću, u Zagrebu 12. i 13. februara, ne pominje da će tema njihovih razgovora biti pitanje ratne odštete, premijer hrvatske vlade Andrej Plenković i njegovi ministri od toga ne odustaju. Plenković je u četvrtak čak podsetio na član 7. Sporazuma o normalizaciji potpisanog 23. 8. 1996. u Beogradu u kom se govori da će se u roku od šest meseci potpisati sporazum za naknadu za svu uništenu, oštećenu i nestalu imovinu. Kako je

Subotica – Bunjevački nacionalni savet saopštio je danas da ne odustaje od zahteva za ukidanje naredbe iz 1945. godine kao akta nasilne asimilacije. Iz tog saveta tvrde da ne postoji nikakav identitetski spor na međudržavnom nivou između Srbije i Hrvatske, te da je izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti u Srbiji slobodno. „Mi priznajemo svakome ko se izjasnio da je Hrvat, da je pripadnik hrvatske manjine u Republici Srbiji. Poznato je da smo ispred Bunjevačkog nacionalnog saveta javno pozvali Hrvatsko nacionalno veće na saradnju. Na žalost, to je sa podsmehom odbijeno”, poručuju iz BNS reagujući na jučerašnje otvoreno pismo predsednika Hrvatskog nacionalnog vijeća Slavena Bačića. Bačićevo HNV se, naime, protivi usvajanju inicijative

Države Zapadnog Balkane mogle bi postati talac Hrvatske, nakon što je predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker, prilikom predstavljanja Strategije o proširenju, izričito rekao da nijedna zemlja neće moći da postane članica Unije dok ne reši bilateralne probleme. Zvanični Zagreb nema rešeno pitanje granice ni sa jednim susedom osim sa Mađarskom, piše slovenačka „Večer“. Mariborska Večer podseća da Hrvatska ima otvorena pitanja granice sa Srbijom na Dunavu, Crnom Gorom na poluostrvu Prevlaka i BiH duž gotovo cele granice inače duge više od 1.000 kilometara. U komentaru pod nazivom „Evropski Balkan“, Večer konstatuje da se istorija ponavlja i podseća da Slovenija, na primer, nije mogla da postane članica EU pre nego što reši problema sa

Hrvatsko nacionalno veće protivi se usvajanju inicijative Nacionalnog saveta Bunjevaca za proglašenje ništavnosti akta iz 1945. o nasilnoj asimilaciji Hrvatsko nacionalno veće protivi se usvajanju inicijative Nacionalnog saveta Bunjevaca za proglašenje ništavnosti akta iz 1945. o nasilnoj asimilaciji Bunjevaca, jer bi to, kako kažu, moglo da izazove nove tenzije i animozitet između zajednice Bunjevaca koji se ne osećaju Hrvatima i hrvatske zajednice u Srbiji. Inicijativu za poništenje tog dekreta kojim je pre 73 godine Bunjevcima naređeno da se izjašnjavaju kao Hrvati, podneli su Nacionalni savet Bunjevaca i tri člana Odbora Skupštine Vojvodine za ustavnopravni položaj pokrajine:profesor novosadskog Pravnog fakulteta dr Slobodan Orlović, Zoran Vučević i Smiljana Glamočanin Varga. Prošle nedelje,

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin rekao je da ustaštvo i ustaše nikada nisu izašle iz politike i javnog života Hrvatske i da očekuje da će predsjednika Srbije Aleksandra Vučića tokom njegove posjete Zagrebu dočekati ustaše na trgovima i pokušati da dođu do njega. „Naš predsednik ide tamo gde će ga dočekati ustaše na trgovima, koji će pokušavati da dođu do njega, kao što su došli i pokušali da ga ubiju u Srebrenici“, rekao je Vulin. On je ponovio da i dalje misli da Vučić ne treba da ide u Hrvatsku. „Tamo će se skupiti ustaše na trgovima i demonstrirati protiv njegovog dolaska, kao da njegova poseta može da donese neko

Francuska i Nemačka su iza sebe imale veoma krvav, ali završen rat u kome se znalo ko je pobednik, ko plaća reparacije i ko ih prima. Između Srbije i Hrvatske rat nije završen. Srbija i Hrvatska nemaju sukobe oko budućnosti, konstatovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predložio moratorijum od šest meseci na rasprave o temama iz prošlosti. Tokom predstojeće posete Zagrebu, napomenuo je Vučić, hrvatskoj predsednici Kolindi Grabar Kitarović će podneti konkretne predloge za poboljšanje srpsko-hrvatskih odnosa. „Hajde da se dogovorimo da u narednih šest meseci — i da to kažemo — ne govorimo o tome, tome i tome, ili pre nego što izađemo s bilo čime, da se pokušamo čuti i da svaki put spustimo tonus, i jedni i drugi“, rekao je Vučić. Teško je pobeći od prošlosti Takva