Болно сећање Иване Митић (33) из Сурдулице. Мој брат Миомир имао је 17 година, с њим су страдали ујак, ујна, њихово двоје деце и бака Знала сам зашто зовете. Страховала сам од овог позива. А, опет…некако ми је лакше. Неко се сећа наше трагедије. Ивана Митић (33) из Сурдулице имала је петнаест година када јој је “Милосрдни анђео” убио рођеног брата Миомира, баку Стамену, ујака Александра и ујну Весну, њихову децу, Миљану (15) и Владимира (12) Милића. Сви су убијени у трену, у једном налету НАТО бомбардера. Ивана се сећа свега. И, она данас, мајка тројице прелепих дечака, Стефана, Душана и Павла, прича синовима о породичној трагедији. Да они не

Немачки адвокат Вилфрид Шмиц поднео је кривичне пријаве против свих посланика Бундестага и чланова Владе који су 16. октобра 1998. гласали за учешће Бундесвера у бомбардовању Србије, објавио је „Дојче веле“. ДВ наводи да је, према неким сведочењима, посебну важност за одлуку о почетку бомбардовања СР Југославије пре 19 година имао пристанак Немачке на интервенцију. „Поштоване даме и господо, због слања јединица Бундесвера у Србију и свих осталих поступака који су у потоњем периоду допринели одржавању те мисије Бундесвера подносим кривичну пријаву“, пише на почетку писма које је Шмиц упутио Савезном државном тужилаштву у Карлсруеу 16. марта ове године. ДВ наводи да „ово није први правни подухват због учешћа Немачке у бомбардовању СР Југославије без мандата УН, али је свакако најамбициознији“.

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Скот није желео данас, на 19. годишњицу од почетка НАТО бомбардовања, да одговори на питање да ли ће и када зарасти ране између САД и Србије. Скот је након доделе Виртус награда Траг фондације у Београду рекао новинарима да не жели да говори о учешћу САД у бомбардовању Србије, односно, тадашње СРЈ. На питање новинара да ли мисли да ће икада ране зарасти између Сједињених Држава и Србије, Скат је рекао: “Данас о

Полагањем вијенаца, паљењем свијећа и минутом ћутања код споменика “Зашто?” у Ташмајданском парку у Београду, на дан обиљежавања датума почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, одата је пошта погинулим радницима Радио-телевизије Србије /РТС/. Пошту страдалим одали су чланови породица 16 радника РТС, погинулих у НАТО бомбардовању зграде телевизије 1999. године, представници РТС, Министарства културе и информисања Србије и Скупштине града. Мирослав Медић, брат погинулог радника РТС-а Синише Медића, захвалио је присутнима што су дошли да обиљеже почетак бомбардовања и да сјете се страдалих. “Зашто је било потребно да погине ових 16 невиних људи, који су само обављали свој посао, који нису утицали на уређивачку политику тадашње телевизије, који су само желели

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић положио је данас вијенац на спомен-плочу припадницима МУП-а Србије у Београду, који су погинули у НАTО бомбардовању 1999. године, поручивши да су они својим животима показали како се воли Србија. “Данас обележавамо сећање на све припаднике МУП-а који су дали своје животе за нешто што је најзначајније за Србију – нашу слободу. Tи људи су током НАTО агресије бранили своју земљу, борили се и у тој борби дали своје животе”, рекао је Стефановић. Он је изразио поштовање према овим људима који су, како је навео, у тешким данима били уз своју земљу, борили се за њу, бранили је и својим животима показали како се воли

У испаљеним нуклеарним пројектилима баченим на Србију 1999. године било је око шест тона уранијума 235, колико би било довољно за конструкцију 170 реплика нуклеарне бомбе каква је бачена на Хирошиму, истакла је Светлана Жунић Најчешће последице НАТО бомбардовања и штетних ефеката осиромашеног уранијума на здравље људи су поремећаји функције тироидне жлезде, малигна обољења, заливски, односно балкански синдром који је присутан код војника и цивилног становништва, закључак је учесника јучерашњег научног скупа „Последице НАТО агресије на СРЈ”, који је организовао Евроазијски безбедносни форум, у Институту за међународну политику и привреду. Порука овог сусрета је и да су слични здравствени проблеми такође дијагностиковани и код војника западних земаља који су учествовали