Аднан Балта* Иста група жена оплакуjе своjе мртве у Сребреници, у држави Босни и Херцеговини, а онда само двадесет дана касниjе слави туђе мртве у Книну, у држави Хрватскоj Након ратова у СФРЈ купио сам викендицу на Јабланичком jезеру, од Бошњака коjи jе одлазио из БиХ. Од човека друге националности никада не бих. Треба у њоj мирно и заспати. Продао сам jе када сам од првих комшиjа, коjи стануjу у том селу, током роштиљања и пиjанке на моjоj тераси сазнао како су протерали Хрвате из суседног села и шта су им све радили. Та комшиjска рука коjа jе миловала моjе дете по глави, мени косила траву око викендице и доносила

Небоjша Крстић Изненадила ме jе хистериjа и негативна енергиjа коjа се излила на предлог премиjера Вучића да се лидери земаља западног Балкана договоре о заjедничном дану сећања на све жртве у сукобима деведесетих. Већ на наговештаj да ће Вучић 27. августа на бечком самиту посвећеном западном Балкану предложити заjеднички дан сећања на све жртве, реаговао jе хрватски премиjер Милановић одбацивши идеjу уз образложење да „нити ми икоме прописуjемо празнике и дане жалости, нити ће ико то нама”. Потом jе Хашим Тачи поручио из Приштине да Вучићев предлог представља „релативизациjу и поновно писање историjе”. Додао jе и да „не можемо изjедначити оне коjи су подстицали, организовали и починили геноцид с онима

Милорад Пуповац и Александар Вучић Премиjер Србиjе Александар Вучић изjавио jе jуче да ће наставити да се залаже за инициjативу о заjедничком дану сећања, за коjу каже да ниjе маркетиншки трик. Он тврди да би одмах прихватио такав предлог да jе дошао од хрватског премиjера Зорана Милановића или бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изетбеговића.   „Прихватили бисмо одмах и волели бисмо то, jер таква инициjатива вреди више од оних коjе долазе из Брисела или других центара моћи. Зато кад се сами сетимо да уредимо своjе односе, показуjемо да то не радимо да бисмо добили политичке поене у Бриселу или Вашингтону, већ то радимо због себе, своjе деце и будућности”, рекао

Спомен крст побиjеним Србима у Вариводама Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао jе да Србима не треба хрватски „дан сjећања“ на српске жртве док не откриjу и осуде починиоце масовних убистава и злостављања српских цивила и заробљених воjника, као и док не надокнаде штету за изгубљене људске животе и опљачкану и отету имовину. Штрбац jе оциjенио да приjедлог хрватског адвоката Луке Мишетића да се 28. септембар обиљежава као дан сjећања на српске жртве, криjе намjеру да се пажња jавности што више скрене са „Олуjе“, а жртве минимализуjу. Он jе истакао да се суштина приjедлога криjе у изjави Мишетића, коjи jе бранио Анту Готовину пред Хашким трибуналом, да jе потребно

Избjегличка колона Срба из Краjине Један од кључних предуслова искреног помирења на простору бивше Југославиjе jесте да хрватски, бошњачки и албански лидери одустану од лажне тезе да су Срби агресори и злочинаци, а да су Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве и ослободиоци, изjавио jе предсjедник Коалициjе удружења избjеглица Миодраг Линта. Линта jе указао на то да се на подручjу бивше Југославиjе десио грађански рат коjи су изазвале сепаратистичке политике чиjи jе циљ био стварање хрватске државе без или са што мање Срба, самосталне БиХ под доминациjом Бошњака и независно Косово без Срба. „У оружаним сукобима све стране су чиниле злочине над цивилима и ратним заробљеницима. Оне стране коjе не прихватаjу