Нацистички поздрав на митингу у Загребу 2001. У Хрватскоj jе покренуто потписивање петициjе за увођење поздрава „За дом спремни“ у службену употребу у хрватским Оружаним снагама, а међу потписницима су академици, свешеници, фудбалери, адвокати и новинари. Потписници петициjе затражили су данас од хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић и предсjедника опозиционог ХДЗ-а Томислава Карамарка да предложе измjене Закона о хрватскоj воjсци да би поздрав „За дом спремни“ био уведен у службену воjну употребу, jавио jе портал „Индекс“. Они тврде да jе поздрав „За дом спремни“, коjи jе за вриjеме Другог свjетског рата био званични поздрав усташког покрета, заправо „старохрватски поздрав“. „Увођењем таквог поздрава у службену употребу његовала би се хрватска култура

Немачког председника jе занимало да ли Католичка црква у Хрватскоj сматра да су могући национални захтеви хрватског народа унутар jединствене jугословенске државе Фрањо Кухарић Немачка се jош 1983. године занимала за могућност успостављања независне Републике Хрватске, а из до сада непознатог стенограма прислушкиваног разговора немачког председника Карла Карстенса и загребачког кардинала Фрање Кухарића сазнаjе се да jе немачког председника занимало шта о томе мисли Католичка црква у Хрватскоj. Загребачки „Јутарњи лист” обjавио jе причу о активностима врха Католичке цркве у том правцу, а на основу тог стенограма, коjи jе, барем за сада, jедини таjно снимљени разговор надбискупа Кухарића, коjи се „у овоме тренутку из jош увек закључаних и блокираних таjних

Пише: Чедомир Антић Пишем Вам jавно зато што сам уверен да службена писма схватате лично. Не пишем Вам да бих Вас хвалио jер мислим да Вам таква обраћања штете и да их одавно сами подстичете. Желим да се jавност осведочи да и Ви знате. Зато Вам пишем на оваj начин. Регионална политика коjу водите доживела jе потпуни неуспех. Ви наравно, непрекидно процењуjући расположење просечних бирача и ослањаjући се на похвале коjе Вам изричу представници неколико европских и jедне прекоокеанске државе, jамачно мислите супротно и ово моjе обраћање примили би сте као озбиљно само када бих и jа могао да се похвалим да би за мене гласало бар два милиона бирача.

Манастир Острог Митрополиjа црногорско-приморска и епархиjе будимљанско-никшићка, милешевска и захумско-херцеговачка сматраjу да jе Црноj Гори потребан модеран и на цивилизациjским основама и општепризнатим начелима међународних конвенциjа утемељен закон коjи ће афирмисати кооперативну одвоjеност цркве и вjерских заjедница од државе и на прави начин штитити право на слободу вjероисповиjести. Из Митрополиjе црногорско-приморске и Епархиjе будимљанско-никшићке сматраjу и да треба одбацити Нацрт закона о слободи вjероисповиjести, припремљен нетранспарентно, на дискриминаторски начин, уз понижаваjуће игнорисање постоjања оних чиjи се правни положаj уређуjе, и то од министарства надлежног да штити и промовише људска права. Из Митрополиjе и Епархиjе поручуjу да Нацрт треба одбацити и због броjних неуставних одредби коjим се атакуjе на слободу вjероисповиjести

Сусрет са историjом: Наjвећи културолошки злочин после Другог светског рата десио се од 1991. до 2010. Уништавана дела од малих библиотека до водећих националних институциjа у Загребу Књигоцид деведесетих у Хрватскоj ОДЛУКА Градског већа Вуковара да изменом статута града о забрани употребе ћирилице на jавним местима, уз лицемерно образложење да jе тиме постигнут максимум права српске мањине у Хрватскоj, и да ће убудуће Срби морати писмено да траже дозволу да службене дописе пишу на свом писму, неминовно нам намеће потребу да се за тренутак вратимо у прошлост. И то не у далеку прошлост. Да подсетимо шта се у Хрватскоj дешавало од 1990. до 2010. године, када jе ћирилица проглашена ђаволским

Вељко Џакула Предсjедник Српског демократског форума у Хрватскоj Вељко Џакула оциjенио jе да се српска мањина у Хрватскоj толерише, али не интегрише, и да Срби и даље имаjу проблем са запошљавањем коjе им гарантуjе закон. Као примjер он jе за загребачки „Вечерњи лист“ навео да се у општинама Лапац, Двор и другим запошљаваjу људи из Госпића и Сиска како се не би запослили тамошњи припадници српске мањине. Према истраживању Српског демократског форума из 2012. године, на подручjу десет jединица локалне самоуправе на коjем претежно живи српско повратничко становништво нема значаjних помака у остваривању етничке равноправности при запошљавању. Срби повратници и даље су изложени процесима социjалне изолациjе, друштвене мимикриjе, те немогућности

Миодраг Линта Предсjедник Коалициjе удружења избеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да jе изjава хрватског предсjедника Колинде Грабар Китаровић да jе задовољна нивоом заштите националних права мањина у Хрватскоj цинична и неистинита. Линта jе истакао да њена изjава не изненађуjе уколико се узме у обзир њена прошлост и политичко опредjељење, саопштено jе из Коалициjе. „Броjне чињенице потврђуjу тезу да су преостали Срби у Хрватскоj грађани другог реда jер су дискриминисани од надлежних државних органа и у диjелу законодовства“, истакао jе Линта. Он jе упозорио да у Хрватскоj већ двиjе године траjе антисрпска кампања чиjи jе циљ да се српским повратницима и прогнаним Србима пошаље порука да нису добродошли и