arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Sluzen_parastos_u_Sipovu.jpg

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА СРБЕ УБИЈЕНЕ У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ

11. септембар 2015.

Служен парастос у Шипову Његово преосвештенство епископ бихаћко-петровачки Атанасиjе служио jе парастос у Шипову за 525 Срба коjе су усташе заклале на Шиповачким барама почетком септембра 1941. године. Епископ Атанасиjе служио jе парастос у цркви Рођења Светог Јована Крститеља, а на спомен-обиљежjе положени су виjенци и прислужене свиjеће за жртве усташког покоља. Осамдсетпетогодишњи Влаjко Сукњаjа из Шипова, коjи jе у вриjеме покоља био дjечак, присjетио се страдања недужног српског становништва на Шиповачким барама. Призор jе, каже, био стравичан jер су жртве биле масакриране са одсjеченим главама. “Све jе било поливео крвљу, страшно jе било”, присjећа се Сукњаjа. У Другом свjетском рату у Шипову jе убиjено 3.200 Срба, 25 одсто тадашњег

Mitropolit_Porifirije_i_Milorad_Linta.jpg

ПОТРЕБАН СРПСКО-ХРВАТСКИ ДИЈАЛОГ У РЈЕШАВАЊУ ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА

11. септембар 2015.

Митрополит Порфириjе и Миодраг Линта Митрополит загребачко-љубљански Порфириjе и замjеник предсjедника Одбора Скупштине Србиjе за диjаспору и Србе у региону Миодраг Линта сагласили су се да jе потребно да Србиjа и Хрватска воде сталан и суштински диjалог на рjешавању свих отворених питања. На састанку у Београду истакнуто jе да се проналажењем правичног и траjног рjешења имовинских и броjних других проблема оштећених грађана и правних субjеката ствараjу предуслови да се успоставе односи пуног поштовања и искреног повjерења између двиjе државе и два народа. Митрополит Порфириjе и Линта сагласили су се да jе потребно посебну пажњу посветити економском развоjу подручjа сjеверне Далмациjе, Лике, Кордуна, Баниjе и западне Славониjе коjа су опустошена, опљачкана

Manastir_Jasenovac.jpg

СУТРА СЈЕДНИЦА ОДБОРА ЗА ЈАСЕНОВАЦ

11. септембар 2015.

Манастир Јасеновац У организациjи Епархиjе пакрачко-славонске Српске православне цркве (СПЦ), у манастиру Јасеновац сутра ће бити одржана сjедница Одбора за Јасеновац. Почетак сjеднице Одбора за Јасеновац планиран jе за 14.00 часова, саопштено jе из Спомен-подручjа Доња Градина. Ове године Његова светост патриjарх српски Иринеj и СПЦ прихватили су покровитељства над организациjом обиљежавања 70 година од пробоjа jасеновачких логораша. Тим поводом Епархиjа пакрачко-славонска организовала jе програм обиљежавања, а централни догађаj био jе 22. априла када су патриjарх Иринеj и 20 архиjереjа, у присуству више хиљада људи, служили литургиjу у манастиру Јасеновац. Други дио обиљежавања седамдесетогодишњице пробоjа jасеновачких логораша почиње сутра сjедницом Одбора за Јасеновац. На сам дан Светих мученика Јасеновачких, у

Crkva_Cara_Urosa_u_Urosevcu.jpg

ПРОТЈЕРАЛИ СРБЕ, А САДА ПРОТЈЕРУЈУ И ГРОБОВЕ

11. септембар 2015.

По завршетку литургиjе, Срби су изашли на гробље и затекли порушене и оскрнављене надгробне споменике. Стотињак споменика jе порушено, одниjете су надгробне плоче, а велики броj jе скинут или већ припремљен за одношење…   Црква Цара Уроша у Урошевцу Приредио: Неђељко ЗЕЈАК Срби из Урошевца невесело су обиљежили градску славу – око двиjе стотине расељених присуствовало jе служби у цркви, а онда су обишли разрушено гробље, са коjег су однесене чак и надгробне плоче.   Од 15.000 косовских Срба, колико их jе у Урошевцу живjело 1999. године (у урбаном диjелу око 3.000), остало jе тек двоjе Срба – прота Живоjин Коjић и његова супруга, док на подручjу општине живи тридесетак стариjих, без иjедног

Izbjeglice_iz_Krajine_u_koloni_kod_Topuskog.jpg

Позивница за мултимедијални програм ”Незаборав за нестале”

11. септембар 2015.

Избjеглице из Краjине у колони код Топуског Удружење породица несталих и погинулих ”Суза” и Удружење Срба из Хрватске позиваjу Вас на мултимедиjални програм сjећања у слици и риjечи   ”Незаборав за нестале”   Поводом 20 година страдања и прогона Срба из Краjине и Хрватске и 18 година Удружења породица несталих ”Суза”.   Учесници програма:   Драгана Ђукић, предсjедница Удружења ”Суза” др Милан Гулић, историчар Љубивоjе Тадић, драмски умjетник Светлана Спаjић, народна умjетница – поjац Маjа Колунџиjа Зорое, драмска умjетница Милан Вашалић, чувар традициjе   Водитељка: Јована Марић Сценарио и режиjа: Раде Матиjаш Видео подршка: Љиљана Радиновић   Изложба фотографиjа: ”Страдање Срба у двадесетом виjеку”   Изложба представља документе и чињенице

Патријарх Павле

НА ДАНАШЊИ ДАН РОЂЕН ПАРТИЈАРХ ПАВЛЕ

11. септембар 2015.

Патриjарх Павле На данашњи дан рођен jе блаженопочивши патриjарх Павле, наjомиљениjи поглавар Српске православне цркве, кога jе српски народ за живота називао свецем. Патриjарх Павле, чиjе jе световно име Гоjко Стоjчевић, рођен jе 11. септембра 1914. године у селу Кућанци у Славониjи, у породици земљорадника. Преминуо 15. новембра 2009. године на Воjномедицинскоj академиjи, а сахрањен jе у манастиру Раковица, код Београда. За 44. српског патриjарха изабран jе 1. децембра 1990. године, када jе замиjенио болесног патриjарха Германа. На мjесту поглавара Српске православне цркве провео jе 19 година. Патриjарх Павле jе у родном мjесту у селу Кућанци код Доњег Михољца у Славониjи, завршио основну школу. Нижу гимназиjу завршио jе у Тузли,

Aleksandar_Vucic.jpg

Вучић: Усташе су побиле цијелу моју фамилију и сад тражите да кажем нешто позитивно о Степинцу

11. септембар 2015.

Предсjедник Владе Републике Србиjе Александар Вучић СРПСКИ премиjер Александар Вучић изjавио jе синоћ да држава Србиjа, jеднако као и Српска православна црква (СПЦ), има недвоjбено негативно стаjалиште о проглашењу надбискупа Алоjзиjа Степинца светим. “Србиjа има недвоjбено стаjалиште, изразито jе негативно, како и стаjалиште Српске православне цркве”, рекао jе Вучић тиjеком интервjуа за Радио-телевизиjу Србиjе (РТС) коментираjући за петак наjављени посjет србиjанског шефа државе Томислава Николића Ватикану и теме за разговор с папом Фрањом, међу коjима jе и проглашење Степинца светим. “Ја сам погрешан човjек” Нагласивши како од броjних обвеза и путовања чак ниjе ни знао да Николић путуjе у Ватикан, Вучић jе водитељу рекао да о Степинцу пита “погрешног човjека”.

Sastanak_u_predstavnistvu_RS_02.jpg

Делегација ОМЛ у посети Представништву Републике Српске у Београду

11. септембар 2015.

Делегациjа ОМЛ у посети Представништву Републике Српске у Београду Директор Представништва Републике Српске у Београду, господин Млађен Цицовић, примио jе делегациjу Удружења Огњена Мариjа Ливањска, 10. септембра т.г. у просториjама Представништва. Поред директора Цицовића, састанку jе присуствовао и Бориша Максимовић, док су Удружење ОМЛ предстваљали: председник Никола Петровић, Гордана Достанић и Милош Дамњановић. Током дужег, приjатељског и веома конструктивног разговора представници Удружења су своjе домаћине укратко упознали са циљевима и плановима као и до сада реализованим пословима Удружења и информисали се о начину рада и организациjи Представништва. Заjеднички закључак првог састанка jе да обе стране, међусобним уважавањем и сарадњом, могу допринети постизању бољих резултата у очувању српске културе и традициjе, упознавања

Nikola_Kobac_02.jpg

Никола Кобац: Писмо Предсједнику Републике Српске

11. септембар 2015.

И ми Срби из Хрватске смо за дом спремни – ако нам га врате   Поштовани Предсjедниче Републике Српске, циjењени Милораде, Са дужном пажњом примих виjест да ће у наредна три дана Републику Босну и Херцеговину посjетити госпођа Китаровић – предсjедница Републике Хрватске. Провозаће се Предсjедница кроз Сараjево, затим Мостар и на краjу, у повратку (да ли у повратку?) посjетиће и Бања Луку. Ви ћете jе примити, са њом разговарати и можда одвести (домаћински jе, ред jе) на Бањалучки ћевап. Приjе наjављене посjете, морам Вас подсjетити г. Предсjедниче да jе то Предсjедница оне државе коjа jе пред нешто више од 20 година протjерала у свега неколико дана “свега” 250.000 (двеста

Sinisa_Ljubojevic.jpg

SRBI U HRVATSKOJ – UVIJEK NEČIJE MARIONETE

11. септембар 2015.

Ћирилица Ako nam nitko ne želi pomoći, ni braća ni komšije, nek nas svi ostave na miru, a ne da skupljaju političke poene na nama Siniša Ljubojević Piše: Siniša Ljubojević Već mjesecima politički lešinari nadlijeću nad Srbima u Hrvatskoj. Srbe s visina gledaju kao laki plijen koji nema kuda. Možda smo i sami zaboravili da smo stari evropski narod nastanjen na području Slavonije, Like, Korduna i Banije stotinama godina, a u Dalmaciji još od doba Nemanjića i Cara Dušana. Izgrađeni manastiri od dalmatinskog kamena u 13 stoljeću svjedoče tko je krčio Dalmatinsku zagoru i obrađivao Ravne Kotare i Bukovicu. Srbi na ostala područja današnje Hrvatske dolaze nešto kasnije u 16

Sinisa_Ljubojevic.jpg

СРБИ У ХРВАТСКОЈ – УВИЈЕК НЕЧИЈЕ МАРИОНЕТЕ

11. септембар 2015.

Latinica Ако нам нитко не жели помоћи, ни браћа ни комшиjе, нек нас сви оставе на миру, а не да скупљаjу политичке поене на нама   Синиша Љубоjевић Пише: Синиша Љубоjевић Већ мjесецима политички лешинари надлиjећу над Србима у Хрватскоj. Србе с висина гледаjу као лаки плиjен коjи нема куда. Можда смо и сами заборавили да смо стари европски народ настањен на подручjу Славониjе, Лике, Кордуна и Баниjе стотинама година, а у Далмациjи jош од доба Немањића и Цара Душана. Изграђени манастири од далматинског камена у 13 стољећу свjедоче тко jе крчио Далматинску загору и обрађивао Равне Котаре и Буковицу. Срби на остала подручjа данашње Хрватске долазе нешто касниjе у

Pag_003.jpg

Пaжњa, нeприjaтeљ снимa!

10. септембар 2015.

Паг Изрaeлскa TВ eкипa кoja je нa oтoку Пaгу пoкушaлa снимити кaдрoвe зa дoкумeнтaрни филм нa тeму устaшких кoнцeнтрaциjских лoгoрa трeбaлa je бaрeм упутити прoсвjeд вeлeпoслaнству Изрaeлa у Хрвaтскoj зaтo штo je бeзoбзирнo, нaкoн нeприjaтeљскe рeaкциje нeкoлицинe мjeштaнa, a зaтим и пaрaнoичнoг пoнaшaњa држaвних oргaнa (пoлициje), дeпoртирaнa с oтoкa нa кoпнo. С oбзирoм нa тo дa су oпрeмa и снимљeни мaтeриjaл oстaли читaви и никoмe oд oсoбљa ништa сe ниje дoгoдилo, испaдa дa су joш и дoбрo прoшли. Taкo нипoштo ниje билo с oсaм хиљaдa Жидoвa, Рoмa и Србa кojи су у љeтo 1941. из Зaгрeбa и Ликe дeпoртирaни у устaшкe кoнцeнтрaциjскe лoгoрe нa пoдручjу пaшкe увaлe Слaнa, гдje су

Hrvatska_licna_karta.jpg

Хрватску личну карту могу имати и хрватски држављани у иностранству

10. септембар 2015.

ЗАГРЕБ – На инициjативу Владе Републике Хрватске у Хрватском сабору усвоjен jе Закон о особноj исказници (НН 62/2015), према коjем право на хрватску личну карту имаjу сви хрватски држављани без обзира на године живота и без обзира имаjу ли или немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj, преноси Хрватски Медиjски Сервис. Хрватски држављани коjи немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj могу затражити издавање хрватске личне карте у коjу ће им се уписати податак о њиховом пребивалишту у иноземству. Приликом подношења захтjева за издавањем личне карте, хрватски држављани коjи немаjу пребивалиште у Републици Хрватскоj мораjу уз захтjев приложити и jавну исправу с податком о пребивалишту коjу им jе издало надлежно тиjело државе у коjоj

Polaganje_vijenaca_na_Crnom_vrhu_kod_Zvornika.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 23 ГОДИНЕ ОД СТРАДАЊА СРБА

10. септембар 2015.

Полагање виjенаца на Црном врху код Зворника Парастосом и полагањем виjенаца на Спомен-плочу, данас су на Црном врху код Зворника обиљежене 23 године од страдања 11 припадника Воjске Републике Српске (ВРС), полицаjаца и цивила, коjе су 10. септембра 1992. године из засjеде убили сребренички муслимани. Замjеник предсjедника Републичке организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић рекао jе да се доласком на мjесто страдања већ 23 године одаjе почаст убиjеним Србима, али да за све то вриjеме нико од оних коjи су починили оваj стравичан злочин ниjе одговарао. “Познаjући рад, или боље рећи нерад, Тужилаштва и Суда БиХ мислим да ћемо на правду jош дуго

Alojzije_Stepinac_007.jpg

СПЦ ОДГАЂА БЕАТИФИКАЦИЈУ И ТРАЖИ СТАВ ВАТИКАНА О НДХ

10. септембар 2015.

Алоjзиjе Степинац До беатификациjе Алозиjа Степинца неће доћи брзо jер jе Српска православна црква (СПЦ) затражила од Ватикана да посебна комисиjа изнесе своj суд и о дешавањима из доба НДХ, наводе хрватски портали. Пошто СПЦ нису jасни аргументи на основу коjих jе Алоjзиjе Степинац – свет, папа Фрањо jе предложио формирање Радне групе коjу ће чинити католички и православни стручњаци, а чиjи задатак ће бити да заjеднички преиспитаjу спорна питања, што jе изазвало запрепашћење и незадовољство у Католичкоj цркви у Хрватскоj. Процес беатификациjе кардинала Алоjзиjа Степинца завршен jе приjе четири године, па jе неколико пута обjављиван чак и датум када jе кардинал Степинац требало да буде проглашен светим. Онда jе

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА