Јадовно 1941., аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Јадовно 1941. » Страна 48

Да Срби забораве Други светски рат

8. април 2017.

Зашто jе евро-атлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат? Заборављаjући Јасеновац, Срби могу да поверуjу у Сребреницу. Зато jе борба за истину о Другом светском рату пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда. Пише: Зоран Чворовић 1. 1. Српска историjска свест између интеграциjе у Нови светски поредак и истине о новом поретку jугоисточне Европе из 1941. Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истраживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања

Слава палим херојима „Драве“

7. април 2017.

Речна флотила одала пошту морнарима страдалим у Априлском рату 1941. године. Једини брод коjи jе пружио отпор окупатору и оборио 14 неприjатељских авиона Воjници и официри Речне флотиле у петак су у Дунав, код Челарева, спустили венац и одали пошту своjим претходницима-Александар Берић Бродови Речне флотиле Воjске Србиjе застали су у петак на 1287. километру тока Дунава. Огласили су се топови почасном паљбом, воjни свештеник одржао jе опело, а почаст jе одала и авиjациjа, прелетом хеликоптера „Газела“. На овом, за Речну флотилу светом месту, недалеко од Челарева, морнари су уз воjне почасти у воду спустили венац, коjим су одали дужну пошту њиховим претходницима, морнарима монитора „Драва“, из састава Краљевске морнарице,

Фратар Срећко Перић: Браћо Хрвати, кољите све Србе

6. април 2017.

Када је прослављао 1700. од Едикта о слободи православне вере који је проглашен у Милану. 2013, Ниш није прославио и 100 година од устоличења свог јединог епископа који је уврштен у светитеље – светог Доситеја. На ову годишњицу Ниш је заборавио. Те 1913. када је устоличен у Нишу, еп. Доситеј је са представницима искључиво Православне Цркве обележавао 1600. година од Миланског Едикта. Тада је подигнут споменик Епископу Мелентију, проти Стојану, свештенику Ђорђу и нишким грађанима: Младену, Голубу и Радославу, који своје животе принесоше на олтар отаџбине на дан Свете Тројице 1821. године. Уместо споменика онима који су жртвовали своје животе за слободу верску и националну, ове године у Нишу би

Прича о Србину, комунистичком убици, ликвидираном у Јасеновцу, од стране оних с којима је рушио Краљевину СХС

6. април 2017.

Предвечерје касног јула, 1940. године. Дан се лагано гасио у долини испод Петрове горе. У кафану на периферији чувене Бање Топуско, смештене на простору који спаја Банију и Кордун, ушла су четворица младића и поседала за сто код зида, супротно од шанка. На другој страни просторије, где је било десетак столова, двојица старијих људи играла су карте. Два стола даље, према оној четворици, леђима окренут ка зиду, седео је човек педесетих година, с косом пуштеном до рамена и брадом какву виђамо код православних свештеника. Четворка је најпре шапутала а како је време пролазило и на столу се повећавао број кригли од пива, њихов разговор био је све гласнији. На човека

Srusene_zgrade_poslije_njemackog_bombardovanja_Beograda_1941.jpg

Од напада на Југославију 76 година

4. април 2017.

Срушене зграде послиjе њемачког бомбардовања Београда 1941. У четвртак се навршава 76 година од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Напад jе почео 6. априла у 6.30 часова без претходне обjаве рата, а до 17. априла и краjа такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе, страдало jе више хиљада цивила. Њемачки бомбардери су 6. априла 1941. у четири наврата бомбама засули главни град Београд. Гађан jе насељени дио града, а погођени су Учитељски дом, Каленић пиjаца, жељезничка станица, главна пошта, земунски аеродром. Само у склоништу у порти београдске Вазнесењске цркве, као и у

Главу дајем, ал’ свој народ не остављам

1. април 2017.

Епископ горњокарловачки Сава Трлаjић jе рођен 6. jула 1884. године у Молу, од оца Стефана и маjке Јелисавете. На крштењу jе добио име Светозар. Основну школу jе завршио у Молу, а велику класичну гимназиjу и богословиjу у Сремским Карловцима. Правни факултет jе завршио у Београду, а правосудни испит jе положио на Правном факултету у Загребу. Ђаконски чин jе примио на Богоjављење 1909. године, а свештенички на Светога Саву исте године. Од 1909. до 1927. године обављао jе дужност парохиjског свештеника у Башаиду. Почетком 1927. године изабран jе за референта, а нешто касниjе и за секретара Светог архиjереjског синода СПЦ. Монашки чин jе примио 1929. године као удов свештеник. Замонашен jе

ГЛИГОРИЈЕ — ГЛИШО СТОЈИЋ: сви су мислили да сам полудио…

Пио сам мокраћу

31. март 2017.

Од четрнаесторо преживjелих у jами Равни долац, jедини мушкарац jе био шеснаестогодишњи Глигориjе Стоjић из Доњих Руjана. Оваj ведри и разборити човjек, воjни пензионер у Београду, по коjему се никако не може закључити нити да има шездесет и пет година, нити да jе преживио икакву потешкоћу. О томе говори с неким сjетним осмиjехом и инатом у гласу: никад нико не може ни измислити тилико мука и зла колико човjек може издржати… „Неколико година уочи рата остадох сироче без маjке. Сестра ми Мара удаде се за Ерцега у Горње Руjане, а у кући остадосмо нас четворица мушких, отац ми Марко — Маркеља га звало — стариjи ми брат Лука, jа и

Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање

31. март 2017.

Неуморни Јаша Алмули, с енергиjом и одговорношћу према истини коjи плене и на чему би требало да му завиде не само они коjи тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, обjавио jе недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреjа“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србиjе. Овом књигом њен аутор jе успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославиjе у последњоj децениjи прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настоjањима да се прекраjа историjска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулиjа затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто jе у

Бранислав Паић – Anya: ПОЕМА ЈАДОВНУ

28. март 2017.

ПОЕМА ЈАДОВНУ Осећам треперење костиjу, док крочим ваших стопа трагом,… ка Јадовну, што води ме неизбежно, у свето суочење. Простори неба на Земљи, где служите добру неугасном, преда мном бдиjу… У jамама светлошћу бола невиног опточене. Где Бог кроз ткива бића ваших пева победну песму, док труба jедна, ал анђеоска, проноси снагу шума, у коjима сте поклани у воjске светлосне-вечне! И ткиво ми запева, а неће већ мора! Јер jеднота jе силна у добру вашем, коjoм сте предати у загрљаj завета: љубав jесте Земљи Раj. А толики jе заборав кољача ваших? Да сте их морали жртвом свесветом, у генима заувек грехом задатим сећати, да и кроз потомке своjе излаз налазе

ВИДЕО – Пакао у јами Равни долац 30. јула 1941.

28. март 2017.

У стравичну jаму Равни Долац дубоку 55 метара изнад села Руjана бачено jе 218 живих Срба, претежно жена и дjеце, од коjих се четрнаесторо успjело спасити. Бачени су у jаму на Огњену Мариjу, 30. jула 1941. године, а спасени након шест недjеља и три дана. Још су живе три жене коjе су биле бачене у ту jаму. Једна од њих, Боjа Радета, рођена Лалић, живи у селу Губер код Ливна. Још jе жива и Милица Маљковић, рођена Бошковић, коjа живи у Сурчину, те Мара Јурић, рођена Лалић, коjа живи у Банатском Деспотовцу. У цркви у Руjанима само jедном годишње служи се литургиjа jер нема Срба у том мjесту. Пакао у

И Словенце су Хрвати насељавали на имања побијених и протераних Срба

26. март 2017.

(Одломци из књиге “Колонизациjа Хрвата на српскоj земљи у Срему, Славониjи и Барањи” Јована Пеjина, Сремске новине, Сремска Митровица, 1992. Напомена: оваj прилог наjвећим делом односи се на насељавање Словенаца на имања убиjених Срба у Независноj Држави Хрватскоj и протераних из ње, jер jе мање познато да су Словенци почетком Другог светског рата примани и живели на подручjу уже Србиjе) Кроатизациjа Славониjе и Срема требало jе да се изврши што пре, те су били добродошли и Словенци протерани из немачке окупационе зоне. Због тога котарски престоjник у Илоку 11. ВИИ 1941. се обратио Загребу и затражио да на подручjу коjим он управља треба населити 2.500 Словенаца, поред коjих ће

Видео: Дани сјећања на Јадовно 1941-2014.

26. март 2017.

Од 20-22. jуна 2014. године одржани су Дани сjећања на Јадовно 1941-2014. Пету годину за редом, Удружење потомака и поштовалаца жртава усташког комплекса логора Јадовно-Госпић-Паг, организовало jе Дане сећања на Јадовно. Везане виjести: Јадовно – мир своj вам даjем, мир своj вам остављам… Фото: 20-22.06.2014 Дани сjећања на Јадовно 1941-2014. Дан сећања у Јадовну: Помен на 32 губилишта Парастос и помен на српским стратиштима 29.06.2013. Јадовно – Дан сjећања 22.06.2013. – Бања Лука:Парастос и комеморациjа Јадовничким Мученицима Парастос и комеморативни скуп жртвама Јадовна Паг jе велико стратиште Наjава: ДАНИ СЈЕЋАЊА НА ЈАДОВНО 1941-2013. Дођите на Јадовно 29. jуна 2013. 24. 06. 2012. – Јадовно – Дан сjећања Јадовно 26. jун

Дарко Милојковић: Стазом јадовничких мученика

25. март 2017.

Испред логора у Дахау је записано: „Ко жели да се жртве забораве, тај жели да се оне понове“. Субота 23. јун лета Господњег 2012. Сунчан и топао дан. Лето је стигло. Док чекамо полазак аутобуса из Новог Сада за Јадовно, размишљамо о пролећу 1941. године. За многе је то пролеће – уместо висибаба и радости буђења природе, донело овоземаљску смрт и пресељење у живот вечни, окићене мученичким венцима – то су јадовнички мученици. Јадовно, Велебит, Лика = камен, јаме, вртаче. Јаме, тридесет две, вртоглавих дубина и оштрих усека, крију у себи небројено земних остатака мученика који су ту немилосрдно бацани живи и полуживи. Јадовно је комплекс усташких логора у близини

Сећање на Јадовно 1941.

24. март 2017.

Поводом 24. јуна „Дана сећања на Јадовно 1941.“ организовано је ходочашће местима у региону Госпића где су од априла до августа 1941. године вршене масовне ликвидације цивила Срба и Јевреја од стране Усташа НДХ. У ходочашћу је учествовало око 150 чланова породица и поштовалаца јадовничких жртава. Ходочашће је организовало Удружење „Јадовно 1941.“ (www.jadovno.com, e-mail: [email protected]), са својим огранцима у Београду и Бања Луци. Већину ходочасника чинили су млади. Логор смрти „Јадовно“ основан је у првој половини маја 1941. године на планини Велебит, 22 km северозападно од Госпића, на чистини званој Чачић – Долац, на 1.200 m надморске висине, дубоко у шуми, под ведрим небом. У оквиру програма ходочасници су посетили

Јадовно 1941 – Прилог Православног канала Сојуз

20. март 2017.

Представљамо вам прилог Православног Канала Соjуз, коjи се емитуjе у преко 140 земаља свjета, о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Оваj прилог jе jош jедан доказ одличне сарадње са рганизациjама и поjединцима из руског народа коjи jе насвоjоj ко и осjетио какве су биле страхоте Другог свjетског рата. Посебно мjесто међу онима коjи су помогли и помажу да се истина о комплексу логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг ]1941. прошири не само на нашим просторима, него и у братском руском народу, заузима Фонд међународног jединства православних народа. Госпођа Наталиа Коцева, испред ове организациjе, више пута jе показала несебично разумjевање за помоћ Јадовничкоj мисjи на чему смо jоj посебно