Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Sto godina Prve srpske eskadrile sa Solunskog fronta

Datum objave: četvrtak, 18 januara, 2018
Veličina slova: A- A+
foto: udruzenjepvlps.org
foto: udruzenjepvlps.org

Navršio se vek od kada su, 17. januara 1918. godine, formirane prve srpske eskadrile opremljene modernim avionima i popunjene obučenim srpskim kadrom, koje su učestvovale u proboju Solunskog fronta i oslobođenju Otadžbine. S ponosom se sećamo tih dana i hrabrih srpskih avijatičara, ne dozvoljavamo da zaborav prekrije te svetle tačke naše vazduhoplovne istorije.

Radi jačanja vazduhoplovnih snaga srp­ska vla­da je ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne sklopi­la ugo­vor sa Fran­cu­skom radi opre­manja vojske sa pet avi­ja­cij­skih eskadri­la i prate­ćim je­di­ni­ca­ma. Od­lu­ka je re­a­li­zo­va­na tek kada se srp­ska voj­ska prebaci­la sa Kr­fa na po­lo­ža­je kod So­lu­na. Aero­plan­ska eska­dra Srpske voj­ske je ba­zi­ra­la u Mi­kri, gde se na­la­zi­la glav­na ba­za Aero­na­u­ti­ke fran­cu­ske is­toč­ne voj­ske.

Tri­de­se­tog ma­ja 1916. go­di­ne, for­mi­ra­na je “Avi­ja­ti­ka fran­cu­ske is­toč­ne voj­ske” (7 eska­dri­la) i “Avi­ja­ti­ka srp­ske voj­ske”, ili “Srp­ska avi­ja­ti­ka” – Štab i pet eska­dri­la: “MF 98″,”MF 82”, “MF 99”, “V 84” i “N 87”. Po jedna eska­dri­la bi­la je na­me­nje­na za po­dr­šku sva­ke od tri srp­ske ar­mi­je, a dve su bi­le di­rekt­no pot­či­nje­ne Vrhovnoj ko­man­di Srp­ske voj­ske

Štab srp­ske Aero­plan­ske eska­dre prešao je 18. ju­na 1916. iz So­lu­na u Se­des, kada je srp­sko oso­blje uključeno u za­jed­nič­ke srp­sko-fran­cu­ske eska­dri­le, bliže li­ni­ji fron­ta i Ver­te­ko­pu, Ostro­vu i Gor­go­nu. Krajem av­gu­sta 1916. godine u eska­dri­lama Srp­ske avi­ja­ti­ke u pro­se­ku je bilo po 20 srp­skih ofi­ci­ra, pod­o­fi­ci­ra i voj­ni­ka, oko tre­ći­ne sa­sta­va.

U pro­tiv­o­fan­zi­vi 12. sep­tem­bra do 6. no­vem­bra 1916. Srp­ska voj­ska je iz­bi­la na Kaj­mak­ča­lan i oslo­bo­di­la Bi­tolj. U tim bor­ba­ma ak­tiv­no je učestvo­va­la Srp­ska avi­ja­ti­ka i izvršila 300 letova. Eska­dri­le “F 82”, “F 99” i “N 87” ba­zi­ra­le su u Ver­te­kopu, eska­dri­la “F 84” na aero­dro­mu Ša­mli, a eska­dri­la “F 98” na aero­dro­mu Gor­gon. Po na­re­đe­nju fran­cu­ske Vr­hov­ne ko­man­de od pr­vog sep­tem­bra 1916. go­di­ne, iz­me­nje­ni su na­zi­vi svih fran­cu­skih eska­dri­la, ta­ko su eska­dri­le “Srp­ske avi­ja­ti­ke” do­bi­le na­zi­ve: “F 385”, “F 386”, “F 388”, “G 389”, “V 390”, “N 391” i “V 393”.

Aero­plan­ska eska­dra srp­ske voj­ske ima­la je 31. de­cem­bra 1916. go­di­ne 270 vazdu­ho­plo­va­ca, i to: se­dam u Šta­bu, 137 u srp­sko-fran­cu­skim eska­dri­la­ma i 126 u Aero­plan­skom de­pou. Bi­lo je 32 pi­lo­ta, 16 iz­vi­đa­ča i 40 me­ha­ni­ča­ra. Već su sa­zre­li uslo­vi za for­mi­ra­nje “či­sto” srp­ske avi­ja­cij­ske je­di­ni­ce. Odlu­ka o to­me do­ne­ta je 16. de­cem­bra 1916. go­di­ne. Iz eska­dri­le “N 387” izdvo­je­na su tri avi­o­na “nje­por” i sta­vlje­na pod ko­man­du ka­pe­ta­na I kla­se Bran­ka Vu­ko­sa­vlje­vi­ća, pod na­zivom “Nje­por­sko odelje­nje”, a ba­zi­ra­la je u Ver­te­kopu. S pro­le­ća 1917. go­di­ne po­većan je broj avi­o­na i sa­stav ode­lje­nja.

Mar­ta 1917. go­di­ne do­šlo je do for­ma­cij­skih pro­me­na u Srp­skoj voj­sci. Zbog velikih gu­bi­ta­ka i ne­mo­guć­no­sti po­pu­ne ras­for­mi­ra­na je Treća ar­mi­ja, a nje­ne je­di­ni­ce ras­po­re­đe­ne za po­pu­nu Pr­ve i Dru­ge srp­ske ar­mi­je.

Na­red­bom Na­čel­ni­ka Šta­ba Vr­hov­ne ko­man­de Srp­ske voj­ske, pri Vrhovoj komandi ostale su eska­dri­le Vr­hov­ne ko­man­de broj “384” i “387” na aero­dro­mu Ver­te­kop; Pr­voj ar­mi­ji, po­red eska­dri­le broj “398”, sta­vlje­na je na ras­po­laganje i eska­dri­la broj “399” do ta­da u Tre­ćoj ar­mi­ji, i če­ti­ri avi­o­na “njepor” za lo­vač­ku za­šti­tu; Dru­goj ar­mi­ji osta­la je eska­dri­la broj “382”; “Njepor­sko ode­lje­nje” je i da­lje osta­lo ne­po­sred­no pot­či­nje­no Vr­hov­noj komandi.

Na So­lun­skom fron­tu oba­vljen je naj­ve­ći deo ak­tiv­no­sti na opre­ma­nju srp­skog voj­nog va­zdu­ho­plov­stva. To­kom 1917. i 1918. go­di­ne na ško­lo­va­nju bi­lo je više kla­sa pi­lo­ta, iz­vi­đa­ča i me­ha­ni­ča­ra. Dru­ga kla­sa iz­vi­đa­ča, 20 ofi­ci­ra, završi­la je obu­ku kra­jem ok­to­bra 1917. go­di­ne. Treća kla­saizviđača, 10 ofici­ra, za­vr­ši­la je ško­lo­va­nje u no­vem­bru 1917. go­di­ne. Po kon­kur­su iz mar­ta 1917. godine upu­će­na je u Fran­cu­sku Če­tvr­ta kla­sa pilota od 20 pi­to­ma­ca, oni po zavr­šet­ku pre­o­bu­ke na avi­o­ni­ma “AR 1”, ras­po­re­đe­ni su u bor­be­ne eskadrile. Po­sled­nja gru­pa pi­to­ma­ca-pi­lo­ta oda­bra­na je u ju­nu 1918. go­di­ne, ali je nji­ho­va obu­ka pre­ki­nu­ta zbog sep­tem­bar­ske ofanzive, a za­vr­še­na je 1919. u No­vom Sa­du, po­sle oslo­bo­đe­nja otadžbine.

Po­čet­kom 1918. go­di­ne stvo­re­ni su uslo­vi za pre­tva­ra­nje me­šo­vi­tih srp­sko-fran­cu­skih eska­dri­la u srp­ske je­di­ni­ce. Na­čel­nik Šta­ba Vr­hov­ne ko­man­de Srp­ske voj­ske do­neo je 17. ja­nu­a­ra 1918. go­di­ne od­lu­ku “da ko­man­dant Aero­plan­ske eska­dre, spo­ra­zum­no sa še­fom “Srp­ske avi­ja­ti­ke”, na­še oso­blje po­ste­pe­no pri­ku­pi i gru­pi­še u dve ar­mij­ske eska­dri­le, jed­nu kod Pr­ve, a dru­gu kod Dru­ge ar­mi­je, da bi se što bo­lje omo­gući­lo komando­va­nje, upo­tre­ba i snab­de­va­nje”.

Bran­ko Vu­ko­sa­vlje­vić
Bran­ko Vu­ko­sa­vlje­vić

Aero­plan­ska eska­dra od­mah je pri­stu­pi­la re­a­li­za­ci­ji ovog na­re­đe­nja, pa je srp­sko-fran­cu­ska eska­dri­la “AR 521”, ko­ja je ta­da bi­la u Ver­te­ko­pu, do­bi­la na­ziv Pr­va srp­ska eska­dri­la. Za ko­man­di­ra eska­dri­le po­sta­vljen je kapetan I klase Bran­ko Vu­ko­sa­vlje­vić. Pri­li­kom for­mi­ranja Pr­va srp­ska eska­dri­la ima­la je: 12 avi­o­na ti­pa “AR 1” i tri lov­ca ti­pa “nje­por XXIV”. Pot­pu­no ope­ra­tiv­na po­sta­la je apri­la 1918. go­di­ne.

Od srp­sko-fran­cu­ske eska­dri­le “525” osno­va­na je to­kom ma­ja i ju­na me­se­ca 1918. go­di­ne i Druga srp­ska eska­dri­la, pri Pr­voj srp­skoj ar­mi­ji, na aero­dro­mu Ver­be­na. Koman­dir je bio ka­pe­tan Dra­gi­ša Vu­jić. Ova eska­dri­la po­sta­la je ope­rativna po­čet­kom ju­la 1918. go­di­ne. Pr­vog ma­ja 1918. go­di­ne, srp­ska Aeroplanska eska­dra ima­la je u svom sa­sta­vu: 62 ofi­ci­ra, 53 pod­o­fi­ci­ra, 30 me­ha­ni­ča­ra i 337 ka­pla­ra i re­do­va, ukup­no 482 čo­ve­ka.

U okvi­ru pri­pre­ma za pro­boj So­lun­skog fron­ta, u av­gu­stu me­se­cu 1918. go­di­ne, sna­ge Pr­ve i Dru­ge srp­ske eska­dri­le gru­pi­sa­ne su u jed­nu for­ma­ci­ju ja­či­ne 40 avi­o­na. Do­bi­jen je zna­tan broj mo­der­nih bom­bar­de­ra i iz­vi­đa­ča.

U pro­bo­ju So­lun­skog fron­ta avi­ja­ci­ja je iz­vr­ša­va­la za­dat­ke: daljnjeg iz­vi­đa­nja, fo­to­gra­fi­sa­nja i bom­bar­do­va­nja ne­pri­ja­te­lje­vih obje­ka­ta. Lo­vač­ka avi­ja­ci­ja je obez­be­đi­va­la dej­stva iz­vi­đač­ke i bom­bar­der­ske avi­ja­ci­je, i vr­ši­la za­šti­tu srp­skih sna­ga. U  bor­ba­ma u vazduhu obo­re­no je 30 ne­mač­kih i bu­gar­skih avi­o­na, a  srpska pro­tiv­a­vi­on­ska ar­ti­lje­ri­ja obo­ri­la je pet.

Po­sle oslo­bo­đe­nja Sko­plja, pr­vih da­na ok­to­bra 1918. go­di­ne, sve bor­be­ne eska­dri­le i slu­žbe “Srp­ske avi­ja­ti­ke”, srp­ska Aero­plan­ska eska­dra i Aero­plan­ski de­po, s Aero­plan­skim par­kom, pri­ku­pi­li su se u tom gra­du. Ti­me je omo­guće­na bo­lja i efi­ka­sni­ja upo­tre­ba avi­ja­ci­je u bor­be­nim dej­stvi­ma.

Pr­vi avi­o­ni “Srp­ske avi­ja­ti­ke” pre­le­te­li su u Niš 20. ok­to­bra 1918. go­di­ne. Kra­jem no­vem­bra i po­čet­kom de­cem­bra 1918. go­di­ne srp­ski va­zdu­ho­plov­ci su do­le­te­li u No­vi Sad. Srp­sko va­zdu­ho­plov­stvo iz­vrši­lo je u bor­ba­ma na So­lun­skom fron­tu, i u to­ku pro­tiv­o­fan­zi­ve i za oslo­bo­đe­nja Otadž­bi­ne 3.000 le­to­va i da­lo ve­li­ki do­pri­nos po­be­di. Ste­če­na su dra­go­ce­na is­ku­stva i uda­re­ni te­me­lji da­ljem raz­vo­ju va­zdu­ho­plov­stva.

U bal­kan­skim i svet­skom ra­tu, srp­sko va­zdu­ho­plov­stvo je ko­ri­sti­lo četiri balo­na, 180 avi­o­na 36 ti­po­va i mo­de­la, ve­ći­nom do­bi­je­nih od sa­ve­zni­ka, a četiri su za­ro­blje­na od ne­pri­ja­te­lja.

Hvala srpskim avijatičarima sa Solunskog fronta iz prvih srpskih eskadrila za ogroman doprinos oslobođenju Otadžbine! Večna im slava!

Zlatomir Grujić
(udruzenjepvlps.org)

Izvor: VOSTOK

Vezane vijesti:

Izložba o hrabrim Poljacima u Loznici: Tadija razvio srpska krila

Pa vi ste Srbin! | Jadovno 1941.

Kako je Crnjanski promašio Sondermajera | Jadovno 1941.

Otkrivena bista Tadiji Sondermajeru u Beogradu | Jadovno 1941.

Srpski „Mali prinčevi“ u Jeroplanima iznad Pariza | Jadovno …




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top