arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Partrijarh_German.jpg

Говор патријарха Германа у Јасеновцу 1984. године

Патриjарх Герман Приликом освећења оновљеног храма Светог Јована Крститеља, сада манастира, у Јасеновцу, 2. септембра 1984. године, било jе преко 50.000 људи. Том приликом патриjарх Герман jе изговорио следеће речи: „Знам да су душе ваше данас узбуђене. У њима се радост, због овога што се данас овде збива, преплиће са тешким сећањем свега онога што се у Јасеновцу и краj њега догађало – сећањем на крв, страдања и мученичку смрт многих ваших милих и драгих, коjи су пре четири децениjе овуда вођени као овце на клање (Иса. 53,7). Кроз светлу атмосферу овог свечаног дана у душе наше продире тама оних дана, кад jе отац греха, зла и вечнога мрака замахнуо

jadovno_2013-frontal-01-svijece.jpg

Све су жртве једнаке, само су неке једнакије

Први пут сам то помислио у аутобусу упућеном ка Јадовну, након сат чекања на граници између Федерациjе БиХ и Републике Хрватске. Сад се то питам гледаjући пренос из Поточара. Кренули смо ми тако, у пет уjутру испод тврђаве Врбашкога града, да подсjетимо и себе и ко год има ухо да чуjе, на преко 40.000 Срба и Јевреjа побиjених за 132 дана 1941. године легализованим злочином Независне Државе Хрватске. Наша два аутобуса из Бање Луке, држали су преко сат и по на граници. Ниjесмо стигли на парастос, само на комеморативне говоре. Четири аутобуса из Београда, коjи су били непосредно иза нас, коjе смо видjели и чиjим путницима смо махали, без икаквог

Pedja_jadovno.jpg

МУЧЕНИЧКОМ СТАЗОМ ЈАДОВНИЧКОМ

Мученичка стаза jадовничка протеже се Велебитом, од Шаранове jаме до мjеста логора Јадовно, у Чачић долцу. То jе 7.300 метара свете земље, освештане крвљу и зноjем предака наших страдалих у комплексу логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг. Измрцварени, понижени у смрт поведени, везани  бодљикавом жицом по двоjе, по троjе и у већим групама корачали су ,,голготом  српском – jадовничком“  знаjући да крст своj носе. Страшни план злочиначког ума без душе, да се jедан народ побиjе, покрсти и протjера уз сву монструозност, нељудскост и суровост небића овдjе jе 1941. године доживио своjу материjализациjу у пуном смислу, коjа jе тешко разумљива и обjашњива. Али таj привремени триjумф зла, дуго одржаван вjештачким дисањем прикривања, порицања

Crkva_Sv.jpg

Злочин над Србима у Бачкој, априла 1941.

Пре скоро тридесет година, на Врбицу, угледавши на православноj цркви, испод крова, дубоке рупе на зиду, питао сам бака Мару од чега су. Ниjе ми одговорила све док нисмо дошли кући. И онда jе шапатом рекла, иако смо били сами у соби, као да ће jе неко други чути, да су за време рата мађарски воjници пуцали на цркву jер су наводно четници са звоника бацили бомбу на њихову патролу. Због тога су стрељали много Куљана. Прича ме jе заинтересовала и почео сам да се распитуjем код стариjих људи коjи би могли нешто да ми кажу о том догађаjу. Информациjе коjе сам прикупио биле су више него занимљиве. Једна ме jе

Данка Којадиновић

Бледе сећања на геноцид над Србима

English “…заборав омогућава ранама да гноjе… .када сећање чили, значи да зло чини да ране гноjе, „ Папа Франциско у Базилици Светог Петра у Риму / априла 2015. / Две годишњице обележиле су април 2015.: геноцид над Јерменима /1/ и геноцид над Србима. /2/ Прва  jе обележила стогодишњицу протеривања jерменских хришћана, грађана Отоманске империjе, коjе jе кулминирало страдањем милион и пет стотина хиљада Јермена. /1//3/. Друга годишњица обележила jе седамдесет година од пробоjа логораша из  усташког логора Јасеновац ,  у Независноj држави Хрватскоj. Оваj логор био jе део система броjних концентрационих логора смрти у коjима jе мучено и убиjено више од милион Срба,  десетине хиљада Јевреjа и Рома, методама коjе

tito-papa.jpg

Др Жарко Видовић: Ватикан режисер Авноја

Титова завера против Стаљина била је могућа само као истовремена завера против Срба и српске монархије Очигледно је да се у Србији и српском народу збива Југославија, као што се у Југославији збива Европа. Али ми не знамо шта се то збива јер у ствари не знамо шта је Југославија ни шта Европа. Збуњеност у томе погледу открива се ових дана, чак и кад о томе свему расправљају највиши стручњаци, па и академици. Збуњеност се показује најпре у томе што нисмо – и сви то признају! – очекивали све ово. Све смо то доживели као шок. Имали смо сасвим другачије представе и о Југославији и о Европи. Очигледно погрешне. Ових

Jadovno_pecat5.jpg

Јадовно, матица свих усташких злочина

Јадовно – На простору НДХ готово да нема ниjедне српске или jевреjске породице чиjи директни или индиректни потомци нису страдали на Јадовну – стоjи у прогласу Удружења Јадовно поводом „Дана сећања на Јадовно 1941“. Управо ово jе наjвредниjи плод поклоничког путовања, наjзначаjниjе сазнање оних коjи су путовали у недељу 24. jуна на место страшног страдања српског народа, места чиjи значаj ни до данас ниjе представљен у правим размерама. Као што су за истину о Сребреници и за пробоj многих наших истина наjвеће бариjере управо овде у Србиjи, у Београду, где су чувари лажи, оних западних и оних коjе су против нас смислила наша разбраћа католичке и исламске вере, исто важи

Рација 1942. године

Поводом 76. годишњице окупације Бачке априла 1941

Дванаестог априла 1941. године, по наређењу мађарског регента Миклоша Хортиjа, противно Међународном праву, окупаторска воjска ушла jе у Суботицу и наредног дана запосела целу Бачку. Окупациjа jе пропраћена убиством 3.609 ненаоружаних грађана, што jе први погром Срба у Другом светском рату. Хортиjевски терор jе до октобра 1944. усмртио и на стотине антинациста, преко 8.000 Срба колониста у логору „Шарвар“, неутврђени броj присилно мобилисаних за Источни фронт, а jануара 1942. зверском „Рациjом“ над Србима и Јевреjима искоренио око 25.000 житеља jужне Бачке (подаци Музеjа Града Новог Сада).  Своjе ратне злочине мађарски Хитлер крунисао jе априла 1944. депортациjом преосталих бачких Јевреjа у нацистичке логоре смрти (хортиjевски Холокауст преживело jе 2.614 Јевреjа од преко 16.000).  Наша

Фото Arhiv Muzej žrtava genocida

Руси о Јасеновцу: хрватски Аушвиц за Србе!

Руски   Како се савремена Хрватска односи према своjоj фашистичкоj прошлости? У августу се навршава 76 година од стварања jедног од наjстрашниjих концентарционих логора Другог светског рата-Јасеновца. Њега су подигли Хитлерови савезници –хрватске усташе, коjе су прогалсиле Независну Државу Хрватску (НДХ) и починили такве злочине над Сбима и Јевреjима од коjих су се чак и Немци згражавали. А како се сад у Хрватскоj односе према усташама? Сматраjу ли они да jе Јасеновац био „радни логор „, а усташе „борци за слободу „сличо ономе што се данас дешава у Прибалтику. Градић Јасеновац се налази недалеко од Загреба, а већ у августу 1941.г. по вољи усташа коjе су дошле на власт био

Aleksandar_Cotric.jpg

Срби треба од Јермена да уче о култури сјећања

Александар Чотрић Посланик у Скупштини Србиjе Александар Чотрић истакао jе да начин на коjи Јермени чуваjу успомену на своjе страдале сународнике и обраћаjу се другима да признаjу ту чињеницу може да буде веома поучан за Србе и Србиjу. „Ми смо сами криви што се за страдање српског народа не зна у свету. Често поверуjем да се о томе не зна или не жели да зна ни у самоj Србиjи“, рекао jе Чотрић, коjи jе и предсjедник Клуба српско-jерменског приjатељства. Он jе подсjетио да у Скупштини Србиjе ниjе донесена декларациjа о осуди геноцида над српским народом у Првом и Другом свjетском рату, нити jе такав документ поднесен Парламентарноj скупштини Савjета Европе,

celje1.jpg

Нацистички злочини цељски

Штаjерска jе за вриjеме Другог свjетског рата била изложена бруталноj нацификациjи и германизациjи, чиjи су циљеви били уништење словенског народа у етничком и културолошком смислу Штаjерски град Цеље некада jе био познат углавном по индустриjи: Цинкарни Цеље, Златарни Цеље, фабрици намjештаjа Аеро, спортскоj одjећи Топер. Међутим, недавно смо у њему открили нешто друго што нас jе привукло – Музеj новиjе историjе Цеље. У савремено осмишљеном сталном поставу посебан дио заузима грађа коjа се односи на Други свjетски рат: на мултимедиjални начин сjаjно су представљени окупациjа, устанак, борба за ослобођење и коначна побjеда над фашизмом. Посматрамо фотографиjу групе дjевоjчица, снимљену у њемачком граду Залденбургу 1943. године. Аутор jе непознат. Шокира нас оно што би Ролан Барт

Независна држава Хрватска 1941-1945

Прве жртве усташког геноцида у Хрватској

Милан Јелић | Београд 1990. године Када је у Загребу, “божјом провидбом” устоличен режим против људи православне вере у најмногољуднијој српској оази – у источној Билогори котара Грубишно Поље, већинско становништво је 26/27. априла 1941. године доживело погром. Припремајући се за лов на Србе, усташки повереник др. Лујо Стахуљак је на перфидан начин протурио вест да ће домаћи Срби, припремајући се за ђурђевдански уранак, своју светковину претворили у устанак против легалне хрватске власти и да ће побити све Хрвате у Грубишном пољу. У исти сценарио је потом укључен жупник Петар Сивјановић, који је знао да свећеник Херјановић Јакоб, такође на служби у Грубишном пољу, има у Загребу рођака усташу-емигранта Ивицу

horti-ubistva.jpg

Голгота добровољаца из Великог рата: Невини страдали у Хортијевој кланици!

Крвави крешендо у Воjводини априла 1941. године. Око 35.000 протерано, а у мађарске логоре одведено и заточено 13.000 људи. Убиjено више од 5.000 Сва она лица српске, босанаске и црногорске, те циганске народности, надаље Јевреји, који пре 31. октобра 1918. године нису имала општинску завичајност на подручју велике Мађарске (без Хрватске), а нису ни потомци оваквих лица, то јест усељеници или колонисти, дужни су напустити подручје државе у року од три дана, почевши од 29-ог овог месеца у 0.00 сати“. Ово је наредба мађарског генерала Ференца Бајора, војног команданта Новог Сада, обзнањена 25. априла 1941, тачно две седмице пошто је мађарски регент Миклош Хорти, уз бојни поклич „Напред, на хиљадугодишње границе!“, своје

СТАНА ЕРЦЕГ, рођена Росић: колијевку су ми однијели, а дијете оставили да скапава…

Слободан није дочекао слободу

Сjутрадан послиjе крваве Огњене Мариjе, премало jе остало оних коjи би прениjели глас о страшном покољу у челебићкоj школи и jами Букуши и на вриjеме упозорили српски живаљ у околним селима каква им опасност приjети. Неколико случаjно преживjелих у селу и они коjи су израњављени и престрављени успjели да се извуку из jаме Бикуше лутали су по околним шумарцима и грабинама покушаваjући да умакну усташким засjедама и патролама коjе су настоjале да утру и посљедњег свjедока. О покољу су тако прекасно сазнали чак и они коjи су се налазили по околним катунима — усташке патроле су стигле приjе гласоноша и тек понеко jе успио да умакне и избjегне сигурну смрт.

handzar.jpg

Да Срби забораве Други светски рат

Зашто jе евро-атлантизму потребно да Срби забораве Други светски рат? Заборављаjући Јасеновац, Срби могу да поверуjу у Сребреницу. Зато jе борба за истину о Другом светском рату пут српског отрежњења од евроуниjатских заблуда. Пише: Зоран Чворовић  1. 1. Српска историjска свест између интеграциjе у Нови светски поредак и истине о новом поретку jугоисточне Европе из 1941. Седамдесет година после почетка Другог светског рата, у коме су државе чланице Троjног пакта а посебно њихови домаћи jугословенски савезници – Хрвати, муслимани, Мађари и Албанци, убили, према наjновиjим истраживањима и 1,8 милиона Срба, из историjске свести потомака убиjених наjвећим делом jе избрисан и оваj рат и његове жртве. У уџбеницима историjе реформисаног српског образовања

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.