arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Мила Михајловић: Раб, “логор” симбол зла

10. октобар 2017.

Немало jе изненадила виjест да jе за мjесто будућег наjважниjег хрватског Мемориjалног и едукационог центра посвећеног сjећању на жртве концентрационих логора, симболу свих логора коjи су  током Другог свjетског рата постоjали широм региона, одабран бивши италиjански радни логор Кампор. За мање информисане, Кампор jе место на острву Рабу, у ком jе од jуна 1942. па све до септембра 1943. био италиjански радни логор за починиоце тешких кривичних диjла против италиjанских власти. Кампор ниjе био ни концентрациони логор, ни логор смрти. Нико тамо ниjе стрељан, нити убиjен. Нажалост, од тешких услова живота, у логору jе умрло преко 4.000 логораша (податак из стариjих хрватских извора; италиjански извори и новиjи хрватски извори наводе

krajisnici.jpg

Војна Крајина на граници светова

9. октобар 2017.

Срби су вековима живели на граници светова на коjоj су се сусретали Запад и Исток, Европа и Азиjа. Иако се поjам „краjина“ односи на граничне териториjе уопште, у дугом периоду историjе за Србе jе краjина била пре свега граница два туђинска царства, Аустриjског и Турског, у коjима су с обе стране границе живели Срби. Од краjа XV века кад су Турци освоjили српске земље, на напуштена имања близу границе са Аустриjом – коjа се углавном протезала дуж садашње границе Босне и Хрватске, затим кроз данашњу Србиjу реком Савом и Дунавом – насељаваjу Србе из унутрашњости. Многи од досељених Срба беже преко границе под власт цара, неправославног али ипак хришћанског. На

ubistvo-kralja-aleksandra.jpg

Драгомир Анђелковић: Темељи модерне српске трагедије

9. октобар 2017.

Англосаксонци и Немци срушили су Југославиjу. Али, Лондон и Вашингтон, за разлику од Берлина, нису начелно против jугословенства. Штавише, неки вид jугословенског повезивања сматраjу не само прихватљивим, већ и пожељним, под условом да jе тзв. западни Балкан устроjен онако како им одговара. А то значи да су Срби подређени елемент. Зато jе титоистички концепт, иако не од истог тренутка у оба поменута центара глобалне моћи, уживао велике симпатиjе евроатлантских кругова. Зато нам данас толико причаjу о његовом модификованом продужетку: регионалноj сарадњи у коjоj Срби клече и свима се извињаваjу, те им подређуjу своjе интересе. ПЛАНИРАЊЕ СРПСКЕ ПРОПАСТИ Оно што jе од свих евроатлантских средишта моћи постепено прихваћено као модел решавања

vrs-donjevakufska.jpg

Кад су бојовници љубили српску заставу

8. октобар 2017.

Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне бjежали од муслиманске офанзиве На згради сjедишта Међународне организациjе Црвеног крста у Женеви (Шваjцарска) пише: „Буди тако хуман као што jе била хумана Србиjа 1885. Године”. Српска воjска jе тада кроз своjе положаjе пропустила међународни конвоj коjи jе носио лиjекове и остале потрепштине Бугарима, и сама се укључишви у акциjу помоћи земљи са коjом jе била у рату. Воjска Републике Српске jе 1993. године кроз своjе положаjе пропустила, прихватила, нахранила, смjестила и излиjечила више хиљада хрватских воjника и цивила коjи су из средње Босне

Glinski_Gesk.jpg

Утакмица живота десног крила ‘Гешка’

8. октобар 2017.

Судбина храброг глинског ногометаша коjи jе утекао усташком оружjу: Наjбољи предратни нападач глинског ногометног клуба Никола Самарџиjа био jе jедина преживjела жртва маjског погрома. Побjегао jе иако jе био рањен   Уочи Другог свjетског рата наjвећу популарност у Глини уживали су ногометаши ‘Гешка’ – Глинског шпортског клуба, основаног jош 1920., коjи се успjешно такмичио у Сисачкоj ногометноj жупи. Клуб jе наступао на Оберстариjи, некад омиљеном шеталишту старих Глињана, коjе ће се концем 1930-их преуредити у ногометно игралиште и свечано отворити у прољеће 1939., када у Глини по први пут гостуjу велики загребачки клубови – ХАШК и Грађански. Пред почетак првенства 1940/41. у Глини гостуjе и Репрезентациjа Загребачког ногометног подсавеза, а

drugi-svetski-rat-nemacki-vojnici-.jpg

Немачки војници: Волели смо да гађамо мајке

6. октобар 2017.

Берлин – Немачки историчар Сонке Наjцел написао jе књигу „Воjници: дневници ратовања, убиjања и смрти“, сведочанство о злоделима воjника немачког Вермахта, коjи су током Другог светског рата убиjали и окрутно мучили и силовали цивиле. Наjцелово истраживање базирао jе на сведочењима из прве руке, и то из међусобних, опуштених разговора воjника коjи су у Британиjи били ратни заробљеници и чиjе су разговоре таjно снимали, а коjа нису извучена под присилом. Углавном jе реч о обичним воjницима, морнарима и пилотима коjи су се међусобно хвалили о убиjању жена и деце, силовању и егзекуциjи цивила. „Пуцао сам на све живо. Баш смо волели да гађамо маjке с колицима, поготово ако су водиле другу децу

sumarice-groblje.jpg

Крвави октобар остао без казне

3. октобар 2017.

Наjмање 10.000 стрељаних талаца у Србиjи у jесен 1941. Често су били предмет манипулациjа. И Немци, али и комунистичке власти, плашили су се да стратишта не постану места ходочашћа Крстови са хумки повађени су око 1950. године Многи историчари и политиколози сматраjу да jе овакво образложење мањкаво и неправедно према наjмање 10.000 стрељаних талаца само у Србиjи током крвавог октобра 1941. године. ОСВЕТА АУСТРОУГАРСКИХ ВОЈНИКА – Ваш jе задатак да прокрстарите земљом у коjоj се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србиjу има се створити застрашуjући пример коjи мора погодити целокупно становништво – наредио jе генерал Франц Беме уочи крвавог октобра

devic-prebilovci1.jpg

Место српског васкрса

30. септембар 2017.

Зашто jе за Србе битно да знаjу где су и шта су Пребиловци? Ово jе кратка прича о jедном селу, о српском страдању и васкрсу Пребиловци данас Херцеговина. Долина Неретве. Село Пребиловци, од Мостара удаљено тридесет пет, од мора двадесет, a од Чапљине пет километара. Место сусрета народа и вера. И место њиховог сукоба. Ако постоjи нека верзиjа овоземаљског пакла, у Другом светском рату Пребиловци са околином су прошли кроз њега. У погромима током првих месеци постоjања Независне Државе Хрватске (НДХ) нестаjала су читава српска села. На наjбруталниjи начин уништавани су и трагови о сваком присуству Срба на тим подручjима. Масовни покољи становништва у доњоj Херцеговини почели су на Видовдан 1941. Усташе

Улица хероја Милана Тепића - Ulica heroja Milana Tepića

Двије деценије од злочина у бјеловарској касарни

29. септембар 2017.

На данашњи дан прије 26 година војска ЈНА у бјеловарској касарни положила је оружје и предала се хрватским снагама, које су по уласку у круг касарне извршиле егзекуцију над командантом касарне и двојицом његових помоћника, а четири дана касније стријељале још шесторицу припадника ЈНА, подсјетио је Центар “Веритас” из Београда. Тројицу разоружаних официра хицима у главу из пиштоља убио је предсједник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић, али Хашко тужилаштво никада није отворило истрагу против њега, иако је породица једног од убијених официра то затражила још у јулу 1998. године, наводи се у саопштењу “Веритаса”. У “Веритасу” подсјећају да су припадници хрватског Збора народне гарде /ЗНГ/, након вишедневне блокаде, 29. септембра

big-1503.jpg

Милан Цветојевић убијен код Сиска, нађен крај Ковина

27. септембар 2017.

Миља Цветојевић свога је супруга Милана сахранила тек након рата, након што јој је нетко од повратника у поштански сандучић ставио лист “Панчевац”, у којем је писало да је тијело Милана Цветојевића пронађено на обали Дунава код Ковина, шест мјесеци послије убојства уз Саву Мошћеница код Сиска, топао дан 19. септембра 1991. Милан Цветојевић ради у дворишту породичне куће. Три особе, одјевене у маскирне униформе без ознака, гологлаве, с пиштољима за опасачима, долазе по њега и одводе га на обалу Саве, у оближњу Храстелницу, гдје га убијају мецима у потиљак. Убиство Милана Цветојевића тек је једна од неколико стотина сисачких ратних прича у којој починитељи нису одговарали. Све судске инстанце

hrvati-na-staljingradu.jpg

И усташе и балисти убијали по Србији

27. септембар 2017.

После 70 година и даље се расветљаваjу таjне масовних егзекуциjа, од jесени 1944. до ослобођења 1945. Воjници НДХ, коjи су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизиjе променили униформе у партизанске Припадници 369. пуковниjе НДХ с нацистима ишли у поход на Стаљинград КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70 година пошто jе Озна ту убила без суђења неколико стотина људи. Кости жртава су откривене jер су се осушили борови посађени поврх гробнице да би jе сакрили. Гробови оних коjе jе Озна прогласила народним неприjатељима и убила систематски су уништавани по наредби Александра Ранковића од 18. маjа 1945. године.

Пише нам писмо: Мр Гојко П. Врзић

23. септембар 2017.

Зашто сам тек сада сигуран да су ми зликовци убили оца у Јадовну а не у Јасеновцу? Зато што је логор смрти Јасеновац формиран у августу 1941. године а прве жртве је примио у септембру 1941. године. Мој отац и његови сапатници, ухапшени су 6. маја 1941. године кад су усташе у Јадовну већ увелико изводиле свој злочиначки посао. Намера ми је да укажем на неке погрешне податке у попису, као и молба да се у попис уврсте и друга имена мени познатих жртава логора Јадовно. Затим да нешто кажем о томе кога, где и како су хапсили и убијали злочинци и изроди хрватског народа усташе. Тиме ћу, надам се

hercegovina-prebilovci-2012-11.jpg

Пребиловци 1990. – Видео – парастос код Шурманачке јаме

23. септембар 2017.

У августу 1941. године, у вриjеме великог геноцидног покоља Срба у Независноj Држави Хрватскоj, убиjено jе  826  од укупно 1000 српских житеља Пребиловаца. Међу страдилима су скоро све жене и дjеца из села.  Наjвише их jе убиjено у Шурманачкоj jами код Међугорjа. Жртве рата Пребиловаца до краjа рата достигле су цифру од 850, што jе 85 одсто  српских становника села. Према истраживању jапанског дневног листа „Асахи шимбун“,  Пребиловци су међу четири наjстрадалниjе села у свиjету у Другом свjетском рату. За исти лист геноцид Хрвата над Србима у Другом свjетском рату jе jедно од обележjа глобалне историjе 20. века. Преживjели очеви и браћа жртава одлучили су jош у току рата да поново засниваjу породице и да сачуваjу село.

nova-Politika-1914.jpg

Злочини над цивилним становништвом

22. септембар 2017.

Током битке на Дрини, вођене од септембра до новембра 1914, изгинуо jе велики броj воjника, али су почињени и масовни злочини над цивилним становништвом, посебно у Босни, Срему и Подрињу, о коjима jе „Политика” редовно извештавала „На босанском ратишту неприjатељ, где год да jе приморан на повлачење испред наших трупа, убиjа све Србе и пали њихова села. У селу Санковићу наше су трупе нашле 22 леша, 20 мушких и два женска. Људи су унакажени, извађених очиjу… Слична су зверства забележена и у другим селима.” Ова вест, обjављена у „Политици” 25. септембра (12. септембра по jулиjанском календару) 1914. године, само jе jедан од описа ратних страхота коjе jе тих дана бележио

Логор Слана - остаци бодљикаве жице

Златко Вајлер: Мој боравак у паклу и бекство из њега

21. септембар 2017.

Сећања човека коjи jе преживео логор Слана на острву Пагу и логор Јасеновац СЕЋАЊА ЗЛАТКА ВАЈЛЕРА МОЈ БОРАВАК У ПАКЛУ И БЕКСТВО ИЗ ЊЕГА Писати данас о страхотама Јасеновца и осталих масовних губилишта широм наше домовине има сталну актуелност jер се тако, непосредно преко нас живих сведока тих мартириjа, читавом свету упућуjе апел за jедан бољи свет, свет у коме неће владати закон силе и нехуманости него односи међусобног поштовања и толеранциjе. Јасеновац са више од 700.000 људи побиjених на наjзверскиjи начин  представља доказ времена  у коме jе владао закон ножа, маља, крематориjума, душегупке и разних других начина убиjања што их нормалан људски мозак не може да прихвати као стварност.

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА