Дванаестог фебруара 1986. године, Американци су – после систематског отезања дужег од две децениjе – Југославиjи изручиле већ jако остарелог хрватског (усташког) министра унутрашњих послова током jедног периода Другог светског рата. У питању jе био Андриjа Артуковић, човек непосредно умешан у покушаj потпуног елиминисања Срба са простора тзв. НДХ, како физичким уништавањем већине, тако и покатоличавање те на тим основама претапањем у Хрвате, односно протеривањем мањине наших сународника. Радило се о ратном злочинцу наjгорег типа, коjи jе имао jедну од кључних улога у „удруженом злочиначком подухвату“ знатног дела хрватске политичко-верске елите, коjи jе резултирао клањем и другим видовима (по правилу изразито окрутне) ликвидациjе више стотина хиљада припадника српског народа. Маргинализовани

Рациjа 1942, позната и као Рациjа у jужноj Бачкоj, немили jе догађаj коjи jе задесио становнике насеља Шаjкашке и градове Бечеj, Србобран, Темерин и Нови Сад пре равно 76 година, jануара месеца. Названа термином полициjске потере и прикривена плаштом претреса обjеката и легитимисања становника ових места, Рациjа jе хиљаде и хиљаде живота бацила под лед Тисе и Дунава кроз рупе на залеђеним рекама коjе су пробиjене динамитом. Егзекутори су били мађарски фашисти, идеолошки следбеници Хитлеровог марионетског вође Миклоша Хортиjа, регента Краљевине Мађарске, а мета Срби, Јевреjи и антинацисти уопште, без обзира на етнос. Хортиjева продужена рука, окупациони жандармериjски капетан Шандор Кепиро остаће упамћен као крвник Новог Сада и депортатор његових

Илеана Чура Сазданић преживела мађарску рациjу у Новом Саду 21. јануара 1942. године. Брутално су jоj убили маjку и тетку, преживела jер су jе злочинци пустили да оде по капут Тог28 21. jануара 1942. биле смо jош у кревету када jе, у шест уjутру, у наш стан у Улици краља Александра 1 у Новом Саду, хрупило шест крупних, униформисаних људи са исуканим баjонетима. Скамениле смо се од страха. Претураjући по стану, урлали су да не смемо да излазимо на улицу и да, ни случаjно, не отварамо прозоре, jер ће нас све побити. Док ово говори, глас Илеане Чуре Сазданић (84), докторке филологиjе, болно подрхтава. Од наjстрашниjег злочина у историjи Новог

Историчари су забележили да jе рациjа у jужноj Бачкоj почела 4. jануара у Чуругу и Жабљу, а масовна убиства настављена су у другим местима Шаjкашке области и у Новом Саду од 21. до 23. jануара. 1942. године. Повод за таj масовни и раниjе испланирани покољ цивилног становништва, била jе jедна акциjа припадника народноослободилачког покрета у том подручjу, у коjоj су мађарске окупационе трупе имале десет погинулих. Према подацима мађарских воjних кругова, до коjих jе дошао посланик Странке малих поседника у ондашњем Парламенту Мађарске Ендре Баjчи Жилински, jануарска геноцидна рациjа однела jе наjмање 12.763 жртве. Везане виjести: Помен жртвама рациjе у Чуругу