
„Црква на точковима“ у спомен Крајишницима
Завичаj, наjлепша реч! Он jе маjчино гнездо, очева снага. Ведрина и облак. Песма коjа снажи, несрећа коjа боли. Завичаj jе двориште на коjе први пут стаjе несигурна дечjа нога… записаће Миљка Каjганић у „Цркви на точковима“, књизи кратке прозе, како jу jе у рецензиjи означио др Душко Бабић. ШТИВО ИЗ ЗАВИЧАЈА: Миљка Каjганић А завичаj госпође Каjганић, рођене Бекић, професорке jугословенске књижевности и српскохрватског jезика (тако се то некада звало) jе Кордун чиjи житељи су се, смештени на простору између два моћна царства грчевито борили да опстану и да свима буду „прави“. Али, стално су их проглашавали кривима, због чега су „све док царевине нису посустале у осваjању












