arrow up
Бошко Обрадовић

Укинути аутономију Војводине!

Воjводина нема другог смисла постоjања изузев као Српска. Воjводство Српско jе настало као аутономиjа српског народа у оквиру Аустроугарске са jедним jединим циљем: опстанак српског народа и његовог националног идентитета у нама туђинскоj државноj средини и присаjедињење Србиjи. Другог разлога историjског постоjања Воjводине нема. Онога часа када jе остварено придруживање Воjводине Србиjи она jе изгубила сваки смисао егзистирања као Воjводина и постала jедан од делова државе Србиjе. Тек титоистички концепт разбиjања Српских земаља на комаде и изградње нових државоликих идентитета на вековним  териториjама српског народа изнова актуелизуjе питање Воjводине у jедном потпуно другачиjем контексту и смислу од оног првог због кога jе Воjводина и настала. Данашњи однос према Воjводини, дакле, настављач

hercegovina-prebilovci-2012-17.jpg

НАСТАВАК СУЂЕЊА ОДГОЂЕН ЗБОГ БОЛЕСТИ БУЉУБАШИЋА

Наставак суђења за злочине над српским цивилима у воjном затвору Дретељ код Чапљине 1992. године, одгођен jе због болести Едиба Буљубашића, jедног од пет оптужених. Предсjедаваjућа Судским виjећем Енида Хаџиомеровић рекла jе да трећеоптужени Едиб Буљубашић, некадашњи припадник Хрватских одбрамбених снага /ХОС/ и замjеник команданта касарне у Дретељу, због болести ниjе могао доћи на суђење. На овом суђењу било jе планирано да одбране унакрсно испитаjу свjедока Славка Богдановића коjи jе 14. аугуста одговарао на питања Тужилаштва БиХ када jе испричао да jе за вриjеме шестомjесечног заробљеништва у Дретељу био тучен и сексуално злостављан, преноси БИРН. Осим Буљубашићу, за злочине у Дретељу суди се и Ивану Зеленики, Срећку Херцегу, Ивану Медићу и Марини Грубишић-Феjзић коjи су ухапшени 22. фебруара. Према

protest_novinara_u_pristini.jpg

Четрнаеста годишњица отмице српских новинара на КиМ

Данас се навршава 14 година од отмице новинара Радио телевизиjе Приштина Ђуро Славуjа и Ранка Перенића на путу између Велике Хоче и Зочишта. До данас ништа ниjе учињено да се расветли ко jе организовао и отео Ђура Славуjа, Ранка Перенића али и Марjана Мелонашиjа, Љубу Кнежевића и ко jе убица Александра Симовића и Момира Стокуће. Удружење новинара Србиjе (УНС) и Друштво новинара Косова и Метохиjе (ДНКИМ) већ неколико година за редом од косовске Општине Ораховац траже дозволу да на месту где су колеге Перенић и Славуj отети, поставе спомен плочу у знак сећања на све нестале колеге. Међутим, из Општине Ораховац, коjа функциопнише по систему „Владе Косова“, УНС-у и ДНКИМ-у

jasenovac_500x.jpg

СПОМЕН НА СТРАДАЛУ ДЈЕЦУ У ЛОГОРУ ЈАСТРЕБАРСКО

Удружење антифашистичких бораца и антифашиста града Јастребарско,чиjи jе председник Иван Лафтер,организуjе 26. августа 2012. године обиљежавање спомена на страдалу дjецу 1942. године у логору Јастребарско и сjећање на хероjски подвиг четврте кордунашке бригаде коjа jе 26. августа 1942. године ослободила 725 српске дjеце са Козаре коjа су били заточени у баракама у Горњоj Риjеци, 3 км удаљеноj од Јастребарског.  Том обиљежавању присуствоваће и 4 члана делегациjе удружења „Јастребарско 1942“ из Републике Српске, заjедно са предсjедником удружења Зорком Делић Скиба и секретаром удружења Боjаном Милиjашевићем. Удружење „Јастребарско 1941 ИЗВОР: Jasenovac genocide   Везане виjести: ПОСЈЕТА ЈАСТРЕБАРСКОМ ПОВОДОМ 69 ГОДИНА ОД СПАШАВАЊА 725 ДЈЕЧАКА Како сам преживио дjечjи логор Страница на нашем саjту посвећена ЈАСТРЕБАРСКОМ  

kastan.jpg

Кастан: Ућуткане српске жртве Косова

Школа у селу Брестовик, осам километара од Пећи (Косово) спаљена jе у jуну 1999. године, неколико дана пошто су стигле ослободилачке трупе НАТО (КФОР). Иста судбина сустигла jе и цркву Светог Димитриjа из 14. века (на слици), од коjе jе остао само jедан од четири зида. Посетиоцу коjи се не разуме много у археологиjу немогуће jе да погоди да jе таj зид пре тринаест година био део jедне од наjстариjих цркава у региону. На сеоском гробљу нема ни jедног читавог гроба jер су сви оскрнављени до темеља. Споменик жртвама албанских фашиста за време Другог светског рата такође jе уништен после косовског рата. А ни културни центар ниjе избегао пожар и

ivo-milorad.jpg

Изјава за јавност представника организација и изабраних представника

Поводом писма предсjедника Републике Хрватске, Иве Јосиповића, обjављенога у тjеднику „Новости“ од 16. 8. 2012. године, ми представници водећих организациjа и изабрани представници српске заjеднице у Републици Хрватскоj изражавамо своjе дубоко изненађење и забринутост особним нападом предсjедника републике на Милорада Пуповца, предсjедника СНВ-а, потпредсjедника СДСС-а и заступника у Хрватском сабору. Ми представници водећих организациjа српске заjеднице и изабрани представници Срба у опћинама, градовима, жупаниjама и сабору Републике Хрватске сматрамо да jе риjеч о потезу коjи ниjе у складу с демократским поимањем уставне улоге предсjедника Републике, нити са правилима парламентарне демокрациjе. Таj потез подиже тензиjе у ионако крхким међунационалним односима у друштву, насупрот парламентарноj и стварноj улози СДСС-а, СНВ-а и осталих српских организациjа, коjе раде

gorana-ognjenovic.jpg

Антисрбизам у Норвешкој: Хрватица из Норвешке против мртвих Срба

Пише Зорица Митић Арогантна Горана Огњеновић упорно ради на томе да норвешко-српске везе представи као „мит“, тврдећи да већина жртава у тамошњим нацистичким логорима нису били Срби, иако jе познати подаци jасно демантуjу Јуна месеца ове године навршило се седам децениjа од како су у Норвешку стигли први jугословенски заробљеници у Другом светском рату. Четири до пет хиљада њих било jе тада распоређено у више од 30 концентрационих логора, при чему jе већина изгубила живота и оставила кости у Норвешкоj, док се кућама вратило мање од трећине. Преживели су се издигли изнад тужног сећања о погинулим друговима и тамног дела норвешке историjе и изабрали пут захвалности према Норвежанима коjи су жртвуjући слободу и

spaspje-jovanovic.jpg

За Јасеновац ни правде ни пара

Дугометражни документарни филм „Правда за Јасеновац“, чиjе jе снимање у току, историjски jе подвиг редитеља Спасоjа Јовановића из Београда и Србољуба Живановића, иначе антрополога и палеопатолога, академика три академиjе наука (српске, руске и британске), професора и доктора наука из Лондона. Вођени патриотизмом и правдољубивошћу њих двоjица са тимом сарадника не одустаjу од посла и поред беспарице коjа прети да заустави проjекат. Да ли и на коjи начин очекуjете помоћ од диjаспоре? – Ми покушавамо да се обратимо и нашим исељеницима. Жеља нам jе да нас наше расеjање у европским и прекоморским земљама прихвати и помогне да проjекат завршимо. Да се, кад филм буде завршен, обелодани пуна истина о страдањима у Јасеновцу и документовано прикаже ко

Срна

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ РАТА ИЗ ГОРЊЕ И ДОЊЕ ЦРКВИНЕ

ШАМАЦ, 20. АВГУСТ /СРНА/ – Испред централног спомен-обиљежjа у Горњоj Црквини служен jе парастос за 35 бораца Воjске Републике Српске и осам цивила – жртава рата из Горње и Доње Црквине коjи су погинули у одбрамбено-отаџбинском рату од 1992. до 1995. године. Предсjедник Општинске борачке организациjе Лазар Благоjевић подсjетио jе присутне да jе Друга посавска бригада на оваj дан на линиjи гребничког ратишта изгубила 22 бораца, међу коjима и 10 припадника црквинског батаљона, док jе рањено 45 бораца. Благоjевић jе истакао да jе то jедан од наjтужниjих дана за Црквину али и општину Шамац, коjе су тада остале без наjбољих младића. Он jе подсjетио и на свету обавезу достоjног сjећања на jунаштва бораца

dejan-lukic.jpg

Проституција за јефтине паре

Када просечна холивудска махнитура забаса, са своjом филмском лимунадом (“У земљи крви и меда”) на Балкан, добиjемо Анђелину Џоли. Када натпросечна “српска” глумица, са своjим природно надареним мањком образовања, запиње из петних жила да се уметнички курва за jефтине паре, а на рачун земље коjоj номинално етнички припада, онда добиjемо Мирjану Карановић.   Да би одржала цену блуда тамо где год се ружење Србиjе и Срба jош добро плаћа, Мирjана Карановић, напросто, нема границу у подавању. За ситну парицу Мирjана ће, то смо већ видели (у филму “Грбавица”, на пример), радо да буде силована муслиманка из босанског грађанског рата. Али само ако jе, обавезно, силуjе Србин. То jевтино подавање ситноj парици има за Мирjану

bukovica-jedini-stanovnik.jpg

Село с једним становником

Када jе пола године после „Олуjе“ бака, данас 92-годишња, Драгица Вранешевић пожурила да се из избеглиштва у Србиjи врати у своjу Буковицу на Кордуну, ниjе ни слутила да ће цело село бити њено. Прошло jе већ 17 година и сада и она види да ће Буковица умрети заjедно са њом. До села више нема ни путоказа, ни путева, само jедна проходна стазица кроз густу шуму. Утабао jу jе унук Милан, бакина узданица, коjи конобарише у Топуском и редовно jе посећуjе. Вероватно би и он, као и његови вршњаци, завршио негде у белом свету, али ниjе могао оставити баку, коjа га jе подигла када jе са четири године остао без маjке. Сада jоj то

papa.jpg

Папа пре Србије мора у Јасеновац

Митрополит загребачко-љубљански Српске православне цркве (СПЦ) Јован (Павловић) изjавио jе да би било добро да римски папа Бенедикт Шеснаести дође у посету Србиjи, али да пре тога мора посетити Јасеновац.   „Ја мислим да би папа пре тога морао да се поклони сенима страдалника у Јасеновцу, као што jе приликом посете Пољскоj одао пошту и жртвама Аушвица“, рекао jе митрополит Јован за данашњи новосадски „Дневник“. Додао jе да jе очекивао да ће папа посетити Јасеновац, након што jе хрватски кардинал Јосип Бозанић то учинио. „Очекивао сам да jе то припрема за папину посету том стратишту. Када jе Бенедикт Шеснаести лане дошао у Загреб питао сам: Када ће папа доћи у Јасеновац? И не

dusan-milorad.jpg

Неће Србин да постане Хрбин

Не дешава се често да се jедном Србину посвети толики простор у иначе строго контролисаном хрватском медиjском простору, као што jе то случаj са Милорадом Пуповцем. Чиме jе то заслужио, односно шта jе то тако много згриjешио дугогодишњи српски трибун и предсjедник Српског народног виjећа у Хрватскоj, саборски заступник и предсjедник саборског одбора за вањску политику а однедавно и ЕУ парламентарац ? Већ дуже времена некад гласниjе а углавном тихо, у хрватскоj jавности развлачи се тракавица о улози хрватског предсjедника у креирању погодности и профитабилних послова свом блиском приjатељу из музичких кругова. На ову тему проговорио jе недавно и Српски недjељник Новости, чиjи jе Пуповчев СНВ издавач. Учинило се да jе то био главни повод за до сада невиђену

Предсједникова етничка лутка

Према своjим уставним овластима, хрватски би предсjедник имао бити нешто као фикус, демократски украс државе, коjи ту и тамо хода по свиjету и дискретно промиче државне интересе, а дома, као „прва глава нациjе“, посебно пази на осjетљиве и крхке односе између већинскога хрватског становништва и српске мањине. Но, Иво Јоспиповић безнадно jе ташт и осветољубив човjек, коjи се, због баналног циља обрачуна с jедним критичким медиjем, неће либити показати зубе, чак и по циjену уношења раздора управо у српску заjедницу. Своjевремено jе, наиме, тjедник Новости, гласило српске мањине и уjедно риjетки професионално релевантан лист у Хрватскоj, расвjетлио занимљив дио биографиjе шефа државе, точниjе његову улогу у фирми за заштиту ауторских

vujadinovic.jpg

Видео: Култура сјећања и памћења – мр Жељко Вујадиновић

У оквиру проjекта „Култура сjећања и памћења“ магистар Жељко Вуjадиновић jе 5. априла одржао предавање на тему: „Расно законодавство – политика и реализациjа холокауста и геноцида у НДХ“. Учесници су имали прилику да чуjу основне елементе генезе расног законодавства уопште , све до специфичности везаних за Независну Државу Хрватску  оличених у њеним масовним и суровим злочинима. Везане виjести: Видео: Култура сjећања и памћења – Ненад Антониjевић Видео: Култура сjећања и памћења – Јасмина Тутуновић Трифунов Видео: Култура сjећања и памћења – Душан Павловић и Мр Мира Јовановић-Ратковић Видео: Култура сjећања памћења – Драгослав Илић Видео: Култура сjећања и памћења – мр Мира Јовановић – Ратковић Видео: Култура сjећања и памћења – Илиjа

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Тушница

У првом издању ове књиге, због журбе да се поjави приjе 11.

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.