
Историји не треба ни додавати нити одузимати
Поводом текста „Не удварам се публици”, недеља, 19. августа 2012. У сазнавању прошлости jедино jе легитимна и пожељна научна ревизиjа (дограђивање). Но, она понаjмање утичена друштвену свест. Медиjи и слика предњаче. Интервjуи поводом претпремиjере филма „Кад сване дан”, са режисером Паскаљевићем, глумцима Еjдусом и Надаревићем, те Филипом Давидом косценаристом, у садржаjу имаjу произвољности коjезамућуjу слику jедне од наjосетљивиjих тема Другог светског рата – холокауста. Неколико тврдњи завређуjе коментар: да jе уништено 30.000 Јевреjа у Београду; да jе само место логора Саjмиште било и стратише („где jе страдало …”); да jе „Недићева полициjа (jе) послала седам хиљада људи у Топовске шупе и да ниjе било његове сарадње са колаборационистима (?) логор Саjмиште













