У своjоj jеткоj одбрани – оптужби, Слободан Милошевић jе у Хагу више пута поновио оцену да се пред очима целог света догађа jедна неправедна, злочиначка „инверзиjа“, да моћни кривци и злочинци упорно покушаваjу да оперу руке тако што своjе немоћне жртве проглашаваjу кривцима: – Подстрекачи рата оптужуjу заступнике мира за рат – каже он – а захваљуjући своjоj моћноj међународноj позициjи играjу улогу и тужиоца и судиjе. Када сам jа у питању они ме оптужуjу и унапред осуђуjу управо за ту њихову ратнохушкачку политику и последице те политике коjу су сами водили, а коjоj сам се jа супротстављао наjвише што сам могао залажући се за мир. Ту jедноставну истину могу

Ћуприjа – Игуман манастира Режевићи код Петровца на мору, у Црноj Гори, архимандрит Хризостом, дошао jе на идеjу да у свом родном граду Ћуприjи сагради цркву са спомен-костурницом свих погинулих руских добровољаца у ратовима на подручjу бивше Југославиjе 90-тих година прошлог века.   Проjекат jе jош на нивоу идеjног решења чиjи jе аутор београдски архитекта Драган Антониjевић. Предложили смо да се црква подигне у Ћуприjи у коjоj се налазе мошти Светог Цара Лазара, а у римско време на том простору у граду Хореум Марги налазила се jедна од првих епископиjа,чиjи jе епископ учествовао на првом Васељенском Сабору. Предвидели смо да се у том граду сагради храм, а у поду храма

Полагањем венаца и одавањем државних и воjних почасти у Спомен цркви на Делиграду код Алексинца данас ће бити обележена 206. годишњица Боjа на Делиграду. Манифестациjа ће бити одржана са почетком у 11 часова у Спомен-цркви на Делиграду код Алексинца у организациjи Владе Србиjе. Венце ће положити представници Министарства рада, запошљавања и социjалне политике, Министарства одбране и Воjске Србиjе, општине Алексинац и невладиних организациjа опредељених за неговање традициjа ослободилачких ратова Србиjе. У Боjу на Делиграду извоjевана jе jедна од наjзначаjниjих и наjвећих српских победа над Турцима у Првом српском устанку. За време турске офанзиве против устаника 1806. румелиjски валиjа Ибрахим-паша са око 50.000 пешака, многоброjном коњицом и 14 топова и кумбара

У прољеће 1990. године Вељко Џакула jе постао члан главног и извршног одбора СДС-а Јована Рашковића за подручjе Западне Славониjе и био jе организатор митинга СДС-а краjем jуна 1990. године у Пакрацу на коjем jе доминирала четничка иконографиjа. У jануару 1991. године Џакула jе постао предсjедник регионалног одбора СДС-а за подручjе читаве Славониjе и Барање.   Џакула jе 2. марта 1991. године био организатор масовне побуне полицаjаца српске националности у Пакрацу, због коjе су из Загреба у Пакрац стигли хрватски специjалци, да би се у цjелокупан случаj умиjешала ЈНА, а након тога се скривао у Београду, кад jе успоставио везу са америчким амбасадором у Београду Вореном Цимерманом. Џакула jе 12.

Нико се ниjе тако лако, безболно, jедноставно, напрасно, страсно, одрицао себе, свог бића, корена, имена, идетитета, своjих предака, дедова и очева, своjе културе и историjске прошлости као што су се одрицали људи овог тла и овог времена. Само се нама може догодити да нам заблуда буде ближа од стварности, загонетка од решења, слепило од jасног вида, магла од чистог хоризонта; само нама могу бити ближи људи незнаног корена и неиспитане прошлости од људи са именом, презименом и средњим словом оца и маjке, само се нама може догодити да дамо веру за неверу, умље за безумље. Ако jе у нама остало jош мало поштења, загледаjмо се, бар за тренутак, у –

Лист дубровачких Срба ,,Дубровник” писао jе о свим догађаjима везаним за борбе за ослобођење и уjедињење и личностима коjе су у њима учествовали.  Поводом смрти Павла Поповића лист ,,Дубровник” jе истакао да се у Дубровнику  упознао са интелигенциjом дубровачког стариjег и млађег нараштаjа.  У своjим сjећањима у листу ,,Дубровнику” В. М. Вукмировић jе истакао : ,,Давно, jош пре Балканских ратова, обичавали су долазити Дубровнику у посjету многи угледни Србиjанци. Ми, ондашњи дjечаци, у њима смо гледали Србиjу Краља Петра, коjа има да поведе крваво коло ослобођења. … Међутим Павле ниjе долазио у Дубровник jедино због нашег Архива. … Долазио jе он к нама и тражио живе људе. Дум Иван каноник

Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србиjе 1937. почела jе соколским слетом у Скопљу, чиjи jе покровитељ био Кнез Намjесник Павле.  У прогласу слетског одбора истиче се : „Риjетко коjе мjесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље. Упркос невољама робовања, у њему се никад ниjе гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцjене творевине Немањића…“.   Прослава ослобођења траjала jе три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра.(1) На V покраjинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославиjе. Наjвеће заслуге за успех слета имао jе Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора. (2) Краjем октобра

Приликом обиљежавања 16. годишњице хрватске воjне операциjе „Олуjа“ 5. августа 2011. године у Книну, Иво Јосиповић jе изjавио да неће проћи дуго времена када ће Срби из Краjине заjедно са Хрватима славити „Олуjу“, односно 5. август као дан побjеде у домовинском рату, након што прихвате историjске чињенице везане за Други свjетски рат коjе су на страни хрватског народа и хрватске државе.   Да би бар донекле потврдио своjу оцjену дату 5. августа 2011. године у Книну Јосиповић jе на перфидан начин наставио да у своjоj државничкоj активности понижава у првом реду краjишке Србе кроз величање хрватске злочиначке воjне операциjе „Олуjа“, па jе у Книн 5. августа 2012. године на обиљежавање

Поводом изjаве премиjера Ивице Дачића да „хоће да води реалну политику, а не небеску Србиjу“, његово преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасиjе поручио му jе да земаљске Србиjе нема без небеске.     Епсикоп Атанасиjе jе у отвореном писму упитао Дачића да ли зна да за Србе Светога Саве и косовског Великомученика Лазара нема земаљске Србиjе без небеске, као што нема ни људског бића само земаљског, без небоземног.   У писму се наглашава да православна вера и Црква Божjа живе живот коjи започиње на Земљи, а наставља у Царству небеском по српском светокосовском Завjету и не прихвата такозвано „цивилизациjско“ располућење и деградирање човjека и народа свођених на овоземну хоризонталу гроба и смрти.   Умировљени