arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Maks_Luburic_sa_ustasama.jpg

Хијерархија пакла логора Јасеновац: Крвници-убице-кољачи и њихови помагачи

6. јул 2018.

Хиjерархиjа пакла Јасеновца била jе састављена од наjвећих крволока – узора свих око себе убица и кољача, сталних помагача. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. децембра 2015. године. Крволоци су уjедно сачињавали управу самог пакла и у њем сви, осим Лубурића, боравили. Само потреба jош више крви миjењала их с положаjа. Помагачи, сакупљени са свиjу страна, нису претстављали поjедине слоjеве или краjеве саме земље, већ њену укупност. Наjброjниjе jе била заступана Херцеговина, затим Далмациjа, па Босна, Лика и све мање до Славониjе, а наjмање ужа Хрватска. Тих jе било доста у Загребу, а из осталих краjева лако jе било наћи по коjег

tesla_smiljan.jpg

Преносимо: Безимена гробница 500 убијених Срба

26. јун 2018.

Већ четири године посетиоци Мемориjалног центра у Смиљану не могу да добиjу одговор на питање ко jе сахрањен у огромноj гробници поред цркве ХРВАТИ СКРИВАЈУ ЗЛОЧИНЕ: Гробница без обележjа у Смиљану Напомена уредништва портала Јадовно 1941. : Овај прилог је први пут објављен на порталу 02. фебруара 2011. године. Кад jе пре четири године отваран Мемориjални центар Николе Тесле у Смиљану, ниjе ваљда било посетиоца коjи ниjе упитао – ко jе сахрањен у огромноj гробници поред црквице у коjоj jе служио отац великог научника Милутин Тесла jер на гробници нема надгробне плоче. Нестала jе са тог места jош за време протеклог рата. Пошто jе свечаном тренутку отварања Центра присуствовао и

001-Smiljan-1977.jpg

Гробница без обиљeжја у Смиљану

26. јун 2018.

Група од 30 грађана на звjерски jе начин мучена и дотучена у марту 1945.г. у Смиљану. Усташе су из казнионице у Госпићу извукле 30 особа и одвели их у Смиљан, те их повjешали по дрвећу. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Жртве су биле сахрањене на мjесту смакнућа, у jедном диjелу Смиљана, а 1977.г. родбина их jе есхумирала и њихове кости положила у костурницу поред православног гробља у Смиљану, гдjе се уjедно налази и споменик свим Смиљанчанима, жртвама усташког терора. Сваке године 02. аугуста, на Св. Илиjу, у знак сjећања на прва страдања у Смиљану коjа су започела тог дана 1941.г., и траjала  све до 1945.г.,   преживjела родбина и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 25. јун.1941. Годишњица страдања Срба у Лици

25. јун 2018.

Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. jуна 1941. године сjекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу коjима и свештеника Скендџића и судског званичника Раду Раjчевића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

Професор Владета Јеротић

Владета Јеротић: Како мислити данас о чудима у Међугорју

21. јун 2018.

На прагу смо тридесет пете године од обjављивања тзв. виделаца Богородице од стране неколицине хрватских адолесцената оба пола у малом херцеговачком селу Међугорjу. У непосредноj близини места виђења, у Пребиловцима, одиграо се 1941. године jедан од наjстрашниjих злочина у Другом светском рату, чиjе су жртве биле искључиво Срби. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. септембра 2015. године. Међугорjе, као место, не само jављања Богородице неколицини младих, већ и њено непрестано, свакодневно jављање, привукло jе до данас преко милион ходочасника из целог света, наjвећим делом католика, наjчешће болесних људи, од коjих неки треба да су доживели излечење од своjе дуге болести, после вишедневних

Pridvoracka_jama.jpg

Фотографије злочина у Придворачкој јами – први дио

21. јун 2018.

Требињац Данило Сикимић, имајући довољно свијести о историјској важности документарног доказа, ратне је 1941. године, у тада окупираном Требињу, дана 6. октобра отишао до Придворачке јаме, и кријући – својим фотоапаратом, овјековјечио сву страхоту овог страшног злочина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2016. године. Наиме, тог дана Италијани су организовали вађење посмртних остатака 13 Срба које су усташе бациле у јаму, и то у ноћи 23-24. јуна исте године. Сикимић је снимио окупљене добровољце, Требињце Рада Гуровића и Јефта Шкора, како у врећама извлаче посмртне остатке 12 настрадалих Срба, а Обрена Стијачића нераспаднутог, са рукама на грудима! Од добијања податка

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 18. јун.1944. Годишњица страдања Срба у Лици

18. јун 2018.

Сврачково Село, Подлапача. Усташе заклале и спалиле 18. jуна 1944. 41 Србина: жене, мушкарце и дjецу Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јуна 2015. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/420-441,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска. 

bilogora-parastos-2012-1.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Догађања пред Први и Други свјетски рат

15. јун 2018.

Крајем 19. и почетком 20. вијека, па и касније, праваштво је важна и значајна компонента хрватске повијести. Фраза о „оцу домовине” је производ правашког покрета. Његови припадници славили су и славе Старчевића као пророчку, каризматску фигуру. Старчевићево учење извире из сплета реакција на стварну друштвено-политичку увјетованост, али и из његова карактера. Умјесто да се Старчевићева садашњост и будућност схвати као наша прошлост, њега се претвара у узорнога сувременика са функцијом мита. Старчевићево дјеловање увјетовано је положајем Хрватске у Хабзбуршкој монархији с главним питањем – остварити хрватску државност унутар Монархије или изван ње. Своје увјерење да су, осим Бугара, сви Јужни Славени заправо Хрвати, Старчевић је први пут формулирао 1852. као

Spomenici_svestenika_Bozidara_Sarenca_i_Hakije_Sarica_jedan_do_drugog_1.jpg

Има ли игдје већег споменика људскости? (Фото)

13. јун 2018.

Споменици свештеника Божидара Шаренца и Хакиjе Шарића коjи су на данашњи дан приjе 77 година убиjени заjедно и бачени од стране усташа у jаму Пандурицу недалеко од Љубиња. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. марта 2015. године. Године 1919, отац свештеника Божидара Шаренца, стари прота Стеван, иако измучен робовањем у Араду сачекао jе црногорске комите и увео их у цркву Рођења пресвете Богородице. Тамо их jе натjерао да се закуну, да љубињским муслиманима неће фалити длака са главе. Тако jе и било! 1941. године Хакиjа Шарић jе попут свог земљака Стевана дигао глас против злочина. Истина његов глас jе отишао у празно

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје

12. јун 2018.

Половином 6. стољећа продиру са истока племена Авара с којима стижу и бројна славенска племена. Тада су Јужни Славени углавном населили просторе Балканског полуотока и Паноније. Од славенских племена, која су сеобом народа прешла Карпате, једино су Срби и Хрвати очували своја имена. Називи Словенаца и Словака најближи су опћем појму Славена. Том приликом, изгледа да су се Хрвати и Срби „мимоишли” јер су Хрвати прешли на западну страну, док су Срби са запада, из Полабља-Лужице, прешли на источну страну Балкана. Византијски цар Константин Порфирогенет у записима из 10. стољећа наводи ријеку Цетину као границу између хрватских племена на западу и српских на истоку. Аварска држава пада под ударима моћне

radiosamsvoj.jpg

Свједочанство Стеве Бракуса о злочину усташа над Србима у Бракусовој Драги 16. јуна 1944. године

12. јун 2018.

Бракусова Драга jе заселак коjи се налази између Залужнице и Врховина, недалеко од Оточца у Лици. Усташе су 16. jуна 1944. године, окупили становништво Бракусове Драге и утjерали их у кућу Бранка Бракуса Ђиде због како су рекли пописивања. Митраљески рафали косили су све по кући, да би jе усташе послиjе запалиле. Мjесто гдjе су сахрањени посмртни остаци жртава ниjе обиљежено до данас, а злочин су извршиле усташе из сусjедних села. Неколико људи jе игром случаjа успjело преживjети оваj масакр међу коjима и Стево Геце Бракус чиjе jе свjедочанство обjављено у књизи Ђуре Затезала „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005., на стр. 284-286.(У

Milan_Bastasic_jedini_prezivjeli_od_77_srpskih_djecaka_3.jpg

Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – Увод

11. јун 2018.

Историјско искуство породице, па и цијелог једног народа, јесте ризница која се не пуни сама од себе. Рад чланова породице, али и институција једног народа на допуњавању те ризнице представља дуг према прецима, али, у исто вријеме, и одговоран однос према потомству. Много је чинилаца који опструирају грађење историјског искуства, али оно се, унаточ низу субјективних и објективних околности, испреплетености сукобљених интереса у миљеу различитих друштвених система одвија, макар и обичним усменим предањем, са кољена на кољено. Билогорске породице чиниле су до 1941. године најбројнију западну енклаву српског православног народа, смјештену точно на дијагонали Будимпешта–Рим. Као најистуренији православни клин, забијен још почетком XV вијека у неприкосновено прозелитистичко католичко окружење, окренут

bilogora_i_grubisno_polje_1941_1991_milan_bastasic_v.jpg

Књига Билогора и Грубишно Поље 1941 – 1991.

11. јун 2018.

Милан Басташић Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Прва до сада издана књига о континуитету страдања српског народа Билогоре и Грубишног Поља Аутентична свједочанства о геноциду – Списак жртава 26/27. априла 1941. – Списак јасеновачких жртава 1941-1945. са ширег подручја Грубишног Поља – Исељавање Срба у међуратном периоду – Разговор с књигом „Вила билогорска’ – Фотодокументација ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ! Прво издање књиге је распродано. Књига је доступна у формату Ацробат ПДФ: Милан Басташић: Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. Билогора и Грубишно Поље 1941-1991. – садржај Увод Историјски контекст и његов утицај на уже географско подручје Догађања пред први и други свјетски рат Преглед догађања на простору источне Билогоре 1941. и

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. јун. Годишњица страдања Срба ’41 и ’92

10. јун 2018.

На данашњи дан усташе су почеле звjерска убиjања Срба на стратишту Гаравице код Бихаћа. До средине августа 1941. године на Гаравицама jе побиjено преко 12 000 Срба. Истог дана 1992. године убиjено jе 32 Срба у селу Чемерно код Илиjаша. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. јуна 2015. године. Луке – Баре – Гаравице, краj Личког Петровог Села, у близини Бихаћа. 10. jуна, 28. jуна, 24. jула и 29. jула, па до средине аугуста 1941. године, усташе поклале или на друге начине измасакрирале 12.000 српског живља из села: Ваганца, Комадина, Кесића, Бањаца, Грубића, Вигњевића, Дошена, Цвиjановића, Домазета, Личког Петровог Села, и других

Изношење Часног крста на мjесто логора

НИН: Без имена и спомен-обележја

2. јун 2018.

Иако jе комплекс логора Јадовно-Госпић-Паг био увод за Јасеновац, jер jе тамо убиjено више од 40.000 људи, у уџбеницима историjе он не постоjи. Ни у хрватским, ни у другим уџбеницима, где би се очекивало да буде Два пута љубазна хрватска граничарка пита куда идете, и два пута љубазни српски возач комбиjа одговара – у Јадовно. Када и трећи пут униформисана плавуша ставља до знања да не зна где jе то, он одговара – идемо на Велебит. Осећам да jоj дугуjем, не само њоj, наравно, одговор на питање – Где jе Јадовно? Шта jе Јадовно? Засеок Јадовно налази се у атару села Трновац, у околини Госпића, подно планине Велебит, у jугозападном

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА