arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
jedina-sacuvana.jpg

Робија Дејана Лаганина

У потрази за подацима о усташком геноциду над српским народом у Ливну и околини у прољеће 1941. године, на Илин дан, 2. августа 1990, стигао сам у село Губин на краjњем сjеверо-западу Ливањског поља. Ту jе тада живjела седамдесетогодишња Сава Марчета – Козомара – Петровић, jедна од четрнаесторо преживjелих из jаме Равни долац на Динари, жена коjа jе, како jе већ описано, иако у поодмаклоj трудноћи, издржала пад у jаму са висине од близу педесет метара, преживjела у њоj мjесец и по дана и потом, три мjесеца пошто jе извађена из jаме, родила близанце… Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 30. августа 2017.

И они су наши

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је прича о страдалничком мјесту Трибањ Шибуљини. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 28. марта. 2016. године. Отац Лаврентије Трифуновић пише о тој трагедији која се и 60-тих година кроз своје посљедице осјећа на сваком кораку. Преносимо његов текст. Тамо где се кршевити Велебит спушта у море, на педесетом километру северно од Задра, лежи усамљено најмање и које је највише страдало православно село далматинске епархије – Трибањ. Лепо кристално море, које га  запљускује, и  свеж  планински поветарац који се спушта са Велебита,  те ублажава  летње врућине, чини  ово место једним од најлепших

crkva.jpg

Данас, након 77 година, сјећа ли се ико покланих Срба из мјеста Трибањ Шибуљина?

Ових дана, око празника Светог Илије, навршава се седамдесет и седам година од покоља Срба далматинског мјеста Трибањ Шибуљина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 02. августа. 2017. године. Њиховог страдања се данас мало ко сјећа и помиње. У самом селу данас готово да и нема Срба. Оно што усташе нису побили у Другом рату, раселило се у међуратном периоду а дио становништва иселио се током протеклог рата. Почетком јуна 2010. године, када сам први пут дошао у Шибуљину, нашао сам тројицу рођака и потомака жртава. Позвао сам их да дођу на Јадовно, на парастос и комеморацију жртвама. Рекоше ми да не смију

radonja-zlocin-kordun.jpg

Ко се данас сјећа побијених Срба из Цетинграда?

Прво су истргли из наручjа диjете учитељице Мандић, старо 2 године. Усташа му jе пререзао пред маjком и нама присутнима ножем врат и леш му бацио у jаму. Одмах иза тога остале усташе су се бациле као биjесне звиjери на другу дjецу, те њихове маjке и баке, затим на нас мушкарце. Миле Мишковић из села Радовица код Цетинграда, Слуњ, свjедочи: “… Године 1941. имао сам 40 година живота. Моjе село Радовица налази се у близини Цетинграда. Имало jе 200 српских и 150 хрватких домаћинстава. Одмах послиjе пропасти Југославиjе и проглашења Независне Државе Хрватске поjавиле су се усташе коjе jе предводио жупник Перо Медвjед. Већ на сам Ђурђевдан, 6. маjа 1941.

nikola_zutic.jpg

Никола Жутић: ЛИЧКИ РИМОКАТОЛИЧКИ ИНСПИРАТОРИ И ИЗВРШИОЦИ ГЕНОЦИДА

English Рад др Николе Жутићa, са Институтa за савремену историју, из Београда, представљен на Првој међународној конференцији о комплексу усташких логора Јадовно – Госпић 1941. одржаној у Бањалуци 24 – 25. јун 2011. Апстракт: У чланку се анализирају узроци геноцидног понашања већег дијела римокатоличке популације обједињене у нацији хрватства, као и реализација акумулиране вјековне мржње римокатолика према истородним српским припадницима православне вјере. Анализира се простор Лике и подвелебитског приморја, на ком су тенденције геноцидне мржње достигле монструозне размјере, па потом и реализиране кроз систематске ликвидације у госпићким логорима смрти (Јадовно, Карлобаг, Сланa, Метајна).    Кључне ријечи: Госпић, Лика, Паг, Слано, Јадовно, Велебит, логори смрти, Хрвати, Срби, римокатолицизам, православље. Поред књига књижевника Душана Ђаковића (Јадовничка

glinska-crkva-foto.jpg

ГЛИНА – О усташком логору Јадовно у Хрватском дому на темељима Глинске цркве

English У организациjи Српског културног друштва Просвjета и Виjећа српске националне мањине града Глине, промовисана jе 19. jуна 2010. књига историчара Ђуре Затезала „Јадовно, комплекс усташких логора 1941.“ и „Јадовно, зборник докумената“, чиjи jе издавач Музеj жртава геноцида из Крагуjевца. О књизи, су говорили предсjедница  Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Весна Чулиновић – Константиновић, социолог Светозар Ливада и сам аутор. Затезало, коjи jе 30 година био директор историjског архива у Карловцу, године 1965. добио jе задатак од Института за историjу радничког покрета, коме jе тада на челу био Фрањо Туђман, да истражи колико jе било жртава у усташком логору Јадовно. Он jе на томе радио до почетка 1992. године,

Budo_Simonovic_na_dnu_jame.jpg

Будо Симоновић: Огњена Марија Ливањска (ВИДЕО)

У емисиjи “ТРАГОВИ ЖИВОТА“- Српска РТВ, говори Будо Симоновић, аутор књиге „Огњена Мариjа Ливањска“. Ово драгоцjено дjело представља свjедочанство о усташким злочинима над Србима у Ливну и околини, односно у селима на рубу Ливањског поља, почињеним у прољеће и љето 1941. године, а поновљеним и у наjновиjим ратним сукобима на том подручjу, посебно током 1992. и 1993. године.   То jе свjедочанство о 1587 жртава, претежно дjеце и неjачи, мучених и на наjзверскиjи начин побиjених на губилиштима у околини Ливна. О томе говоре преживjели са тих губилишта, посебно преживjели из неколико jама, чиjе jе казивање своjевремено инспирисало и Ивана Горана Ковачића да напише своjу гласовиту поему „Јама“. О томе говоре

skenderbeg-divizije.jpg

Сведочење: Кравави пир балиста

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. новембра. 2016. године. И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога? Као преживели очевидац могу да кажем следеће: Дана 25. jула у поподневним

Jadovno-Saranova-Jama-001.jpg

Ђорђе Пражић: Јаме наших страдања и заблуда

УВОД Јама jе бунару слична вертикална пукотина или коси канал различите ширине и дужине, у коjем превладаваjу окомите или степенасто положене стрмине, различитих димензиjа. У нашем народу су jаме наjтаjанствениjи и наjстрашниjи подземни крашки облик. Народ их jош зове безданкама, бездањачама, jамуринама и звекарама. Обзиром на  страхоту страдања људског рода у њима књижевници и остали умни људи су користили разне метафоре о њима. Тако су jаме божанске оргуље (Милан Трешњић),близина пакла (др Јован Рашковић), наши српски храмови (Матиjа Бећковић). О страдању у jамама Иван Горан Ковачић jе написао jедну од наjпотресниjи поема Јама. Професор Душан Ђаковић из Госпића, иначе свестрани умjетник, подарио нам jе књижевно-историjски запис (есеj) „Јадовничка жмижда“, у

kalendar-genocida.jpg

Календар геноцида: Крижаново Брдо

Крижаново Брдо, Перушић, 20. jула 1941. године усташе убиле 42 Србина. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. јула 2014. године. Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.   Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e-maila: [email protected], телефоном: +387/51/492-995,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Церска 38, Бања Лука, Република Српска.  

Hrvatske_ustase_sa_uhapsenim_srpskim_seljacima.jpg

Јереј Јован Обреновић: „ Све сам 1941. изгубио, осим вјере у Бога“

Ниси ти Србин, него Хрват –  каже усташа, а Брацо опет каже – Нисам jа Хрват, jа сам Србин. Добро, каже таj усташа, али нећеш више видjети тату, њега ћемо ми убити. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 7. јула 2017. године. 10. априла 1941. године био сам на погребу Стоjана Бунчића из Шушњара. Врло ружно, блато и киша са сниjегом. Тешка мука на фрон­товима гонила ме jе да одем у Глину (срез) да чуjем за наjновиjе виjести. У 6 сати по подне кренем из Грабовца за Глину. У возу ратно расположење иако jе већ два сата приjе тога извршен преврат и срам­на

Геноцид без казне

Ђеновљанин Marko Aurelio Rivelli jе, из необjашњивих разлога, слабо познат овдашњоj jавности. Докторирао jе на политичким наукама са тезом „Расна и вjерска политика Независне државе Хрватске 1941-1945″. У Милану 1999. године обjављуjе књигу „L’arcivescovo del genocidio“ (Надбискуп геноцида), посвећену Алоjзу Степинцу кога jе папа Јован Павле II 1998. године у Хрватскоj беатификовао (степеница на путу ка проглашењу за светитеља). Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 29. марта 2016. Књигу jе код нас исте године кад jе издата у Италиjи, обjавила издавачка кућа „Јасен“ из Никшића, у преводу Лазара Мацуре. Марко Аурелио Ривели 2002. године у Милану обjављуjе и другу књигу, „Dio e con

jasenovac_topola.jpg

Јасеновац – злочин не застарева

Код нас jош увек не постоjи свест о круциjалноj важности те теме, коjа jе за Србе и Србиjу битна исто колико и питање страдања Јевреjа за Израел. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 24. јануара 2012. године. У jедном од скориjих извештаjа америчког Стеjт департмента, а на тему људских права у Хрватскоj, успут се помиње логор смрти у Јасеновцу као место на ком су изгинуле „хиљаде Срба, Јевреjа и Рома“. Чиме се стоструко и хиљадустоструко умањуjу српске (и све остале ) жртве Тиме се jедно од наjjезивиjих места у модерноj историjи изjедначава са безброj других стратишта на бескраjноj фасцикли људског страдања у Другом

Spomen_park_Vraca.jpg

Заборављени геноцид у Сарајеву

Ако неко убиjе jедног човjека, онда jе он убица, а ако убиjе стотину људи онда добиjе назив масовног убице. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 17. јула 2017. године. Убица и масовни убица, дакле ниjе исто и онда ниjе исто ни убиjање jедног човjека и стотину људи, колико год то била филозофско-вjерска поставка да се убиство и макар jедног човjека сматра као убиство циjелог човjечанства. Пише: Душко Бошковић На жалост увиjек су болне теме о жртвама, али мора се разбити медиjски терор званичних медиjа коjи шири jедноумље и злу крв већ годинама, тако да су досадили и Богу и народу. Замислите се као

Усташе у Купресу

Геноцид у НДХ: Заборављене жртве некадашњег Ливањског котара

Само истина о страдању Срба, Јевреjа и Рома у некадашњоj Независноj Држави Хрватскоj /НДХ/ може послужити новим генерациjама да се освиjесте и да не чине злодjела каква су чинили њихови преци, закључак jе округлог стола о теми „Геноцид и ратни злочини почињени од НДХ над Србима у општинама Гламоч, Ливно, Дувно, Грахово и Купрес у периоду 1941-1945. године“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 21. септембра 2012. Директор Међународног института за истраживање геноцида из Лондона Србољуб Живановић рекао jе данас током округлог стола одржаног у Бањалуци да jе основни циљ одржавања оваквих скупова да се садашњим генерациjама обjасни какво jе зло геноцид. „Желимо

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako

Rat

Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je

Pariz

Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi

Fritz

No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,

Matura

Čak i najboljim đacima škola je uvijek pomalo “teret”, pogotovo ambicioznijima u

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.