Nevladina organizacija iz Beograda „Napredni klub“ najoštrije je osudila odlikovanje holandskih pilota za učešće u ratu NATO protiv Srbije 1999. godine, koje im je dodijelila holandska kraljica. „Sramotno je i žalosno što 14 godina poslije ovog gnusnog rata, u jeku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, holandska kraljica nagrađuje pilote saučesnike u ubistvu 2.000 nevinih civila“, ističe „Napredni klub“. U saopštenju ove organizacije, koju predvodi istoričar Čedomir Antić, ocjenjuje se da je sramotno i žalosno što ni vlast u Srbiji, ni većina medija, ni etablirani civilni sektor nisu reagovali na ovu skandaloznu vijest. Napominje se da ratom iz 1999. godine, u kojem je učestvovala i Holandija, ne samo da

Zloupotreba istorije je nastojanje pojedinih predstavnika vlasti u BiH i međunarodne zajednice da 100-godišnjicu ubistva austro-ugarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda predstave kao prvi teroristički akt na prostoru Balkana, a Srbina Gavrila Principa kao prvog teroristu – ocenio je istoričar Čedomir Antić.     Reč je o pokušaju da se evropsko jedinstvo zasnuje na netačnoj tvrdnji da su Srbi i Srbija gurnuli Evropu i svet u Prvi svetski rat, kaže Antić. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je, gostujući u emisiji „Svedok“ na RTS-u, izjavio da pojedini predstavnici vlasti BiH, u saradnji sa nekoliko stranih ambasada, pripremaju obeležavanje 100-godišnjice Sarajevskog atentata, na kojoj se želi prikazati da je Princip prvi terorista sa prostora

Bože, ti pomozi, Sveti Vasilije Ostroški, slava Ti i milost, budi na pomoći, Sveti Nikola, slavo moja, pomozi mi, spasi i oprosti – govorio je u sebi prikupljajući snagu za ono što je konačno naumio. Samo da se zgusne mrak, da zaspe stražar, koji je već, oslonjen na stub, sanjivo klimao glavom i spuštao je na prsa. Želja za slobodom i osvetom još mute razum. Zvijezde sa vedrog neba razlivaše se u očima. Stezao je pesnice do bola, a u prsima mu je bilo teško, srce je tuklo kao da želi da razbije kavez rebara. Pobjeći. Pobjeći ili umrijeti, sada, tu, od puščanog metka i nedopustiti da me tuku pobjesnjele zvijeri u

Sporna Nikolićeva „interpretacija” zločina u Srebrenici. – Ukoliko bi Srbija pristala na stolicu Kosova u UN, Bundestag bi bio spreman da toleriše neispunjavanje nekih od postavljenih uslova   Ne treba da bude novih interpretacija istorije, na primer, u vezi sa genocidom u Srebrenici, glasi treći od sedam zahteva koje su pred Srbiju stavili demohrišćanski poslanici nemačkog Bundestaga tokom nedavnog boravka u Beogradu. Parlamentarci iz Demohrišćanske i Hrišćansko socijalne unije (CDU–CSU) istakli su da bez ispunjavanja sedam uslova postavljenih u septembru prošle godine  poslanici te stranke u vladajućoj koaliciji neće dati svoj pristanak za određivanje datuma početka pregovora o pristupanju uprkos činjenici da se nazire mogućnost postizanja sporazuma o budućem statusu

Zbog čega je antisrpstvo ostalo i dalje jedna od glavnih odlika hrvatskog nacionalnog identiteta. Miloš Ković: Mržnja podsticana još od Monarhije. Vladislav Jovanović: U pitanju su kompleksi  Hrvatski brod ponovo plovi na antisrpskim talasima. Iako je od raspada SFRJ prošlo 22 godine, u zemlji koja uskoro ulazi u EU, a nacionalnih manjina gotovo da više i nema, Srbi su i dalje dežurni krivci za sve. Masovne demonstracije protiv ćirilice, prebijanje pravoslavnih učenika, govor mržnje političara, prethodnih nedelja bili su samo deo koreografije u Hrvatskoj, koja je prethodila fudbalskom meču u Zagrebu. “Hladni mir” dva naroda, prošle nedelje je prerastao u hladni rat. Jer, čak se i za ekonomske probleme i

Noam Čomski nije samo najvažniji i nauticajniji svetski intelektualac, kako ga naziva Njujork Tajms. Niti je samo najpoznatiji disident Sjedinjenih Američkih Država, kako o njemu govore drugi svetski mediji. Nije samo ni lingvista, iako mu je to struka, i to struka kojoj je dao revolucionarne rezultate. Čomski je mnogo više od toga – simbol otpora, inspiracija milionima obespravljenih, neprocenjivi pogled na ono što bi pravi intelektualizam trebalo da bude. Profesor Masačusetskog instituta za tehnologiju, čuvenog MIT-a, poseduje enciklopedijsko znanje o političkim, filozofskim i ekonomskim pitanjima, koje jednostavno oduzima dah. Zato ima mnogo protivnika: još od Vijetnamskog rata on je na udaru zvanične američke politike jer kritikuje njihovu doktrinu – njihovo

Iako je procenat srpskog stanovništva u Hrvatskoj danas četiri puta manji od vremena kada  je Franjo Tuđman za Srbe govorio da su “remetilaćki faktor”, izgleda da ga deo Hrvata i danas doživljava na sličan način. Ovakav zaključak stiče  se posle hajke koja se ovih dana vodi protiv Srba u Hrvatskoj, a za koju se teško može reći da je spontana. Počela je izlivima mržnje kontroverznog biznismena Zdravka Mamića o Srbinu koji je ministar u Vladi Hrvatske, zatim su nastupili veterani domoljubi protestima zbog izjave premijera Milanovića da se u Hrvatskoj od 1991. do 1992. godine vodio građanski rat (a ne odbrambeni, kako oni misle), koga su pozivali da podnese ostavku zbog

Kod nas trebalo ustanoviti Dan branioca Otadžbine. Predlažem da to bude 31. maj, dan Boja na Čegru iz 1809. godine U Rusiji je 23. februara obeležen Dan branioca Otadžbine, dok se 9. maja slavi Dan pobede u Otadžbinskom ratu. Mi Dan branioca Otadžbine nemamo, kao ni Otadžbinske ratove, zato 9. maja slavimo Dan Evrope. Koje to Evrope? Iste one koja je nadirala (i dalje nadire) na Istok. Jer Sovjetski Savez nije napala samo Nemačka nego udružena Evropa. Da, da – upravo tako piše na poštanskoj marki tzv. NDH:„Borba udružene Europe na Istoku“. Te i Hrvati, zdušno pomažući takvu „Europu“, čak do Staljingrada zabrazdiše… Naša omladina u maju, đuskajući po trgovima i dalje

Činjenica je da se još nismo izborili za validnu srpsku istoriju 20. vijeka. Jedan od uzroka je socijalistički sistem, koji je kreirao istoriju prema zadatom obrascu bratstva i jedinstva. Drugi razlog je što je nam je 20. vijek donio četiri rata i tri različita sistema društvenog uređenja. Ljudi više ne stižu da se prilagode zadatom društvenom obrascu života ni ubrzanim promjenama sistema vrijednosti. Ako Srbin ne sjedne i sam ne istraži svoju istoriju, teško da će doći do potpunih informacija kroz obrazovne institucije.     Sklonost Srba ka lakom praštanju svakako je odlika pravoslavlja. Ali ova druga odlika, koja se za nju zalijepila – zaborav ogrnut nezainteresovanošću – definitivno nema