arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
dolazak-draza.jpg

КАКО ЈЕ ОСНОВАНА КОМАНДА ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА: Дражину герилу Лондону открили телеграфисти

11. мај 2014.

Историjа бележи да jе пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маjа 1941. године на Равноj гори основао Команду четничких одреда Југословенске воjске, први герилски покрет против нациста у окупираноj Европи. Заметак нове воjске у отаџбини била jе група од седам официра и 24 подофицира коjа jе са своjим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србиjу. Међутим, мало jе познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске воjске у отаџбини. У време када се у Србиjи 1941. године палила искра отпора према окупатору, у шумама Србиjе било jе више високих jугословенских официра коjи су одбили да се предаjу 17. априла. На пример, ветеран из Првог

odbrana-ilidze.jpg

Обиљежавање дана одбране Илиџе

11. мај 2014.

Борачка организациjа „Илиџански борац“ Источна Илиџа данас обиљежава Дане одбране ове општине у протеклом рату као знак сjећања на 22. април и 14. маj 1992. године, када су одбиjени неприjатељски напади такозване Армиjе БиХ. Предсjедник Предсjедништва организациjе „Илиџански борац“ Горан Шеховац рекао jе новинарима да jе таj период био наjкритичниjи за општину, jер њени становници нису били квалитетно организовани да се бране од такозване Армиjе БиХ. „Илиџанска бригада jе бастион Сараjевско-романиjског корпуса Воjске Републике Српске и дала jе огроман допринос у стварању Републике Српске. Због тога сам и данас поносан што сам као илиџански борац учествовао у томе“, изjавио jе Шеховац. Он jе подсjетио да jе током кобног напада 22.

sabor_raspis_slika.jpg

Пети Сабор Билогораца

11. мај 2014.

Пети Сабор Билогораца одржаће се у суботу 31. маjа 2014. у Гроцкоj у излетишту „Мала оаса“. Предвиђено jе да овогодишњи програм сусрета у организациjи Завичаjног удружења „Билогора“ започне у 12 часова. „Мала оаса“ jе смjештена уз сам Дунав на магистралном Смедеревском путу, 30 км низводно од центра Београда, 3 км од центра Гроцке, те око 11 километара узводно од Смедерева. Има довољно простора за боравак неколико стотина људи и простран паркинг, као и jедан броj соба и апартмана. Потпуниjе информациjе и слике овог обjекта могу се погледати овдjе: http://www.marinaoasa.com/ Досадашњи сабори, иако броjни, нису jош ни приближно испунили амбициjе организатора, Завичаjног удружења „Билогора“, коjе има намjеру да jедном годишње и убудуће окупља бивше житеље источне Билогоре

vojska-rs.jpg

Дан војске и Дан бораца Српске

11. мај 2014.

Дан воjске и Дан бораца Републике Српске биће, први пут, заjедно обиљежени у Бањалуци данас и сутра. У Храму Христа Спаситеља данас ће бити служен парастос погинулим борцима и цивилним жртвама Oдбрамбено-отаџбинског рата и положени виjенци на гробљу Свети Пантелиjа и на Спомен-костурници на Новом гробљу. У Банском двору биће одржана свечана академиjа. Воjска Републике Српске формирана jе у околностима рушења СФРЈ, као израз потребе да се српски народ заштити од уништења и одбране просторa у БиХ гдjе живи српски народ. Наjзначаjниjе операциjе ВРС су „Коридор 1992“, „Приjедор 1992“, „Подриње 1993“, „Лукавац 1993“, „Противудар на Бихаћ 1994“, „Криваjа 1995“, „Одбрана сараjевско-романиjске области 1995“, „Одбрана западних граница Републике Српске 1995“, као

tito-draza-igrica.jpg

ДА ЛИ СУ МЛАДИ У ЗАБЛУДИ? – Нове генерације тврде да су и Дража и Тито били добри момци

11. мај 2014.

Убрзо након капитулациjе Краљевине Југославиjе поjавила су се два покрета отпора против окупатора. Први jе био четнички, на челу са Драгољубом Дражом Михаиловићем, а други комунистички (партизански), на челу са Јосипом Брозом Титом. (…) Стратегиjа Михаиловића огледала се у томе да не би требало предузимати велике оружане акциjе против Немаца. Требало jе да се ради у наjвећоj таjности, прикупља оружjе, чекаjу победе савезника на фронтовима и тек онда крене у веће акциjе. Покрет се залагао и за обнову jугословенске монархиjе… Комунисти на челу са Јосипом Брозом су се залагали за извођење револуциjе, стварање комунистичке федералне републике по угледу на СССР, као и за општу оружану борбу против окупатора без обзира

izlozba-novi.jpg

Фајгељ: Самопорицање је српска бољка

11. мај 2014.

Филолог и директор Културног центра Нови Сад др Андреj Фаjгељ: Србиjа jе наjвећи проjекат свих нас, коjи треба да траjе вековима. Савремене битке не боде се сабљама, него знањем   Пo много чему др Андреj Фаjгељ, доктор филологиjе и директор Културног центра Новог Сада (КЦНС), нетипичан jе српски 35-годишњак: благовремено jе завршио студиjе у Новом Саду, одслужио редовну, а не цивилну воjну обавезу и захваљуjући стипендиjи отиснуо се на магистарске студиjе у Француску. Докторирао jе на Универзитету „Пол Валери“ у Монпељеу. Уз све то, полиглота jе, говори десетак jезика, солидно познаjе jош пет, али тврди да jе живот веома кратак да би човек заиста могао да ваљано савлада више од

ratko-tribina.jpg

Хрватска тоне у кризу, нови избори неминовни

10. мај 2014.

Уместо очекиване стабилизациjе на свим пољима друштва, као последице уласка Хрватске у Европску униjу, ова земља тоне у све већу економску кризу, с новим политичким потресима, растом реjтинга ХДЗ-а и отвореном могућношћу ванредних парламентарних избора коjи ће на власт вратити хрватску десницу Хрватска ниjе саставила ни годину дана од уласка у Европску униjу а политичка и економска ситуациjа у тоj земљи усложњава се, компликуjе и довешће, то jе сигурно, до ванредних парламентарних избора. При пут у последњих пет година истраживања показуjу да jе Хрватска демократска заjедница популарниjа од тренутно владаjуће Социjалдемократске партиjе Зорана Милановића. Надлежне службе у Европскоj униjи изнеле су податак да jе привреда Хрватске наjгора у целом систему ЕУ, да

bijeljina.jpg

БОЛНО СЈЕЋАЊЕ НА НЕСТАЛЕ СРПСКЕ БОРЦЕ И ЦИВИЛЕ

10. мај 2014.

БИЈЕЉИНА, 10. МАЈА /СРНА/ – На подручjу Сембериjе и Маjевице до сада су пронађена тиjела 293 српска борца и цивила коjи су нестали током рата, а након 22 године jош се трага за посмртним остацима 66 жртава, подаци су Удружења породица несталих биjељинске региjе. Предсjедник овог удружења Смиља Митровић jе, након данашњег парастоса у манастиру Свете Троjице у Тавни позвала тужилаштва да убрзаjу процес тражења, а апел за помоћ упућен jе свима коjи имаjу било какве информациjе о несталима. Према њеним риjечима, од краjа рата у Републици Српскоj jе пронађено 3600 посмртних остатака, а jош се трага за 1.450 несталих бораца и цивила. Митровићева jе у рату изгубила деветнаестогодишњег сина

split.jpg

Сплит: Споменик црнокошуљашима

9. мај 2014.

У Сплиту jе откривен споменик девете боjне ХОС-а Рафаел витез Бобан, коjа носи име усташког официра. Градоначелник Иво Балдасар обратио се црнокошуљашима подсећањем на дан победе над фашизмом Усред Сплита, на платоу у Улици Руђера Бошковића, откривен jе споменик девете боjне ХОС-а Рафаел витез Бобан. Построjене црнокошуљаше КОС-а, коjе jе предводио оснивач Доброслав Парага, поздравио jе и сплитски градоначелник Иво Балдасар, иначе председник сплитске организациjе СДП-а. Треба подсетити на име коjе jе ова jединица ХОС-а узела, а реч jе о усташком пуковнику и генералу оружаних снага за коjег се ни не зна како jе завршио живот. По некима jе убиjен у борбама против партизана, а по другима jе као крижар упао

tusevljak.jpg

И ДАЉЕ СЕ ОПСТРУИШУ ИСТРАГЕ ЗЛОЧИНА НАД СРБИМА

9. мај 2014.

БЕОГРАД, 9. МАЈА /СРНА/ – Инспектор у Управи за криминалистику МУП-а Републике Српске Симо Тушевљак рекао jе да у БиХ jош траjе опструкциjа у истрази ратних злочина над Србима и подизању оптужница против починилаца, као и у проналаску и идентификациjи српских жртава.   Он jе оциjенио да су анализе свих предмета ратних злочина, оптужица и пресуда у Тужилаштву БиХ и окружним и кантоналним тужилаштвима у Федерациjи БиХ показали да jе и послиjе 20 година веома мали броj оптужница подигнутих против лица коjа су починила злочине над Србима. „Нажалост, jош увиjек пред Судом БиХ ниjе завршен ниjедан велики предмет за почињене страшне злочине над српским народом, од града Сараjева, па до

dudik.jpg

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП У СПОМЕН ПАРКУ „ДУДИК“ КРАЈ ВУКОВАРА

9. мај 2014.

У суботу, 10. маjа 2014. у спомен парку Дудик код Вуковара од 17 часова у организациjи удружења антифашиста биће одржан комеморативни скуп. Испред удружења Јадовно 1941. виjенац ће положити Душан Ј. Басташић, предсjедник удружења. Свечана академиjа са културно-умjетничким програмом, коjоj ће присуствовати гости из три земље, минстарстава хрватске власти, почиње од 19 часова у Спомен кући нобеловца Лавослава Ружичке у Вуковару. На око пет километара од центра Вуковара у насељу Митница, у улици Марије Јурић Загорке бб, налази се Спомен парк „Дудик“, ледина засађена дудовима још од ранијих времена, по којима парк носи име. Током Другог светског рата, у периоду од 1942. до 1943. године, на Дудику су на најсвирепији начин од стране

Петар Ђокић

ЂОКИЋ: СРБИ ДОПРИНИЈЕЛИ БОРБИ ПРОТИВ ФАШИЗМА

9. мај 2014.

БАЊАЛУКА, 8. МАЈА /СРНА/ – Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Петар Ђокић изjавио jе да српски народ носи сjећање на огромну жртву поднесену у борби за праведениjе друштво, али приjе свега у борби против фашизма. Ђокић jе рекао да jе период од 1991. до 1995. године на прострима бивше Југославиjе био вриjеме у коjем су се настоjали потиснути мотиви и сjећање на антифашистичку борбу, али да Република Српска има храбрости да 9. маj слави као републички празник.  „Оваj скуп jе од великог значаjа, jер се колективно сjећање може чувати преношењем из генерациjе у генерациjу, а то се може наjбоље учинити уз помоћ академске заjеднице“, поручио jе Ђокић на

AMBLEM.jpg

СРПСКИ ОФИЦИРИ И ВОЈНИЦИ НИСУ ОКАЉАЛИ ОБРАЗ,РУКЕ И ИМЕ

9. мај 2014.

Његово преосвештенство владика захумско-херцеговачки и приморски Григориjе jуче jе у Спомен храму Светог Василиjа Острошког и Тврдошког у кругу Касарне „Билећки борци“ служио Свету архиjереjску литургиjу и помен свим припадницима херцеговачког корпуса коjи су погинули у одбрамбено – отаџбинском рату. „У овом рату, у овоj нашоj Херцеговини, jа као и сваки од вас може да посвjедочи да смо имали изванредне официре и воjнике и оно што представља велику част и радост jесте да нема наших официра и воjника тамо гдjе се помињу они коjима jе окаљан образ, руке и име“, истакао jе владика Григориjе обраћаjући се присутнима поводом обиљежавања 12. маjа – Дана Воjске Републике Српске. Владика Григориjе jе поручио

radonja-zlocin-kordun.jpg

Шума Радоња

8. мај 2014.

На данашњи дан приjе 72 године, усташе и домобрани на Кордуну поклали више од 250 Срба Шума Радоња, на путу од Биљега према жељезничкоj станици Славско Поље, у jарку, уз пут. 8. маjа 1942. године поклале усташе и домобрани више од 250 српских цивила    Извор: Ђуро Затезало „Радио сам своj сељачки и ковачки посао“ – свjедочанства геноцида. СКПД  Просвjета, Загреб 2005.    Позивамо све оне коjи имаjу додатне информациjе, документе и сл. везано за оваj догађаj,  да нас контактираjу путем e–maila: [email protected] , телефоном: 051/333-588,  +387/65/511-130, или на адреси Удружење Јадовно 1941.  Краља Алфонса XIII 49a, Бања Лука, Република Српска.  

pogubljeni-noseca.jpg

Tрeбaлo je дa будeмo пoгубљeни…

7. мај 2014.

Сeстрa ми je с нeпунe двe гoдинe умрлa oд глaди. Чeтвoрoшкe je пузилa прeкo лoгoрa и гoвoрилa „Maмa кувa, мaмa кувa“. Jeднoг jутрa je умрлa, двa брaтa, тeк нeштo стaриjи, сeдeлa су пoрeд њe и милoвaлa joj кoсу и гoвoрили „нaшa сeja je умрлa“. Kaд су нaишли грoбaри, узeли су сeстру и зa нoгу je бaцили нa мртвe. Majкa je глeдaлa дoк кoлa нису зaмaклa, и oндa je пaлa oд слaбoсти, jeднa je oд пoтрeсних причa jaсeнoвaчких жртaвa. У кoлoни с виjeнцимa билa je и бившa лoгoрaшицa Jeлeнa Рaдojчић, рoђeнa Бухaч, рoдoм из Jaблaнцa, српскoг сeлa нa хрвaтскoj oбaли Сaвe, низвoднo oд Jaсeнoвцa. – Tрeбaли смo дa будeмo пoгубљeни, aли су дoшли

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА