arrow up

Јадовно-Симбол страдања Срба, Јевреја и Цигана у НДХ

Фашистоидна Ендехазија сишла је са германских територија на средње европском подручју на Балкан и омогућила свом квислингу Анти Павелићу, загребачком адвокату, да стане на чело те Независне државе Хрватске, са центром у Загребу. Благослов јој је дао Адолф Хитлер, канцелар Немачке, а прећутно и Римски папа, поглавар католика у свету. Хришћанство Адолфа Хитлера, као и његовог италијанског колеге Бенита Мусолинија, засновано је на истим расним, политичким и верским начелима, на чистунству крви, вере и молитве. Католичанство је религија свих, којима је божји апостол у Риму. Православље је грех хришћански, јер је то Безбожје, такође и Ислам… Према томе учењу и веровању, није Грех истребити невернике и људске створове који загађују

Потврда неког жупника из околине Купреса којом овјерава да је нека удовица са четворо чланова породице из православне прешла у католичку вјеру

Крива клетва

Усташки злочини у Ливну и селима рубом Ливањског поља не одскачу од свега онога што jе у име „Свете, Божjе, Католичке и Воjуjуће Хрватске” починила солдатеска Анте Павелића у љето 1941. године широм Херцеговине, Босанске краjине, односно у свим оним краjевима у коjима jе било настањено српско становништво и у коjима jе ваљало остварити сумануту усташку водиљу: „Или се поклони, или уклони…” Ливањски краj ниjе карактеристичан ни по поброjу жртава ни по методама коjе су примjењиване за остваривање паклене усташке идеjе чиjи jе родоначелник био др Миле Будак, да се jедан дио Срба побиjе, други расели, а остали преведу у католичку вjеру и тако претворе у Хрвате. И у Ливну

МИЛКА БОШКОВИЋ удата МАЉКОВИЋ: ране никад нијесу зацијелиле

Залогај смо дијелили…

У предвечерје једног јесењег дана 1955. године, неко зазва одозго из планине са врх Ковиоца и глас оде у Рујане да је погинуо Мирко Маљковић. Плећатог, пркосног делију који се очи у очи тројице није плашио, нашли мртвога међу стијенама. Онај коме је било стало да се око тога не диже прашина све протумачио као несрећан случај и постарао се да са Мирком у гроб пође и тајна о његовој смрти. Они који су могли и смјели нијесу жељели да се око тога било шта испитује и провјерава, а они који су жељели, нити су могли нити смјели ријеч прозборити. Остала је тако само сумња да она рана на стомаку

Под туђим крстом: Четник већ у вртићу! (13)

Према проценама православног свештенства у Хрватскоj, католичку веронауку у школама похађа око 90 одсто српске деце  Духовном геноциду Католичке цркве и лично Фрање Кухарића нарочито су допринели мешовити бракови и њихова „jугословенска деца“. Венчање у католичкоj цркви, по тумачењу Српске православне цркве подразумева да су обоjе пришли тоj цркви. Кад jе српско дете у вртићу од почетка изругивано, родитељи из жеље да га заштите, похрваћуjу га. Било jе студената коjи су се, плашећи се испита, изjашњавали као Хрвати. Јован Покраjац у напису „Укључивање српске деце у католички веронаук у Хрватскоj узело маха“ („Политика“ од 15. децембра 1994. године), између осталог, каже: „Туђманови поданици ариjевски инсистираjу на чистоти свог порекла. Управо

Ватикан

Под туђим крстом: Ватикан крије злочин (12)

Једини циљ покрштавања већ крштених jесте уништење српског народа у НДХ. На основу неких поузданих података и чињеница може се утврдити бар приближан броj покатоличених Срба у НДХ. Зато нам се чини да jе реално прихватити мишљење писца књиге „Католички терор данас“ Авра Манхата, пореклом Италиjана. Приказуjући садржаj те његове књиге, Л. М. Костић („Хрватска зверства у Другом светском рату према изjавама Павелићевих савезника“) износи мишљење овог писца да jе „тридесет процената православних Срба у новоj Хрватскоj било прекрштено у католицизам и то у изванредно кратком времену…“ Ми се његовом мишљењу придружуjемо и као прилог том мишљењу посебно истичемо да jе у границама НДХ било наjмање три милиона Срба, како то тврде два компетентна аутора: Велиша Раичевић

Преживjели из jаме Бикуше непосредно послиjе рата показуjу како су их водили на губилиште

Ни љепота их није спасила

Послиjе покоља коjи се у школи у Челебићу збио на Огњену Мариjу, љета господњег 1941, мjештани су развукли цриjеп да покриваjу и обнављаjу спаљене куће, а кише су временом избрисале крваве трагове са зидова и подова. Кров jе послиjе Другог свjетског рата обновљен, зидови омалтерисани и прекречени и све учињено да се страшне успомене избришу и сакриjу. Основци су тако децениjама прескакали прву и наjважниjу лекциjу — да се зло никада не смиjе заборавити, jер то jе jедина гаранциjа да се оно и не понови. Нигдjе нема никаквог знака, ниjедне риjечи записане на зиду, у учионицама, да се зна и памти во вjеки вjекова како jе безум човjеков jедном ту

pod-tudjim-krstom-tudjman-11.jpg

Под туђим крстом: Тајну скрива Ватикан (11)

Само Света столица располаже подацима о превођењу Срба у католике. Србе нису Немци и Италиjани покрштавали, него усташе Председништво Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске донело је 25. августа 1944. године одлуку о поништавању присилног преверавања са православља на католичанство. У члану 1 се каже: „Установљује се да је насиљима окупатора и њихових помагача изазвано недобровољно и изнуђено превођење извјесног броја Срба у Хрватској с православља на католичанство или коју другу веру“. Стављамо нагласак на речи „насиљима окупатора и њихових помагача“. Намерно се не каже усташама или усташким Хрватима. Не помиње се ни католичка црква у Хрватској, ни Степинац ни његови потчињени. Из такве формулације испада да су и Немци и

Гротло jаме у Тушници

Тушница

У првом издању ове књиге, због журбе да се поjави приjе 11. августа 1991. године, када jе у Ливну обављена  сахрана посмртних остатака  жртава  усташког геноцида, ниjесу у потпуности обухваћена и описана сва губилишта, све jаме и стратишта, нити до краjа истражени  сви злочини. Тако сам, опет захваљуjући Мићу Радети, у међувремену сазнао да jе и из jаме у Тушници (мjештани jе зову Јеловача,прим.Б.С.), баш као и из jаме Равни долац на Динари, од око педесет убачеих, спасено њих четрнаесторо. Наjстариjа међу њима jе, изгледа, била Стана Рацо, жена Јове Раца, родом од Пажина из Потока. Од Пажина из Потока jе била и њена снаха Јованка, жена Станиног сина Мирка,

Срби у глинскоj цркви

Под туђим крстом: Покољ на Светог Илију (10)

Примање друге вере ниjе била гаранциjа да се сачува живот. Уместо покрштавања поклано 5.000 душа из Вргин Моста О присилном католичењу Срба говорили су и писали Немци, Италиjани, или као очевици или по сазнању, како нарочито указуjе Л. М. Костић. Валтер Хаген пише: „Пошто се по староj традициjи изjедначуjе хрватство и католичка вера… то почеше православне да тераjу да пређу на католику веру. Ово принудно прекрштавање беше управо форма по коjоj се вршило хрватизирање“. Др Гестенмаjер у извештаjу Рибентроповом министарству од 14. септембра 1944. године jавља: „Усташе су приморале десетине хиљада Срба у Хрватскоj да пређу у католичку веру. Оним православцима коjи су се томе противили, масовно jе пререзано грло (ово треба

slavko-maljkovic.jpg

Браћа Маљковићи

Они коjи су се љета господњег 1941. године из било коjих разлога и под било каквим околностима затекли далеко од Ливна и Ливањског поља, коjи се ниjесу нашли у овоj долини крви и суза, у овом паклу мржње и безумља, много касниjе су схватили како их jе Бог имао на уму и како им jе срећа била наклоњена. Радован Маљковић jе, тако, као воjни заробљеник, доспио у Баварску, у лагер Сталаг 13 Б. Оставио у Ливну пуну кућу, оставио браћу и сестре да чезну и тугуjу за њим. С прољећа 1942. године, на адресу Радованове сестре Даринке стигло jе писмо. Робиjшко, али у њему радосна виjест: Радован жив, ниjе гроб

Фратри у служби нацизма

Под туђим крстом: Планови фратра Бркана (9)

Удовице би се удале, наравно за католика, јер Срба близу нема. Младе удовице удати за католике да би рађале Хрвате Тек после извршеног терора над Србима и убијања 2.300 мушкараца, жена и деце и клања шездесеторо школске деце у школи заједно са њиховим учитељима фебруара-марта 1942. године, Срби из Бања Луке и околних села прешли су из православља у католичанство. „Ово прелажење вршено је искључиво попуњавњем одређених формулара. Никаквих канонских обреда није било“ (по изјави Станислава Божића из Бања Луке, 17. децембра 1943. године). Виктор Новак каже да за акцију католичења даје ванредну илустрацију акт жупског уреда Кораће који је написао фра Иво Бркан 31. јул 1942. године и упутио

Деца са Козаре у усташким униформама

Под туђим крстом: Хрват само – католик! (8)

Средства информисања католичења Срба и посећивање делегациjа прелазника Павелићу, по свом значаjу дижу у небо: “Хрватски народ” пише да jе то “корак ума и срца” Анте Павелић jе свечано дочекао делегациjу прелазника и одржао пригодни говор: “Сматраjте великом срећом за покољење Ваше, за покољење свих нас, да се у овом диjелу Хрватске домовине наjприjе и наjоштриjе почело и провађа се оно што може бити наjвећа заслуга наше сретне и сретниjе будућности. Ви знате… вашим корацима иду и друга браћа, иде и остали народ и кад се то доврши наша земља, наша домовина бит ће потпуно сигурна…”. Средства информисања католичења Срба и посећивање делегациjа прелазника Павелићу, по свом значаjу дижу у небо: “Хрватски

Пут без повратка

Брзи крах Југославиjе у априлском рату 1941. године и жалосно расуло у jугословенскоj воjсци, превареноj и обезглављеноj, чиjи се jедан пук распао и у околини Ливна, осоколио jе Анта Павелића и увjерио га да jе куцнуо час за његов годинама припремани и ковани план. Угледао jе згоду да на политичку позорницу поробљене и раскубене земље ступе његови боjовници и заумио да његов сан о моћноj, независноj држави Хрватскоj више ниjе сан и фантазиjа jедног емигранта. Ниjе, наравно, сметнуо с ума да ће му у остваривању тог сна, приjе свих и изнад свих, главна сметња и препрека бити Срби, стари непокорници и бунџиjе, да се његова визиjа чисте хрватске државе може

Злочин у селу Катиновац код Топуског

На дан стварања државе ждерњаче српског народа, из књиге Геноцид на Кордуну, Петра Зинаића доносимо дjелимични списак жртава: Toг тужног 10. априла 1942, године из Катиновца су живи спаљени у ватри запаљених кућа: Пава Баjић 40 (година) Станица Бастаjа 49, у властитоj кући, Стоjан Бастаjа 49, Миољка Бобић 73, Анка Цвjетићанин 5, Даница Цвjетићанин 9, Драгица Цвjетићанин 24, Драгица Цвjетићанин 36, Јека Цвjетићанин 23, Љубан Цвjетићанин 9, Љубица Цвjетићанин 7, Мариjа Цвjетићанин 55, Мариjа Цвjетићанин 28, Матиjа Цвjетићанин 44, Мила Цвjетићанин 10, Миле Цвjетићанин 9, Милка Цвjетићанин 2, Мирко Цвjетићанин 3, Никола Цвjетићанин 5, Павао Цвjетићанин 30, Павао Цвjетићанин 30, Ружица Цвjетићанин 37, Сава Цвjетићанин 30, Стана Цвjетићанин 10, Стоjа

kalendar-genocida-c549cd23.jpg

Календар геноцида: 10. април 1941. Годишњица проглашења Независне Државе Хрватске

Грађани Загреба су 10. априла 1941. године са нескривеним одушевљењем поздравили воjнике 10. њемачке оклопне дивизиjе, коjа jе триjумфално ушла у Загреб. Док jе еуфориjа на улицама Загреба траjала са таласа радиjа чуле су се речи пензионисаног пуковника воjске краљевине Југославиjе Славка Кватерника, коjи се као заменик одсутног поглавника Анте Павелића и заповедник целокупне оружане снаге «слободне хрватске државе» обратио хрватском народу Везане виjести: На данашњи дан 10.априла 1941. проглашена Независна Држава Хрватска  

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

И они су наши

У Православном мисионару – подлиску Гласника Српске православне цркве, 1965. године објављена је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.