Скочите на садржај
Поштовани приjатељи, на позив академика Добрице Ерића, вечерас, у понедељак, 24.11.2014. са почетком од 19 часова у парохиjском дому храма Светог Саве у Београду, наш приjатељ и брат Зоран Коjић одржаће предавање на тему: „Ко разара српску културу“. Сви сте итекако добро дошли! Везане виjести: САСТАНАК С УДРУЖЕЊИМА ИЗ ХРВАТСКЕ И РС – Jadovno 1941. У Борову отворена изложба и одржано … – Jadovno 1941.
Десанка Максимовић jе била песник, приповедач, романсиjер, писац за децу, а повремено се бавила и превођењем, махом поезиjе, са руског, словеначког, бугарског и француског jезика. Њена поезиjа jе и љубавна и родољубива, и полетна, и младалачка, и озбиљна и осећаjна. Пред Вама jе jедна од њених родољубиих песма, необjављена песма славне песникиње, а због коjе jе, као и jош неких, била и затварана. Десанка Максимовић, (16.5. 1898. — 11.2. 1993.) српска песникиња, професорка књижевности и чланица Српске академиjе наука и уметности У ропству Некад смо сви знали jасно, од наjнеписмениjег сељака па до господе и деце њине, шта jе родољубиво и часно, и шта треба да чине потомци негдањих
Томо Дима умро jе у Фиру у 108. години. Козма Дима, унук: Написаћу књигу како jе деда упамтио поносне српске воjнике СТИЗАЛИ су, jедан по jедан. Једва су ходали. Кост и кожа. Сенке од људи. Бледи и болних очиjу. Без гласа. Повремено сам чуо да су дозивали неког, по имену. Сигурно неког свог. Наjмилиjег. Тако сам упамтио ваше воjнике. Овако нам jе, у лето протекле године, сведочио стари Грк Томо Дима, последњи живи сведок српских збегова на дугом путу страдања кроз Албаниjу. А пре два дана, Томов унук Козма, професор српског, jавио нам jе из Фира: – Умро jе моj деда Тома. Пожелео сам, заправо, обећао сам себи, али и
Хрватска ће на седници Савета безбедности УН о раду Хашког трибунала, средином децембра, изнети своjу позициjу о Шешељевим jавним иступима, изjавио Јосиповић. Како jе рекао председник Иво Јосиповић, Хрватска ће од Савета безбедности „затражити да у оквиру своjих надлежности предузме мере коjе има“, преноси Хина. На питање новинара да прокоментарише оцене српских званичника да лидер радикала ниjе важан политички фактор, Јосиповић jе одговорио да Шешељ лично можда и ниjе превелик политички фактор „с обзиром на стање и болест“, али да jе проблем његова идеологиjа коjа jе, како jе оценио, „дух из боце“ коjи плаши све коjи знаjу шта се догодило 1990-тих. „Мислим да jе заjеднички задатак свих, укључуjући ЕУ и
Бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе су само неке од злочина Аустроугара над Србима. Дуго о томе ниjе било ни речи, нити jе ико за те злочине кажњен, пише аустриjски “Пресе”. Аустриjски лист “Пресе” (“Дие Прессе”) обjавио jе недавно чланак у ком се позабавио некажњеним злочинима коjе jе аустриjска краљевска бригада чинила над Србима током Првог светског рата. “Пресе” се овом приликом позива на списе аустриjскоj jавности “непознатог”, а нама више него познатог шваjцарског криминолога Рудолфа Арчибалда Раjса коjи jе детаљно описао брутално понашање аустриjске краљевске бригаде током Првог светског рата. Како наводи Пресе, бруталности аустриjске воjске ниjе било краjа: стрељања, узимање талаца и депортациjе
Адресе су се расуле Београдом, Земуном, шумадиjским сокацима и сремачким шоровима Болеча, Рушња, Сурчина, Бечмена, Јакова… а у души широко Ливањско поље. Тамо, далеко од домета нашег ока, под Башаjковцем, поносно стоjи наша ливањска црква Успења Пресвете Богородице. Одолева пуних 155 година на месту на коме jе подигоше и даровима обогатише ливањски Срби. Уз њу школа, међу првим православним у Босни, 140 година спрема генерациjе младих за живот одраслих. Поводом ова два jубилеjа, парохиjа лиjевањска и Удружење Огњена Мариjа Ливањска организуjу низ трибина. Након успешних духовних вечери и предавања посвећених овоj теми у Ливну и манастиру Веселињу, у суботу 29. новембра 2014. године биће организована духовна трибина поводом 155 година
У филму jе приказано све што нам се заиста дешава, испод лакиране и нашминкане покривке коjу нам медиjи представљаjу као сушту стварност. Све оно што нам не допуштаjу да схватимо и међусобно повежемо у реалну слику и онда разумемо у какав амбис стрмоглавце падамо. „Содома“ jе прича о свету какав, нажалост, jесте. Ако нећете да будете ускраћени за оно што нам, свима, наjвише недостаjе, поклоните себи сат времена одсуства из свакодневице и одгледаjте „Содому“. Извор: ЛИЈЕВНО
Увек jе хрватска прича према Србиjи и Србима иста – зубошкрипећа, замућеног погледа – и остаће таква. Пуна резерви, наjблаже речено, или проткана мржњом, реално речено Ратко Дмитровић Цео државни механизам, власт и опозициjа, медиjи, Сабор, све се у Хрватскоj последња три дана дигло против Србиjе. Као да су тенкови из, шта знам, Сремске Митровице, кренули према Батровцима или Товарнику. Реторика равна оноj антисрпскоj, предратноj, из 1990. године, о великосрпским амбициjама, српском хегемонизму, коjа нас jе и увела у рат. Пршти од оптужби да Београд планира комадање Хрватске, да jе „тамо“ (у Србиjи) и даље све исто, да Србима не треба веровати ни кад се у европска одела пресвлаче. Срби
Његова светост патриjарх српски Иринеj отвориће у четвртак, 27. новембра, изложбу посвећену блаженопочившем патриjарху Павлу поводом 100 година од његовог рођења и пет година од упокоjења. Изложба под називом „Сведочим, само…“ са заоставштином патриjарха Павла биће отворена на празник Покладе у 12.00 часова, у Музеjу Српске православне цркве, у здању Патриjаршиjе Српске, саопштила jе СПЦ. До средине jануара посjетиоци ће моћи да виде предмете коjе jе патриjарх Павле употребљавао и сам правио, а коjи наjвећим диjелом потичу из заоставштине чуване у манастиру Раковица. Помоћ у организовању ове изложбе пружило jе Министарству културе и информисања. Патриjарх Павле умро jе 15. новембра 2009. године у 96. години. Остао jе познат по своjоj
Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе. „Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“. Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори
Служењем парастоса погинулим српским борцима Првог свjетског рата у бањалучком храму Христа Спаситеља и одржавањем пригодног умjетничког програма, данас jе обиљежен Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године. „Дан уласка Српске воjске у Бањалуку 1918. године за нас Србе са ове стране Дрине jедан jе од наjзначаjниjих догађаjа у нашоj новиjоj историjи“, рекао jе савjетник министра за рад и борачко-инвалидску заштиту Републике Српске Милан Торбица. Он jе нагласио да се Влада Републике Српске, обиљежавањем овог и других историjских датума, опредиjелила да сачува историjу страдања српског народа, да млада покољења гледаjу на подвиге српских воjника коjи су слободу извоjевали наjљућом вољом и снагом. „Искрено очекуjем да се уважи наша жеља
Чини се да су хрватске оружане снаге након дужег времена материjалне оскудице дочекале период обимног пренаоружавања. Наjновиjа вест о снабдевању хрватског ратног ваздухопловства са 16 нових борбено извиђачких хеликоптера америчке производње типа Kiowa Warrior коjу смо недавно пренели само jе jедна у низу. Поред ових, хрватска воjска очекуjе и набавку 14 транспортних хеликоптера типа Blackhawk као замену за старе хеликоптере руске производње типа Ми-8. Оба ова проjекта могу се остварити кроз режим донациjа америчке воjске, међутим оно што представља наjамбициозниjи подухват у опремању хрватских оружаних снага jесте набавка нових ловачких авиона. Поjедини извори у Хрватскоj спомињу разматрање набавке половних авиона типа F-16 од Данске или САД, при чему се рачуна
Некадашња шефица УНМИК одељења за информисање Марси Пул ниjе нам дозволила да уђемо у аутобус у Приштини коjи jе возио до jаме у Волуjаку, па смо одлучили да самоинициjативно пратимо аутобус и идемо на своjу одговорност. Жртве из Оптеруше: Масовна гробница Волуjак Та jама jе слична онима по Херцеговини. Када смо стигли на њено дно, затекли смо неке младе људе, странце, готово безбрижне, како траже и ваде посмртне остатке. Памтим jедну патику дечака, вода jе отицала у дубину рупе између стена, били смо потпуно слуђени призором. Све ми jе поиспадало из џепова кад смо изашли из jаме. Марси Пул jе у руци држала крст и питала: „Ко jе изгубио крст?“
У Београду jе синоћ промовисано друго издање романа „Маjка“, аутора Миленка Аврамовића, коjи говори о маjкама српских воjника коjе су изгубиле чак по три сина током протеклих грађанских ратова на простору бивше Југославиjе. Аутор jе пуковник Воjске Републике Српске у пензиjи и активни учесник рата у БиХ од 1992. до 1995. године. Инспирациjу за књигу добио jе након његовог посљедњег сусрета са генералом Ратком Младићем и официрима Воjске Републике Српске, на коjем им jе Младић саопштио да су за стварање Српске наjзаслужниjе маjке коjе су изгубиле синове. Циљ овог антиратног романа, коjи jе подржао предсjедник Републике Српске Милорад Додик и Представништво Српске у Београду, jесте да свакоме смучи рат. Порука
Политичари у Загребу последњих дана jединствени у кампањи против управо пуштеног хашког затвореника. Пусић: Шешељеве изjаве штете односима у региону ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Хрватским политичарима ових дана пуна су уста изjава о Србиjи, а кулминациjа jе уследила након изjава Воjислава Шешеља. Хрватски министар правосуђа Орсан Миљанић поручио jе да би „та сподоба требала да буде у затвору и да Хаг крши своjа правила“, а министар бранитеља Предраг Матић jе изjавио: „Иди, бре, па се лечи“. Хрватска странка права, коjа jе посве минорна и практично без чланства, позвала jе да се учврсте источне границе према Србиjи, замераjући министарству спољних послова да ниjе озбиљно схватило проблем пуштања Шешеља на слободу. Како
Предсједник Организације старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ Милован Милутиновић рекао је данас
Око 30 људи из Козарске Дубице медју којима су и чланови Планинарског
Ружица Лукајић, супруга ухапшеног пензионисаног пуковника Војске Републике Српске Данета Лукајића, позвала
Аустралијска компанија снимила промотивни спот НА стратишту. Неки сматрају да је умешана
Под покровитељством Владе Републике Хрватске, синоћ је у Загребу у Хрватском народном
Хрватско Министарсто унутрашњих послова доставило је данас Министарству иностраних послова БиХ службену
И ове године, удружење „Јадовно 1941“ сабрало је све оне који су желели да
Предсједник Савезa Срба из региона Миодраг Линта oцјењује као безочну провокацију одлуку
Док киша неуморно пада Јадовчани крећу ка Јадовну. Долазимо на гранични прелаз
Ружица Лукајић о хапшењу свог супруга, пуковника Данета Лукајића од стране хрватских
Приступање Хрватске ЕУ било је прије свега психолошки важно Хрватима јер су
Код Шаранове јаме на Велебиту јуче је служен помен за више од
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
