Skočite na sadržaj
Poštovani prijatelji, na poziv akademika Dobrice Erića, večeras, u ponedeljak, 24.11.2014. sa početkom od 19 časova u parohijskom domu hrama Svetog Save u Beogradu, naš prijatelj i brat Zoran Kojić održaće predavanje na temu: „Ko razara srpsku kulturu“. Svi ste itekako dobro došli! Vezane vijesti: SASTANAK S UDRUŽENjIMA IZ HRVATSKE I RS – Jadovno 1941. U Borovu otvorena izložba i održano … – Jadovno 1941.
Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Pred Vama je jedna od njenih rodoljubiih pesma, neobjavljena pesma slavne pesnikinje, a zbog koje je, kao i još nekih, bila i zatvarana. Desanka Maksimović, (16.5. 1898. — 11.2. 1993.) srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti U ropstvu Nekad smo svi znali jasno, od najnepismenijeg seljaka pa do gospode i dece njine, šta je rodoljubivo i časno, i šta treba da čine potomci negdanjih
Tomo Dima umro je u Firu u 108. godini. Kozma Dima, unuk: Napisaću knjigu kako je deda upamtio ponosne srpske vojnike STIZALI su, jedan po jedan. Jedva su hodali. Kost i koža. Senke od ljudi. Bledi i bolnih očiju. Bez glasa. Povremeno sam čuo da su dozivali nekog, po imenu. Sigurno nekog svog. Najmilijeg. Tako sam upamtio vaše vojnike. Ovako nam je, u leto protekle godine, svedočio stari Grk Tomo Dima, poslednji živi svedok srpskih zbegova na dugom putu stradanja kroz Albaniju. A pre dva dana, Tomov unuk Kozma, profesor srpskog, javio nam je iz Fira: – Umro je moj deda Toma. Poželeo sam, zapravo, obećao sam sebi, ali i
Hrvatska će na sednici Saveta bezbednosti UN o radu Haškog tribunala, sredinom decembra, izneti svoju poziciju o Šešeljevim javnim istupima, izjavio Josipović. Kako je rekao predsednik Ivo Josipović, Hrvatska će od Saveta bezbednosti „zatražiti da u okviru svojih nadležnosti preduzme mere koje ima“, prenosi Hina. Na pitanje novinara da prokomentariše ocene srpskih zvaničnika da lider radikala nije važan politički faktor, Josipović je odgovorio da Šešelj lično možda i nije prevelik politički faktor „s obzirom na stanje i bolest“, ali da je problem njegova ideologija koja je, kako je ocenio, „duh iz boce“ koji plaši sve koji znaju šta se dogodilo 1990-tih. „Mislim da je zajednički zadatak svih, uključujući EU i
Brutalnosti austrijske vojske nije bilo kraja: streljanja, uzimanje talaca i deportacije su samo neke od zločina Austrougara nad Srbima. Dugo o tome nije bilo ni reči, niti je iko za te zločine kažnjen, piše austrijski “Prese”. Austrijski list “Prese” (“Die Presse”) objavio je nedavno članak u kom se pozabavio nekažnjenim zločinima koje je austrijska kraljevska brigada činila nad Srbima tokom Prvog svetskog rata. “Prese” se ovom prilikom poziva na spise austrijskoj javnosti “nepoznatog”, a nama više nego poznatog švajcarskog kriminologa Rudolfa Arčibalda Rajsa koji je detaljno opisao brutalno ponašanje austrijske kraljevske brigade tokom Prvog svetskog rata. Kako navodi Prese, brutalnosti austrijske vojske nije bilo kraja: streljanja, uzimanje talaca i deportacije
Adrese su se rasule Beogradom, Zemunom, šumadijskim sokacima i sremačkim šorovima Boleča, Rušnja, Surčina, Bečmena, Jakova… a u duši široko Livanjsko polje. Tamo, daleko od dometa našeg oka, pod Bašajkovcem, ponosno stoji naša livanjska crkva Uspenja Presvete Bogorodice. Odoleva punih 155 godina na mestu na kome je podigoše i darovima obogatiše livanjski Srbi. Uz nju škola, među prvim pravoslavnim u Bosni, 140 godina sprema generacije mladih za život odraslih. Povodom ova dva jubileja, parohija lijevanjska i Udruženje Ognjena Marija Livanjska organizuju niz tribina. Nakon uspešnih duhovnih večeri i predavanja posvećenih ovoj temi u Livnu i manastiru Veselinju, u subotu 29. novembra 2014. godine biće organizovana duhovna tribina povodom 155 godina
U filmu je prikazano sve što nam se zaista dešava, ispod lakirane i našminkane pokrivke koju nam mediji predstavljaju kao suštu stvarnost. Sve ono što nam ne dopuštaju da shvatimo i međusobno povežemo u realnu sliku i onda razumemo u kakav ambis strmoglavce padamo. „Sodoma“ je priča o svetu kakav, nažalost, jeste. Ako nećete da budete uskraćeni za ono što nam, svima, najviše nedostaje, poklonite sebi sat vremena odsustva iz svakodnevice i odgledajte „Sodomu“. Izvor: LIJEVNO
Uvek je hrvatska priča prema Srbiji i Srbima ista – zuboškripeća, zamućenog pogleda – i ostaće takva. Puna rezervi, najblaže rečeno, ili protkana mržnjom, realno rečeno Ratko Dmitrović Ceo državni mehanizam, vlast i opozicija, mediji, Sabor, sve se u Hrvatskoj poslednja tri dana diglo protiv Srbije. Kao da su tenkovi iz, šta znam, Sremske Mitrovice, krenuli prema Batrovcima ili Tovarniku. Retorika ravna onoj antisrpskoj, predratnoj, iz 1990. godine, o velikosrpskim ambicijama, srpskom hegemonizmu, koja nas je i uvela u rat. Pršti od optužbi da Beograd planira komadanje Hrvatske, da je „tamo“ (u Srbiji) i dalje sve isto, da Srbima ne treba verovati ni kad se u evropska odela presvlače. Srbi
Njegova svetost patrijarh srpski Irinej otvoriće u četvrtak, 27. novembra, izložbu posvećenu blaženopočivšem patrijarhu Pavlu povodom 100 godina od njegovog rođenja i pet godina od upokojenja. Izložba pod nazivom „Svedočim, samo…“ sa zaostavštinom patrijarha Pavla biće otvorena na praznik Poklade u 12.00 časova, u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, u zdanju Patrijaršije Srpske, saopštila je SPC. Do sredine januara posjetioci će moći da vide predmete koje je patrijarh Pavle upotrebljavao i sam pravio, a koji najvećim dijelom potiču iz zaostavštine čuvane u manastiru Rakovica. Pomoć u organizovanju ove izložbe pružilo je Ministarstvu kulture i informisanja. Patrijarh Pavle umro je 15. novembra 2009. godine u 96. godini. Ostao je poznat po svojoj
Režiser Emir Kusturica ocijenio je da bošnjački intelektualci uporno nastoje da djecu boraca protiv nacista „reformišu“ u fašiste, a da genocid u Andrićgradu vide samo oni čiji su se djedovi borili na strani nacista u redovima ustaša i Handžar-divizije. „Najglasniji borac protiv prosvjetne i kulturne funkcije Andrićgrada je moralno insuficijantni Sidran /tako ga naziva jedan sarajevski hegelijanac/, koji ne dokumentuje genocid o kome tako često govori nego ga ističe kao opšte mjesto, maše njime i srozava ga kao i vlastiti život“, napisao je Kusturica u autorskom tekstu objavljenom u beogradskoj „Politici“. Navodeći kako je „ovaj duhovni beskućnik“ sugerisao da se Republika Srpska ogradi kao Aušvic i da se Andrićgrad pretvori
Služenjem parastosa poginulim srpskim borcima Prvog svjetskog rata u banjalučkom hramu Hrista Spasitelja i održavanjem prigodnog umjetničkog programa, danas je obilježen Dan ulaska Srpske vojske u Banjaluku 1918. godine. „Dan ulaska Srpske vojske u Banjaluku 1918. godine za nas Srbe sa ove strane Drine jedan je od najznačajnijih događaja u našoj novijoj istoriji“, rekao je savjetnik ministra za rad i boračko-invalidsku zaštitu Republike Srpske Milan Torbica. On je naglasio da se Vlada Republike Srpske, obilježavanjem ovog i drugih istorijskih datuma, opredijelila da sačuva istoriju stradanja srpskog naroda, da mlada pokoljenja gledaju na podvige srpskih vojnika koji su slobodu izvojevali najljućom voljom i snagom. „Iskreno očekujem da se uvaži naša želja
Čini se da su hrvatske oružane snage nakon dužeg vremena materijalne oskudice dočekale period obimnog prenaoružavanja. Najnovija vest o snabdevanju hrvatskog ratnog vazduhoplovstva sa 16 novih borbeno izviđačkih helikoptera američke proizvodnje tipa Kiowa Warrior koju smo nedavno preneli samo je jedna u nizu. Pored ovih, hrvatska vojska očekuje i nabavku 14 transportnih helikoptera tipa Blackhawk kao zamenu za stare helikoptere ruske proizvodnje tipa Mi-8. Oba ova projekta mogu se ostvariti kroz režim donacija američke vojske, međutim ono što predstavlja najambiciozniji poduhvat u opremanju hrvatskih oružanih snaga jeste nabavka novih lovačkih aviona. Pojedini izvori u Hrvatskoj spominju razmatranje nabavke polovnih aviona tipa F-16 od Danske ili SAD, pri čemu se računa
Nekadašnja šefica UNMIK odeljenja za informisanje Marsi Pul nije nam dozvolila da uđemo u autobus u Prištini koji je vozio do jame u Volujaku, pa smo odlučili da samoinicijativno pratimo autobus i idemo na svoju odgovornost. Žrtve iz Opteruše: Masovna grobnica Volujak Ta jama je slična onima po Hercegovini. Kada smo stigli na njeno dno, zatekli smo neke mlade ljude, strance, gotovo bezbrižne, kako traže i vade posmrtne ostatke. Pamtim jednu patiku dečaka, voda je oticala u dubinu rupe između stena, bili smo potpuno sluđeni prizorom. Sve mi je poispadalo iz džepova kad smo izašli iz jame. Marsi Pul je u ruci držala krst i pitala: „Ko je izgubio krst?“
U Beogradu je sinoć promovisano drugo izdanje romana „Majka“, autora Milenka Avramovića, koji govori o majkama srpskih vojnika koje su izgubile čak po tri sina tokom proteklih građanskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Autor je pukovnik Vojske Republike Srpske u penziji i aktivni učesnik rata u BiH od 1992. do 1995. godine. Inspiraciju za knjigu dobio je nakon njegovog posljednjeg susreta sa generalom Ratkom Mladićem i oficirima Vojske Republike Srpske, na kojem im je Mladić saopštio da su za stvaranje Srpske najzaslužnije majke koje su izgubile sinove. Cilj ovog antiratnog romana, koji je podržao predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i Predstavništvo Srpske u Beogradu, jeste da svakome smuči rat. Poruka
Političari u Zagrebu poslednjih dana jedinstveni u kampanji protiv upravo puštenog haškog zatvorenika. Pusić: Šešeljeve izjave štete odnosima u regionu ZAGREB OD STALNOG DOPISNIKA Hrvatskim političarima ovih dana puna su usta izjava o Srbiji, a kulminacija je usledila nakon izjava Vojislava Šešelja. Hrvatski ministar pravosuđa Orsan Miljanić poručio je da bi „ta spodoba trebala da bude u zatvoru i da Hag krši svoja pravila“, a ministar branitelja Predrag Matić je izjavio: „Idi, bre, pa se leči“. Hrvatska stranka prava, koja je posve minorna i praktično bez članstva, pozvala je da se učvrste istočne granice prema Srbiji, zamerajući ministarstvu spoljnih poslova da nije ozbiljno shvatilo problem puštanja Šešelja na slobodu. Kako
Mrtvi nažalost ne mogu da govore u svoje ime. Mi, njihovi potomci,
Poslanici Demokratskog fronta, koji je deo vladajuće koalicije u Crnoj Gori, podneli
Te 1985. godine, Đorđe Martinović, Srbin sa Kosova i Metohije, presretnut je
Srpski narod Grujiću duguje zahvalnost zbog toga što je spašena i vraćena
27. decembra 1915. godine stigla je prva grupa Srba u austrougarski logor
Srpska crkva ima mnogo načina da zaustavi klizanje u provaliju. I ona
Srpski narod je od prvog dana rata bio nosilac antifašističke borbe i
Iako je tržište udžbenika u Srbiji teško više desetina miliona evra, očito
Odlukom bošnjačkih političara srpski antifašisti, znameniti pisci i umetnici više nemaju svoje
Borbe za Vukovar nisu bile nikakvo „čudo hrvatskog otpora“. Pre bi se
Najvažnije je da se priča o tom zlu ispriča konačno i da
Republika Hrvatska proglašena je odgovornom za fizičke i psihičke boli te straha
Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.
Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
