Predsjednik Vlade Republike Srpske Željka Cvijanović otvorila je danas u Banjaluci završnu konferenciju u okviru projekta “Snaga je u nama”, koji je osmišljen kao podrška ženama iz Srpske koje su bile žrtve seksualnog nasilja u ratu. Cvijanovićeva je istakla da razumije težinu problema sa kojima se ove žene suočavaju, navodeći da sve aktivnosti podrške treba da budu institucionalno povezane. “Postoji podrška Vlade, Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina i traženje nestalih lica i Džender centra. Važno je znati da, ukoliko treba da postoji politička i pravna podrška Vlade za sve vaše aktivnosti, a smatram da treba, ona će da postoji, kao i treća dimenzija – ljudska podrška”, poručila je Cvijanovićeva.

Padamo u očajanje gledajući kako su nam predstavnici tzv. „srbske elite“ često najobičniji pljačkaški ološ, koji je ko zna koliko para oteo od ovog jadnog naroda. Svakog dana afere, milioni i milijarde oduzeti polugladnim i ubogim ljudima, a pljačka se, zasigurno, nastavlja. Da li je čudo što smo toliko propali? Naravno da nije. I nisu tu krivi Amerikanci, Englezi i Nemci, nego domaći bezbožnički ološ, nezajažljivi gramzivci kojima nikad nije dosta. Zaludu je upozoravao Sveti Nikolaj Žički, govoreći: „Ne kradi državu, jer je skupo plaćena. Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu. Oni su položili živote svoje za državu – kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu

Nije EU komesar za pregovore o proširenju Johanes Han čestito ni otišao iz Srbije, od koje je taman zatražio da uvede sankcije Rusiji jer su to učinili i naši evropski partneri, a Srbija je ponovo propustila priliku da se, u skladu s Hanovom toplom preporukom, uskladi sa Evropskom unijom. Osudila je, naime, nacizam, ksenofobiju i rasizam.   REZOLUCIJA Prošlog petka, 21. novembra, tačno u 3:17:57 popodne u Njujorku, u okviru Trećeg komiteta Ujedinjenih nacija, članice Ujedinjenih nacija glasale su o Rezoluciji o „borbi protiv glorifikacije nacizma, neonacizma i ostalih oblika delovanja koji doprinose raspirivanju savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i s njima povezane netolerancije“. Antinacističku rezoluciju ovog suvoparnog naziva

Predsjednik Koalicije udruženja izbjeglica u Srbiji Miodrag Linta uputio je molbu Komisiji grada Beograda za spomenike i nazive trgova i ulica da podrži inicijativu za podizanje spomenika srpskim žrtvama stradalim u ratovima 1991–2000. godine na prostoru bivše Jugoslavije. Spomenik bi bio svečano otkriven 4. avgusta 2015. godine povodom obilježavanja 20 godina od stradanja i progona Srba u hrvatskoj akciji “Oluja”, koja je bila najveće etničko čišćenje poslije Drugog svjetskog rata. U slučaju pozitivnog odgovora, Linta očekuje da Komisija imenuje poseban odbor za podizanje spomenika koji bi imao zadatak da raspiše konkurs za idejno rješenje izgleda spomenika, pronađe lokaciju i raspiše tender za izvođače. Linta u saopštenju ističe da spomenik treba

Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica, u saradnji sa Džender centrom Vlade Republike Srpske, organizovaće sutra Banjaluci završnu konferenciju u okviru projekta “Snaga je u nama”, koji je osmišljen kao podrška ženama iz Republike Srpske, žrtvama seksualnog nasilja u ratu. “Riječ je o pilot–projektu koji se realizuje uz pomoć FIGAP programa /Finansijski mehanizam za implementaciju džender akcionog plana BiH/”, saopšteno je iz Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica. Na konferenciji će biti riječi o rezultatima rada psiho-socijalnih radionica, koje su održane od 28. jula do 3. avgusta u Laktašima, kao i potrebi da se poboljšaju javne politike u oblastima koje

U Čakovcima, jednom od pet naselja opštine Tompojevci nedaleko od Vukovara, danas živi svega 80-tak pripadnika srpske nacionalne manjine. Većinom je to starija populacija dok je mladih tek 15-tak. Nije ni čudo jer je selo pusto, nema posla, ali ni drugih sadržaja koji bi ih mogli zadržati. Nekada je ta slika bila puno drugačija. Broj stanovnika je pre rata bio veći za 70 odsto, a Čakovci koji su nekada imali i prefiks Sremski, bili su mesto poželjno za život. – U selu smo nekad imali sve što je potrebno za normalan život. Imali smo školu, banku, poštu, zdravstvenu i zubnu ambulantu, veterinarsku stanicu, nekoliko trgovina. Ljudi su se bavili poljoprivredom