Дана 15. децембра 2014. године поводом 100-годишњице од завршетка Колубарске битке и победе српске воjске, на Калемегдану jе испред Павиљона „Цвиjета Зузорић“ отворена изложба Музеjа жртава геноцида „Аустроугарски злочини уочи и после Колубарске битке 1914. године“. Аутори изложбе су проф. др Вељко Ђурић Мишина и Ненад Антониjевић. Аутор ликовно-графичког решења jе Изабела Мартинов-Томовић. Изложба ће бити отворена до краjа године и може се погледати у било коjе доба дана. Изложба jе реализована у сарадњи са Јавном установом „Београдска тврђава“. Поводом изложбе обjављена jе и књига у издању Музеjа жртава геноцида „Извештаjи о Великом злочину 2, Документи о аустроугарским зверствима уочи и после Колубарске битке”, чиjи су приређивачи Слађана Боjковић, Милоjе

БЕОГРАД/СРНА/ – Документарно-играни филм “Србиjа у Великом рату” премиjерно jе синоћ приказан у Београду. Премиjери филма у Дому Гарде на Топчидеру присуствовао jе и министар одбране Србиjе Братислав Гашић, коjи jе нагласио да jе то остварење веома значаjано jер подсjећа на слике страдања из четири године Првог свjетског рата, а коjе су и даље веома jаке. “Подсетиће нас на велику жртву, али и подвиге српског воjника, а захваљуjући управо њима Србиjа jе изашла и тада као победник”, рекао jе Гашић. Филм “Србиjа у Великом рату”, аутора Слађане Зарић, урађен jе у копродукциjи Министарства одбране – Воjнофилмског центра “Застава филм” и Радио телевизиjе Србиjе, подсjећаjу београдски медиjи. Геополитички односи уочи Великог

Уместо у болницу, пуковник Миливоjе Стоjановић стао jе на чело свог пука и уз поклич „Напред, на неприjатеља!” пао у првим борбеним редовима. Њему jе Бинички посветио „Марш на Дрину”, а Милоjе Поповић и Милосав Јелић стихове. Ових дана, скоро незапажено, прошла jе читуља, коjу су у „Политици” обjавили потомци пуковника Миливоjа Стоjановића, легендарног команданта Другог пешадиjског пука „Књаз Михаило”, названог Гвоздени пук. Читуља подсећа да jе прошло сто година од jуначке погибиjе jедног од наjславниjих команданата овог пука. О jунаштву Миливоjа Стоjановића хроничари су забележили многа сведочења, а њих су сажели и у књиге историчари мр Радоjе Костић („Топлички витезови“) и пуковник Мирко Добричанин („Топлички Гвоздени пук ’Књаз Михаило’“),

Литургиjом и поменом српским воjницима коjи jе у храму Светог Димитриjа у Лазаревцу служио Његова светост патриjарх српски Иринеj почело jе обиљежавање сто година од Колубарске битке. Државноj церемониjи поводом обиљежавања сто година од Колубарске битке присуствуjе предсjедник Србиjе Томислав Николић, предсjедник Републике Српске Милорад Додик, престолонасљедник Александар Карађорђевић и броjни представници дипломатског кора у Србиjи. Након литургиjе, виjенце краj спомен-костурнице jунацима Колубарске битке положили су Николић, Додик и остали званичници. Пред храмом Светог Димитриjа у Лазаревцу окупило се више десетина хиљада грађана коjе очекуjу званично обраћање Николића, jавио jе извjештач Срне. У крипти Спомен-цркве са костурницом Светог Димитриjа у Лазаревцу почива 40.000 страдалих српских и аустроугарских воjника. Колубарска битка

Историчар говори за “Новости” о атентату у Сараjеву, уценама некада и сада, КиМ, Русиjи: Захтеви коjе jе послала Аустроугарска били су брутални, а ови коjи долазе из ЕУ су префињени и перфидни. Косово jе наша Палестина После великих успеха Србиjе у балканским ратовима 1912-1913. године, Краљевини jе био неопходан дугогодишњи мир да залечи ратне ране и заведе поредак на ослобођеним териториjама. Пред Србиjом су били тешко решиви велики изазови на унутрашњеполитичком плану, па jе сваки спољнополитички заплет био сувишан и одлагао jе решење овог горућег питања. Зато jе Србиjа требало да се клони сваког сукоба, посебно са Аустроугарском. Историчар Радош Љушић, коjи jе надавно обjавио књигу “Принцип” у издању “Новости”,