arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
ptsp.jpg

ПТСП – Посттрауматски стресни поремећај

Пише: Љиљана Миливоjевић, психотерапеут  Истраживањима jе доказано да ратне трауме, избеглиштво и злостављање, значаjно утичу на промену у понашању личности. Поред врло распрострањених анксиозних поремећаjа, паничних поремећаjа и фобиjа и посттрауматски стресни поремећаj узима велики простор, посебно у нашим просторима, након низа догађања коjа су угрозила становништво на различите начине. Живети у непосредноj близини ратних догађања, живети у сталном страху да ће чланови породица бити мобилисани и послати на ратно подручjе, имати блиског или сам бити у тоj ситуациjи, траума jе коjа завређуjе пажњу. Бомбардовање YУ током три месеца, изазвало jе код становништва сва она осећања коjа прате ПТСП. Имала сам прилику да радим са неколицином клиjената коjи су веома озбиљно

Vojislav_Seselj.jpg

ОДБИЈЕН ЗАХТЈЕВ ЗА ВРАЋАЊЕ ШЕШЕЉА У ХАГ

Расправно виjеће Хашког трибунала одбило jе захтjев тужилаштва да са привремене слободе врати у судски пртивор оптуженог Воjислава Шешеља, обjављено jе данас у Хагу. У данашњоj одлуци, Расправно виjеће прогласило се ненадлежним за Шешељев захтjев да казни главног тужиоца Сержа Брамерца “због недозвољеног понашања”. Расправно виjеће наводи да тужилаштво ниjе уложило жалбу на одлуку о пуштању Шешеља на привремену слободу, а да сада тражи преиспитивање те одлуке, што jе могуће само на основу нових чињеница, коjих нема. Судиjа Мадаjе Ниjанг, новоименовани судиjа, успротивио се одлуци већине. Шешељ jе, одлуком расправног виjећа, 12. новембра привремено ослобођен из притвора Трибунала из хуманитарних разлога, због његове болести, да би лиjечење могао да настави

Branimir_Glavas.jpg

ШТРБАЦ: УКИДАЊЕ ПРЕСУДЕ – ПОЛИТИЧКА ОДЛУКА

Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац оциjенио jе да jе политичка одлука коjом jе Уставни суд Хрватске укинуо правоснажну пресуду Бранимиру Главашу за злочине над Србима и да jе донесена с циљем да судским одлукама буду потврђене политичке поставке у Хрватскоj о “светом домовинском рату”. Штрбац jе указао на то да jе у пресуди Главашу спорно до када jе у Хрватскоj био унутрашњи, а од ког датума међународни сукоб, будући да jе однос хрватских судова према том питању до сада био шаролик. “Данашња хрватска држава заснива се на `светом домовинском рату`, па желе да те своjе политичке поставке верификуjу и судским одлукама. Будући да jе било одступања, желе да уjедначе

Hram_rodenja_Sv.jpg

ПРОВАЉЕНО У ХРАМ РОЂЕЊА СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА

Непознати починиоци су током божићних празника провалили у храм Рођења светог Јована Крститеља у Биљешеву, општина Какањ, причинивши мању материjалну штету. Из Митрополиjе дабробосанске Срни jе саопштено да jе то у понедjељак, 12. jануара, примиjетио предсjедник Црквене општине у том мjесту Вељко Танасић, приликом обиласка храма, о чему jе обавиjестио надлежног свештеника и полициjу коjа jе обавила увиђаj. Починиоци су насилно провалили споредна алуминиjумска врата на храму, тешко их оштетивши, након чега су унутар цркве испретурали свештене одежде, иконе и црквене сасуде, али нису одниjели ништа. Оваj храм jе у посљедњих шест година више пута био на мети вандала, скоро редовно током великих православних празника, али до сада нико од

Mitropolit_Amfilohije.jpg

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИ ПОМЕН КОСМЕТСКИМ ЖРТВАМА

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохиjе потврдио jе да ће у петак, 16. jануара у подгоричкоj цркви Светог Ђорђа служити заупокоjену литургиjу и помен за све пострадале за ослобођење Косова и Метохиjе у балканским, Другом свjетском и рату 1999. године. Митрополит Амфилохиjе позвао jе Подгоричане, али и све друге часне људе да дођу и помоле се за покоj витезова погинулих за вjеру, отаџбину и ослобођење Косова и Метохиjе у ратовима 1912-13, 1941-1945, а посебно за оне коjе су 1999. године побили терористи Хашима Тачиjа. “У исто вриjеме да се у молебану помолимо и за ослобођење Косова и Метохиjе од оних коjи су га након фашистичке окупациjе поново предали терористима у њихове

Kolinda.jpg

Колинда цепа Србију

Гафови хрватске председнице не обећаваjу отопљавање односа. Још неизвесно да ли ће Николић ићи на инаугурациjу Колинда Грабар-Китаровић ЈОШ ниjе извесно хоће ли председник Томислав Николић отићи на инаугурациjу новоизабране председнице Хрватске Колинде Грабар Китаровић, а одлуку о томе донеће када му стигне позивница – сазнаjу “Новости”. У првом обраћању jавности Грабар Китаровићева jе наjавила да ће се борити да права мањина у Хрватскоj буду jош већа, али да ништа мање неће тражити ни за Хрвате “у Србиjи, Воjводини и у другим суседним земљама.” Тиме jе направила лошу увертиру за могући сусрет са српским колегом. Ово цепање Воjводине од Србиjе, према мишљењу Чедомира Антића из Напредног клуба, ниjе случаjно: –

Marek_1.jpg

Марек Обртел: Стидим се погрома над Србима, сагорео сам на Космету

Чешки потпуковник коjи jе, после учешћа у броjним воjним мисиjама широм света, одлучио да врати НАТО ордење каже за Новости: После доживљеног на КиМ напустио сам Генералштаб чешке воjске. Био сам у БиХ када jе “хуманитарно” бомбардована ваша земља Припадници НАТО нису реаговали када jе марта 2004. године почео масовни напад на преостале Србе на Космету ПИСМЕНО обраћање др Марека Обртела, бившег потпуковника чешке воjске, свом министру одбране Мареку Стропницком, последњих дана прошле године, где тражи да му се одузме ордење коjе jе добио у НАТО мисиjама од Босне до Авганистана, одjекнуло jе не само у чешкоj jавности. Официр коjи jе, као лекар, служио у НАТО jединицима на готово свим

Jovan_Mirkovic_istoricar.jpg

Јован Мирковић: „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија“

Промоциjа књиге 15. jануара 2015. у 13 часова, Атриjум Дома Воjске Србиjе, Браће Југовића 19, Београд. Улаз слободан! Фото-монографиjа „Злочини над Србима у Независноj Држави Хрватскоj”, jединствена je књига коjа српскоj и страноj jавности, на српском и енглеском jезику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографиjа на коjима су регистровани призори злочина над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj од 1941. до 1945. године. Позивница – Злоцини над Србима у НДХ   Аутор Јован Мирковић даjе хронологиjу злочина у прва три месеца постоjања Независне Државе Хрватске, описуjе феномене и механизме зла, масовна и поjединачна убиства Срба, тортуре и прогоне. У завршном тексту

Kolinda_Grabar_Kitarovic.jpg

Саопштење: Захтевамо оштру реакцију Србије поводом изјаве Колинде Грабар да је Војводина држава!

Напредни клуб захтева од председника Републике, председника Владе и министра спољних послова да одлучно и оштро реагуjу поводом изjаве новоизабране председнице Хрватске Колинде Грабар коjа jе Воjводину назвала суседном земљом! У првом обраћању у своjству победника, коjи jе уживо преношен на државноj телевизиjи ХРТ, Колинда Грабар jе изговорила: „Борићу се за права мањина у Хрватскоj да она буде jош већа, али ништа мање нећу тражити за Хрвате у Србиjи, Воjводини и у другим сусjедним земљама“, што jе поздрављено овациjама и аплаузом из публике. Оваква скандалозна изjава, па све и да jе ненамеран политички гаф, свакако не сме да остане без реакциjе надлежних у Србиjи. Политика Хрватске према Србиjи и српском

1.jpg

“ЊУЈОРК ТАЈМС”: ХРВАТСКА СЕ ВРАЋА НАЦИОНАЛИЗМУ

Побjеднички говор кандидата ХДЗ-а на изборима за предсjедника Хрватске Колинде Грабар-Китаровић сугерисао jе повратак националистичким политикама коjе су доминирале у Хрватскоj након ратног распада Југославиjе, пише лист “Њуjорк таjмс”. Угледни дневни лист у свом тексту о предсjедничким изборима у Хрватскоj пише да су се “избори одвиjали у клими дубоког песимизма према хрватскоj привреди”, преносе хрватски медиjи. Хрватска, наjновиjа чланица Европске униjе, пише “Њуjорк таjмс”, уjедно jе и привредно међу наjслабиjима, са незапосленошћу од скоро 20 одсто, при чему 41,5 одсто чине млади. Лист доноси и изjаву Деjана Јовића, професора на Факултету политичких наука у Загребу и бившег савjетника одлазећег предсjедника Хрватске Иве Јосиповића, коjи jе сагласан са оцjеном да Хрватскоj

Rosa_Krpic_na_grobu_svog_sina_Darka.jpg

ОБИЉЕЖЕНЕ 22 ГОДИНЕ ОД ПОГИБИЈЕ 56 БОРАЦА ВРС

У Новом Граду jуче jе обиљежено 22 године од погибиjе три цивила и 56 припадника Четвртог батаљона Новоградске бригаде Воjске Републике Српске у нападу на локалитет Сува међа у Бањанима коjи су извели припадници такозване Армиjе БиХ из Цазинске краjине. Након служења парастоса у капели на мjесном гробљу у Пољавницама jереj Небоjша Њежић рекао jе да jе међу Србима у Новом Граду, у Пољавницама, данашњи датум запамћен по страдању српских бораца. Он jе додао да jе неприjатељ, кроз историjу, за злочине над Србима бирао управо наjсветиjе и наjрадосниjе дане, као што су божићни и васкршњи празници. “Каже се да jе историjа учитељица живота, а данас треба додати да jе на

Jasenovac_panorama_1.jpg

Хрватски бранитељ чува српски манастир

Никакви путокази на аутопуту не наводе путнике да се приближаваjу месту где су усташе масовно убиjале Србе, Јевреjе и Роме Спомен подручjе “Јасеновац”: поглед на споменик Камени цвет (Фото Раде Крстинић) Од наших специjалних извештача Јасеновац – Језиво звучи симфониjа ветра, са кратким паузама тишине, када се сиво небо примири. Немо корачамо кроз некадашњи логор смрти Јасеновац, ка jезеру и споменику Камени цвет коjи се види километрима далеко. Требало jе да таj бетонски споменик симболизуjе ново рађање и да слави живот и заjедништво. Споменик одавно не личи на цвет. Подсећа на џиновски патрљак, одломљени комад наших заблуда. „Забрана купања и риболова на спомен-подручjу!”, пише на табли испред jезера, над коjим

Streljanje.jpg

Срби, народ који је жртвован

Током 20. века претрпели смо катастрофалне демографске губитке, углавном због туђих циљева. Политичке елите су неразумно жртвовале људске ресурсе и национални идентитет СРПСКИ народ jе у ратовима у 20. веку претрпео страдање коjе се граничи с геноцидом, али озбиљан попис жртава почео jе тек на стогодишњицу Великог рата. Инициjативу за оваj цивилизациjски посао, коjи jе већина других народа обавила, дао jе Музеj геноцида у Београду коjи, парадоксално, нема изложбене просториjе. Не постоjи место на коме се може видети приказана целокупна слика српских страдања у 20. веку, коjа су почела Првим балканским ратом када jе “освећено Косово”, а завршила се НАТО агресиjом 1999. после коjе су међународне воjне снаге преузеле управу

Porodice_nestalih_sa_Kosova_i_Metohije.jpg

ШТРАЈК ГЛАЂУ ДО СМРТИ АКО ТАЧИ ДОЂЕ У ПОДГОРИЦУ

Породице из Удружења киднапованих и убиjених на Косову и Метохиjи коjе живе у централноj Србиjи и Црноj Гори наjавиле су да ће 15. jануара испред “Виле Подгорица” у Подгорици ступити у штраjк глађу до смрти због посjете министра спољних послова /самопроглашеног/ Косова Хашима Тачиjа Црноj Гори, саопштено jе из београдске канцелариjе Удружења. Породице су, уз поруку “Мило проклет био – твоj Тачи завио Метохиjу у црно”, поручиле црногорском премиjеру Милу Ђукановићу да, дочекуjући Тачиjа уз наjвише државничке почасти, убиjа породице жртава. “Добро знате да су Тачиjу руке крваве до лаката. Тим позивом игноришете жртве Црногораца и Срба из Метохиjе, jер сте ви саучесници у злочинима Тачиjа коjи jе преко Црне

Parastos_na_grobu_Zorana_Cvijetica.jpg

ОБИЉЕЖЕНА 21 ГОДИНА ОД ПОГИБИЈЕ ЗОРАНА ЦВИЈЕТИЋА

У Источном Новом Сараjеву данас jе положено цвиjеће и прислужене су свиjеће код спомен обиљежjа Зорану Цвиjетићу, првом начелнику Центра служби безбjедности /ЦСБ/ Сараjевско-романиjско-бирчанске региjе, коjи jе погинуо приjе 21 годину. Припадници Центра jавне безбjедности Источно Сараjево, заjедно са ветеранима служби безбjедности Републике Српске, борцима Воjске Републике Српске и представницима града и општина у саставу Источног Сараjева, одали су почаст код спомен-обиљежjа коjе jе подигнуто на мjесту Цвиjетићеве погибиjе. Предсjедник Удружења ветерана служби безбjедности Републике Српске – подружница Источно Сараjево, Радован Пеjић подсjетио jе да jе Цвиjетић био jедан од оснивача Министарства унутрашњих послова Републике Српске и jедан од наjмлађих начелника центара служби безбjедности. “Стално jе био у покрету на

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.