fbpx
Претрага
Close this search box.
Ж | Ž

Подијелите вијест:

ПТСП – Посттрауматски стресни поремећај

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2015/ptsp.jpg

Пише: Љиљана
Миливоjевић, психотерапеут
 

Истраживањима jе доказано да ратне трауме, избеглиштво
и злостављање, значаjно утичу на промену у понашању личности.

Поред врло распрострањених анксиозних поремећаjа, паничних
поремећаjа и фобиjа и посттрауматски стресни поремећаj узима велики простор, посебно
у нашим просторима, након низа догађања коjа су угрозила становништво на различите
начине.

Живети у непосредноj близини ратних догађања, живети у сталном
страху да ће чланови породица бити мобилисани и послати на ратно подручjе, имати
блиског или сам бити у тоj ситуациjи, траума jе коjа завређуjе пажњу.

Бомбардовање YУ током три месеца, изазвало jе код становништва
сва она осећања коjа прате ПТСП. Имала сам прилику да радим са неколицином клиjената
коjи су веома озбиљно повређени током бомбардовања YУ и коjи jош увек имаjу озбиљне
последице ПТСП (пост трауматски стресни поремећаj).

Истраживањима jе доказано да трауме (ратне трауме, избеглиштво,
злостављање) значаjно утичу на промену у понашању личности. Жртве трауме варираjу
између порицања и догађања и њеног компулсивног понављања кроз флешбекове или ноћне
море. Тако ум покушава да преради и организуjе превелике стимулусе.

Према неким истраживањима, осам важних фактора прати трауму:

1. Туга

2. Кривица

3. Страх да ће се постати деструктиван

4. Кривица због преживљавања

5. Страх да ће се идентификовати са жртвама

6. Срамота због осећања беспомоћности

7. Страх да ће се поновити траума

8. Јак бес према извору трауме

Код ових пациjената забележено jе преовладавање психосоматских
болести, као што су поремећен рад штитне жлезде, повишен крвни притисак, карцином,
повећан шећер у крви, болести везивног ткива и друге.

Ови пациjенти као и већина психосоматских пациjената има тешкоћу
да изрази своjа осећања и као да се осећаjу залеђени у свом психолошком свету, што
говори у прилог томе да не могу да користе афекте као сигнале и на таj начин да
се бране од могућности да се траума понови.

У психолошком смислу преовладаваjу понављаjућа, наметљива и неприjатна
сећања на догађаj, коjа се могу jавити у било коjоj ситуациjи и незаустављива су.

– Дешаваjу се и понављаjући неприjатни снови, у виду ноћних мора
везаних за трауму.

– Доживљавање као да се трауматски догађаj поново одиграва у виду
илузиjа, халуцинациjа, дисоциjативних епизода.

– Психолошка патња, страх, бес, напетост, осећање блиске катастрофе
коjи симболички личе на трауматски догађаj.

– Избегавање размишљања о трауми.

– Осећање да постоjе рупе у сећању на догађаj.

– Доживљаj празне будућности, сужен опсег осећања

– Смањено интересовање за животним активностима.

Због тога jе и лечење ових пациjнета компликовано и потребна jе
припрема пациjента како би успоставио позитиван однос са терапеутом и кроз поверење
‘’одледио’’ своjа осећања коjа би била доступна за рад на њима.

Медикаментозна терапиjа такође, неопходни jе део овог лечења.

Прогноза и исход ПТСП

Симптоми уобичаjено почињу неколико месеци по доживљаjу трауме.

Дужина поремећаjа jе различита, при чему се комплетан опоравак
може jавити у периодима од три месеца и знатно дуже сто зависи и од преморбидне
структуре личности.

Стога се и може говорити о акутном стресном поремећаjу, те хроничном
току ако поремећаj траjе дуже од три месеца.

Поремећаj се може протегнути кроз читав живот, и то не само живот
носиоца трауме него кроз трансгенерациjско преношење трауме може се одразити и на
следеће генерациjе.

Истраживање последица Холокауста, као и друга истраживања коjе
се врше, говоре у прилог постоjању трансгенерациjског преношења трауме.

 

Извор:

Психотерапиjа Миливоjевић

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: