arrow up
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Latinica | Ћирилица
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Donja_Gradina_4.jpg

ОБИЉЕЖАВАЊЕ 70 ГОДИНА ОД ПРОБОЈА ЛОГОРАША 19. АПРИЛА

2. април 2015.

У Спомен-подручjу Доња Градина 19. априла биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина геноцида поводом 70 година од пробоjа логораша из комплекса усташких концентрационих логора у Јасеновцу. Начелник општине Козарска Дубица Миле Злоjутро рекао jе да су за обиљежавање наjављени гости из политичког врха Републике Српске, Србиjе, као и израелска делегациjа на високом нивоу. Он jе позвао начелнике и градоначелнике општина и градова из циjеле БиХ, Србиjе, Црне Горе и Хрватске да организовано и са већим броjем грађана и потомака страдалих дођу 19. априла у Доњу Градину. „Ово jе успомена и на оне чиjи се гроб не зна, као и десетине и стотине хиљада оних коjе jе одниjела риjека

Donja_Gradina_1.jpg

СРЕДЊОШКОЛЦИ УПОЗНАТИ О НАСТАНКУ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ

2. април 2015.

У Јавноj установи Спомен-подручjе „Доња Градина“ данас jе одржана радионица под називом „Б.Ц.“ у коjоj jе учествовало 35 ученика средњих школа из Козарске Дубице и Приjедора. Ови инициjали су означавали Бачићеву циглану, коjа jе била дио индустриjског комплекса „Прометна задруга“ у Јасеновцу, основаног 1929. године, у коме jе касниjе подигнут злогласни логор Независне Државе Хрватске (НДХ) „Јасеновац“. О страдањима у злогласном логору и Бачићевоj циглани ученицима jе говорила виши кустос у Спомен подручjу „Доња Градина“ Тања Тулековић, професор географиjе Бранко Боровница jе говорио о миграциjама у холокаусту, а професор историjе Жељко Жежељ о теми „Усташки покрет, организациjа и устроjство НДХ“. Тулековићева jе рекла да jе средњошколцима приближена истина о наjвећим

Sud_BiH.jpg

ПОДИГНУТЕ ОПТУЖНИЦЕ ЗБОГ УБИСТВА СРБА НА ПОДРУЧЈУ ЛИВНА

2. април 2015.

Тужилаштво БиХ подигло jе оптужницу против три некадашња припадника Хрватског виjећа одбране (ХВО) због злочина против човjечности над жртвама српске националности на подручjу Ливна. Оптужница jе подигнута против Зденка Андабака, Муамира Јашаревића и Сеада Велагића. Они се терете да су, у оквиру широког и систематичног напада ХВО и Воjне полициjе ХВО од априла 1992. до jула 1993. године на подручjу Ливна, у своjству команданта и припадника Воjне полициjе противзаконито лишавали слободе цивилно становништво српске националности, држали их у затворене у нечовjечним условима, мучили цивилно становништво, те убили 16 српских цивила. Злочини за коjе се терете осумњичени почињени су над више од 300 жртава српске националности са подручjа Ливна, коjе су

Spomenik_Olegu_Nasovu_u_Novom_Sadu.jpg

ЦВИЈЕЋЕ ЗА ОЛЕГА НАСОВА, ПРВУ ЖРТВУ НАТО БОМБАРДОВАЊА

2. април 2015.

Споменик Олегу Насову у Новом Саду Полагањем цвиjећа на спомен-плочу код Варадинског моста, делегациjа града Новог Сада, родитељи, родбина и приjатељи одали су пошту трагично настрадалом Олегу Насову, првоj жртви НАТО бомбардовања Новог Сада 1999. године. Насов jе на данашњи дан приjе шеснаест година погинуо када jе НАТО авиjациjа проjектилима погодила и срушила Варадински мост преко Дунава у Новом Саду. „Вечно ћемо се сећати трагично настрадалог Насова, прве жртве НАТО агресиjе, као и Милана Баjића, последње жртве коjи jе страдао приликом бомбардовању Рафинериjе нафте у Новом Саду“, рекао jе новинарима предсjедник Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић послиjе полагања цвиjећа на спомен-плочу Насову. Олег Насов, коjи jе тада има 30

Vesli_Klark.jpg

КЛАРК: ПОМОЗИМО УКРАЈИНЦИМА КАО ШТО СМО И ХРВАТИМА

2. април 2015.

Весли Кларк Бивши генерал воjске САД Весли Кларк сматра да jе Украjинцима потребна обука коjу jе Вашингтон пружио хрватским воjницима током ратова деведесетих година и пред операциjу „Олуjа“. „Обучавамо jединице Оружаних снага Украjине на нивоу батаљона. Украjинци су се показали као добри ратници на том пољу, али бих хтио да видим обуку и на другим нивоима — обуку команде и особља“, наводи Кларк. Њега ситуациjа у Украjини „веома подсjећа на ситауциjу на Балкану 90-их година прошлог виjека“ – преносе портали. Он оцjењуjе да догађаjи у источноj Украjини „подсjећаjу на дешавања у источноj Пољскоj 1939. године, након потписивања споразума СССР-а и Немачке о ненападању, познатиjег као споразум Молотов – Рибентроп“. „Догађаjи

Feljton_Simo_Dubajic.jpg

Живот, грех и кајање

2. април 2015.

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу – каже Иван Пристовник, бивши високи функционер, а сада пензионисани словеначки полицаjац, за вриjеме обиласка броjних гробница у околини Крена и Кочевског Рога, коjе су обиљежене дрвеним и металним крстовима. На jедноj од њих, у подножjу обиљежjа пише на словеначком: “Наj бом ше долго, долго, бакла нема”, у потпису Јанез Балантић. (“Нека буде jош дуго, дуго, бакља ниjема”). Опомену у стиховима исписао jе словеначки свештеник и пjесник из Камника. – Веома често смо на овом

Vojislav_Seselj_3.jpg

Шешељ: Обрадовала ме кривична пријава Суда у Београду

2. април 2015.

Воjислав Шешељ Министарство спољних и европских послова Хрватске упутило jе оштар протест отправнику послова Амбасаде Србиjе у Загребу Боси Продановић због, како наводе, данашњих инцидената у Србиjи. У саопштењу хрватског Министарства наводи се да ће из истог разлога на консултациjе у Загреб бити позван хрватски амбасадор у Србиjи Гордан Маркотић. Из Министарства истичу да лидер Српске радикалне странке Воjислав Шешељ „говором мржње, ратном реториком и симболиком“, покушава да утиче на регион, а посебно на односе Србиjе и Хрватске, палећи хрватску заставу пред државном институциjом Србиjе. „Више jавно тужилаштво, према наводима медиjа у Србиjи, реаговало jе покретањем кривичног поступка, што сматрамо кораком у правцу смиривања настале ситуациjе“, додаjе се у саопштењу.

Vojislav_Seselj_pali_hrvatsku_zastavu.jpg

ШЕШЕЉ ПОНОСАН ШТО ЈЕ ЗАПАЛИО ХРВАТСКУ УСТАШКУ ЗАСТАВУ

1. април 2015.

Воjислав Шешељ пали хрватску заставу Лидер Српске радикалне странке (СРС) Воjислав Шешељ изjавио jе данас да jе поносан што jе данас запалио хрватску усташку заставу под коjом jе учињен геноцид над Србима у 20. виjеку и да га jе обрадовала виjест да jе због тог чина против њега поднесена кривична приjава. „Запалио сам заставу Хрватске усташке државе коjа jе окупирала Републику Српску Краjину и коjа jе са те териториjе протерала на стотине хиљаде Срба и коjа jе извршила геноцид над Србима у 20. веку. Подношење кривичне приjаве против мене jе знак да jе (премиjер Србиjе Александар) Вучић изгубио главу“, рекао jе Шешељ новинарима, након рочишта на суђењу замjенику СРС-а Немањи

Marinko_Bjelica_iz_Trnova.jpg

СНИМЉЕНЕ ЗАВРШНЕ СЦЕНЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА „ДЈЕЦА“

1. април 2015.

Маринко Бjелица из Трнова у одбрамбено-отаџбинском рату изгубио jе два сина и кћерку Завршне сцене за документарни филм „Дjеца“, коjи реализуjе продукциjа Радио-телевизиjе Републике Српске (РТРС), снимљене су у Трнову. „Оваj филм документуjе судбине посљедњих преживjелих родитеља коjи су за слободу Српске платили наjвећу циjену“, саопштено jе из РТРС-а. Из продукциjске куће РТРС подсjећаjу да о овоj античкоj трагедиjи Република Српска jош нема документован видео запис. „Због тога jе оваj проjекат од изузетне важности и по значаjу свог садржаjа превазилази оквире Републике Српске“, наводи се у саопштењу. У Одбрамбено-отаџбинском рату 17 породица jе изгубило по три сина коjи су погинули као припадници Воjске Републике Српске, а осамнаеста породица, породица Бjелица,

Ekshumacija_posmrtnih_ostataka_Srba_u_Zadru.jpg

УБИЈЕН ЈЕР НИЈЕ ХТИО ДА НАПУСТИ СВОЈУ КУЋУ

1. април 2015.

Ексхумациjа посмртних остатака Срба у Задру У Загребу су данас идентификовни посмртни остаци 15-оро Срба убиjених у периоду од 1991. до 1995. године у Хрватскоj, међу коjима jе и цивил из околине Книна Јанко Ђакић, коjи током хрватске акциjе „Олуjа“ ниjе хтио да напусти своjу кућу, саопштено jе из Документационо-информационог центра „Веритас“. Ђакића (1937) из Зечева код Книна jе 15-ак дана послиjе хрватске воjно-полициjске акциjе убио хрватски воjник Звонимир Ласан-Зоробабел, испаливши му метак у чело из пушке са удаљености од jедан метар, након чега jе запалио и тиjело и кућу. Жупаниjски суд у Задру jе ово дjело годину дана касниjе оквалификовао као обично убиство, а убицу осудио на шест година

Александар и Јеремија Старовлах

ЈОШ НЕПОЗНАТИ ПОЧИНИОЦИ ПРЕМЛАЋИВАЊА ПРАВОСЛАВНИХ СВЕШТЕНИКА

1. април 2015.

Сасвим jе нормално да сваки грађанин БиХ према коjем jе учињен овако бруталан злочин има право да зна ко га jе наредио и извршио… БиХ jе одговорна према породици Старовлах… Александар и Јеремиjа Старовлах у Тузли послиjе звjерске акциjе СФОР-а Припремио: Невенко Ерић На данашњи дан приjе 11 година припадници НАТО-а и тадашњег ЕУФОР-а, коjе су УН и ЕУ задужили да чуваjу мир у БиХ, на Палама су бестиjално претукли православног свештеника протоjереjа-ставрофора Јеремиjу Статровлаха и његовог сина вjероучитеља Александра Старовлаха, док су остале чланове породице и свештенике малтретирали. Правни заступник породице Старовлах адвокат Миљкан Пуцар изjавио jе Срни да породица Старовлах, нажалост, ни до данашњег дана ниjе сазнала ко

Predrag_Nedeljkovic_i_Djordje_Mihailovic.jpg

ДЕДА ЂОРЂЕ ДОБИО ПОМОЋНИКА: Последњи Србин на Зејтинлику захваљује Србији!

1. април 2015.

Предраг Недељковић (47) именован jе за помоћника чувеног Ђорђа Михаиловића, коjи гробове српских бораца чува више од пола века Краљевчанин Предраг Недељковић (47) коjи jе пре неколико месеци одлуком Министарства за рад изабран за новог чувара гробова српских ратника страдалих на Солунском фронту у Првом светском рату биће помоћник. – Ђорђе jе ходаjућа легенда. Од њега сваки дан чуjем нову причу о овом месту и овим људима. Енергиjу коjу он има многи млади људи немаjу… Без обзира на године, деда Ђорђе се не предаjе. Сваког дана почињемо посао у пет уjутру, на 12.000 квадрата гробља не сме да буде ни травке – обjаснио jе Недељковић за медиjе. – У Грчку

У Београду у четвртак Дан сјећања на страдале Србе

А. Вулин: Срби у „Олуји“ бјежали пред усташким генералом Антом Готовином

1. април 2015.

Министар за рад Србиjе Александар Вулин поручио jе данас премиjеру Хрватске Зорану Милановићу да рjешење за све проблеме Хрватске ниjе у томе да се говори против Србиjе, већ у реформама и одржавању добросусjедских односа за осталим земљама у региону. Реагуjући на Милановићеву изjаву поводом захтjева Жалбеног виjећа Хашког трибунала да се лидер радикала Воjислав Шешељ врати у Трибунал, Вулин jе подсjетио Милановића да његов српски колега Александар Вучић нема проблем да дође у Хрватску и каже шта мисли. Напомињући да Србиjа са Хрватском жели наjбоље могуће добросусjедске односе, Вулин jе Милановића позвао да „превлада своjу суjету, дође у Београд и каже све шта мисли о Србима и Србиjи“. „Дођите код

Polaganje_vijenaca_pred_spomenikom_Mladenu_Stojanovicu_u_Prijedoru.jpg

СЈЕЋАЊЕ НА МЛАДЕНА СТОЈАНОВИЋА

1. април 2015.

Полагање виjенаца пред спомеником Младену Стоjановићу у Приjедору Приjедорски СУБНОР организовао jе данас историjски час и полагање виjенаца на споменик народном хероjу, доктору Младену Стоjановићу поводом 119 година од рођења и 73 године од погибиjе легендарног партизанског команданта. Предсjедник приjедорског СУБНОР-а Вељко Родић рекао jе да jе организатор устанка на Козари из свог родног Приjедора отишао у легенду и да jе Младен своjим дjелом заслужио да га спомињу годинама, децениjама и виjековима. „Заслужио jе да се његово име изговара са наjвећим пиjететом и посебном пажњом“, нагласио jе Родић. Младенови посмртни остаци пренесени су на Партизанско гробље у Приjедору 1961. године из Јошавке гдjе jе трагично страдао након тешког рањавања из

Sluzen_parastos_kod_masovne_grobnice_u_Mrkonjic_Gradu.jpg

ПАРАСТОС ЗА ЖРТВЕ ИЗ МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ

1. април 2015.

Служење парастоса пред спомеником код масовне гробнице у Мркоњић Граду Служењем парастоса на православном гробљу у Мркоњић Граду и полагањем виjенаца на Спомен-обиљежjе масовне гробнице, данас jе обиљежено 19 година од отварања масовне гробнице у Мркоњић Граду у коjоj jе пронађено 181 тиjело српских цивила и воjника. Ексхумациjа тиjела из масовне гробнице почела jе 1. априла 1996. године и налази патолога показали су да су све жртве на звjерски начин мучене и убиjене. Полагању виjенаца и служењу парастоса у капели Светог Марка на православном гробљу присуствовао jе и предсjедник Организациjе породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић, коjи jе подсjетио да за ове злочине jош

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА