
Бојан Вегара: Ја се мој прађеде и сад борим
Нико се ко ти мој Јовице није борио и због твоје побједе у Великом рату, ни ми се до дана данас брукали нисмо. Тукао вас је Јовица, погани људске, са браћом Русима на Добруџи и гонио од Солуна па све до Беча. Кући дошао годину након рата и то у онај дан кад су му четрдесет дана давали и своје на гробљу нашао. Плакао је пијан ко мало дјете, са ратним орденом у руци и то од неке ратне муке, кад су створили Југославију и звао је Стрмоглавија. Није се ни у њој са комшијама мирио и крили су му пиштољ и свако јутро камење из џепова бацали. Имао је











