Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 3

Успостава усташке власти у Госпићу и широј околини – Књига Јадовно 1.

9. мај 2026.

Усташка организација у Госпићу је свој рад зачела тридесетих година. У времену до 1941. године, снажно је утицала на средњошколску и студентску омладину. Госпић је постао центар политичких снага усташа, који су имали подршку једног дијела богатих трговаца и обртника. Поред политичке подршке, они су усташку организацију помагали и материјално, улажући у њену пропаганду и у организационо јачање и повезивање на читавој територији Лике, па и знатно шире. Управо у Госпићу се концентрисало усташко језгро. Још 1930. године, по Павелићевим упутствима, адвокати Андрија Артуковић и Јозо Думанџић, с трговцем Марком Дошеном, оснивају усташке организације. Ту су и други трговци, студенти и ђаци: Јурица Фрковић, Иван Павичић, Ловро Дуић, Нико Ковачевић,

КО ЈЕ ОСКРНАВИО ЗЕМУНСКО ГРОБЉЕ

8. мај 2026.

Хроника једног огрешења – О оспоравању права на поштовање и крст за 6500 српских мученичких жртава на Земунском гробљу. Пише: Никола Милованчев На сајту Јеврејске општине Земун 7. јуна 2025. објављен је текст под насловом „Оскрнављено Јеврејско гробље у Земуну“ . У овом саопштењу Јеврејске општине Земун (ЈОЗ) наводи се да је Удружење Јадовно 1941. „10. маја 2025. оскрнавило Јеврејско гробље у Земуну тако што су поставили крст висок преко три метра у жардинијеру иза споменика подигнутог 4. јула 1957. од стране Савеза бораца НОР Земун. Поред крста неовлашћено су поставили спомен плочу са крстом и пратећим текстом на жардинијеру у коју су укопали поменути крст“. Касније сам сазнао да

И даље се руше споменици у Западној Славонији

7. мај 2026.

Загребачке Новости јављају о наставку рушења споменика. У Слобоштини, Будићима, Новим Граховљанима, Црљенцима крај Слобоштине.. На подручје Славонске Пожеге у јулу 1942. допремљено је 155 вагона избеглица са Козаре. „По налогу бојника Лубурића с њима се има строго поступати, не смију им се давати пропуснице за кретање, изузев оних који су се пријавили за рад у Немачкој“, – каже се у једном усташком извештају. У дубоким сеоским бунарима удављено jе педесеторо деце из села Требовљана под Козаром. Везане вијести: СЛOБОШТИНА 16.08.1942. – Мучеништво српске нејачи са Козаре Слобоштина 16.08.1941. – стратиште 1368 Срба прогнаних с Козаре, али и оних из тадашњег пожешког котара

Ђурђица Драгаш: ПАГ- ПЛАВА ГРОБНИЦА СТРАШНИЈА ОД ВИДА

7. мај 2026.

Полако, али сигурно уђосмо у мај и, упркос свему што се претходних месеци дешавало у овој нашој Србији, људи све више размишљају о лету, одморима, мору, проводу. Спремају се матурске вечери, обележавају годишњице, а студенти, већ традиционално, организују дружења са колегама из региона. И све би то било сасвим у реду, лепо и подршке вредно да не прочитах да ће нека од тих студентских дружења, тзв. Медицинијада и Менаџеријада, бити организована на острву Пагу, у Хрватској. На чувеној и по лудим проводина познатој плажи Зрће окупили се ових дана студенти из неколико држава региона. На пут су кренули и наши студенти – из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Косовске Митровице.

ПОЗИВ на Сабрање: Дан сећања на српске жртве Прихватног логора Земун

5. мај 2026.

Окупимо се 09. маја 2026. уз наш Крст, подигнут и освештан пре годину дана на Православном делу гробља у Земуну. У недељи у којој се обележева 81-а годишњица победе над нацизмом, Удржење грађана Јадовно 1941. Београд организује у суботу 09. маја обележавање Дана сећања на српске жртве Прихватног логора Земун. Час историје одржаће историчар, проф. др Милош Ковић. Земунски логор дуго је важио за место страдања само Јевреја и Рома. Међутим, новија истраживања показала су да је у другој фази његовог рада између маја 1942. и јула 1944. године, то био прихватни логор за Србе, највише са Козаре, Баније, Like и Кордуна, али у њему су страдали и Срби из

Од завичаја остала цигла срушене цркве

5. мај 2026.

На месту где је до 1991. године постојала црква у Великим Зденцима, сада је ледина као симбол пустоши у српским селима у Западној Славонији. Пише: Милан Пилиповић – Специјално за „Политику” Грубишно Поље – Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941”, чува у Бањалуци циглу срушене православне цркве Воздвижења Часног крста у Великим Зденцима, некада једном од највећих српских села у Котару Грубишно Поље, у Западној Славонији, као једини траг ове богомоље, изграђене 1744. године. „Циглу чувам у стану, као завичајну икону”, каже Басташић, чији су преци вековима живели, крштени, венчавани и сахрањивани у овом крају, у Хрватској. „Цигла уграђена пре скоро три века је моја успомена на цркву и завичај”,

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.

5. мај 2026.

6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна. Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника. Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи

БУДО СИМОНОВИЋ НОВОМ КЊИГОМ ОТКРИО ТАЈНУ СКРИВЕНУ 80 ГОДИНА: Како су прота и хоџа, носећи црвену звијезду и вјерска обиљежја, побиједили подјеле и сачували образ Старог Влаха!

5. мај 2026.

У великој сали ГО Нови Београд, 21. априла, представљена је нова књига Буда Симоновића Записи на оморици, која је већ имала своје промоције у Новој Вароши и на Жабљаку, испод Дурмитора. Ријеч је о потресној хроници рата и судбине четири породице: Новосела испод Дурмитора, те Мусића, Караматијевића и Пурића са Златара, којима је Други свјетски рат сурово укрстио животне путеве. О књизи су, кроз преплет личних сјећања и стручне анализе, говорили глумица Бранка Петрић и Жељко Лекић (потомци проте Јевстатија Караматијевића), књижевна критичарка проф. мр Зора Јестровић, те социолошкиња Маја Крек, која је и сама изданак породице Мусић. Завршну ријеч дао је аутор, Будо Симоновић. Јестровић: Књига у служби истине Књижевна

Бојанић: Народ који заборавља своје жртве пристаје на сопствени нестанак

4. мај 2026.

Док други народи од свог страдања граде темељ идентитета, ми га разарамо изнутра – делећи мртве, умањујући истину и одричући се памћења које једино може да нас одржи као народ… претворили смо се превише у ,,грађанисте”, који гледају само у будућност и профит. Постоје истине које боле. Не зато што су нетачне већ зато што су сувише тачне и чињеничне. Док други народи стрпљиво, систематски и државнички граде своју културу сећања, ми као да се такмичимо ко ће брже заборавити сопствено страдање или га ублажити. Док други сабирају своје жртве, ми их делимо. Док други подижу институте, музеје и меморијале, ми водимо бескрајне унутрашње расправе – ко је био „у

Вукелић: Некажњени злочин у Добровољачкој доказ двоструких аршина у БиХ

2. мај 2026.

Некажњени злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву доказује политику двоструких аршина у БиХ и на простору бивше Југославије, јер су за ратне злочине искључиво кажњавани Срби, а злочини над српским народом углавном су остали без судског епилога, оцијенио је државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић. Вукелић је истакао да Срби готово из дана у дан обиљежавају трагедије и страдања у злочинима почињеним над припадницима српског народа. – За те злочине готово нико није одговарао. Јуче смо обележавали годишњицу страдања Срба у западној Славонији, а сутра ћемо обележити годишњицу злочина над припадницима тадашње регуларне ЈНА. Међутим, ни за то нико није одговарао –

Акција “Бљесак” ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније (ФОТО/ВИДЕО)

1. мај 2026.

Код спомен-обиљежја посвећеног убијеним српским цивилима и војницима из Западне Славоније данас су положени вијенци и цвијеће поводом обиљежавања 31 године од погрома Срба у хрватској злочиначкој акцији “Бљесак”. Акција “Бљесак” је ратни злочин и етничко чишћење српског народа из западне Славоније и истина мора бити сачувана од ревизије, рекао је данас предсједник Републике Српске Синиша Каран. Каран је истакао да је падом западне Славоније, а касније и Книнске Крајине заокружен процес који је довео до потпуног нестанка српског народа са простора Хрватске. – Не можемо а да не повежемо страдање деведесетих година са оним што се дешавало у НДХ у којој је над српским народом, Јеврејима и Ромима почињен геноцид

Саопштење поводом годишњице страдања Срба из Западне Славоније 1. и 2. маја 1995. године (акција ’Бљесак’)

30. април 2026.

Првог маја 1995. Хрватске оружане снаге извршиле су агресију под кодним називом „Бљесак“ на Српску аутономну област (САО) Западна Славонија, у саставу Републике Српска Крајине (РСК), у вријеме док је ова област била под заштитом УН-а (Операција Уједињених нација за враћање поверења у Хрватској), познату под називом „Сектор Запад“. Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН-а, на вријеме упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје “штићенике” на милост и немилост агресору. Сјећајући се Јасеновца из 1941. и Пакрачке Пољане из 1991, народ Западне Славоније кренуо је у

How We Left Our Own Suffering Nameless

29. април 2026.

Nearly a decade ago, and I may be mistaken here, so I ask my readers for understanding, members of the Jadovno non-governmental organization came forward with a proposal to introduce a specific term, a phrase for the genocide committed against Serbs in the Independent State of Croatia, hereinafter referred to as the NDH. SRB Their proposal was “Pokolj,” in Serbian meaning “Slaughter.” It sounded eerie, unsettling, and dark, but given what it was meant to describe, it could hardly sound otherwise. Nevertheless, in the hope that the Serbian public would begin to discuss this issue, I, then a young man who had just completed his undergraduate studies, wrote a modest

Лекар и песник рањеног детињства

29. април 2026.

Козарска села су горела, у пламену нестајале сиротињске уџерице, а у збегу, дубоко у шуми, међу хиљадама нејачи, највише жена и деце, у лето 1943. године, рођен је Рајко Срдић. Његова мајка Петра из Црне Долине код Приједора пупчану врпцу пререзала је српом којим је жела жито на скровитим пропланцима, окупала га на потоку и завила у стару крпу. „Преживео сам, на велико чудо. Многи моји вршњаци, деца рођена у збеговима, усташким логорима, колибама и вододеринама, нису имала ту срећу. Свуда, по целој Козари, Поткозарју и Кнешпољу, о њиховом страдању сведочили су гробови, мали, дечји, са крстачама од прућа”, каже Срдић. Тако о себи, о рањеном детињству у Другом светском

МАТЕМАТИКА СРАМА: 80 ГОДИНА ЛАЖИ И БЈЕЖАЊА ОД ГРОБОВА У ДОЊОЈ ГРАДИНИ: Новинар и публициста Зоран М. Кос за „Новости“

27. април 2026.

Недавно сам на странама Новости, у тексту „Доња Градина ћути, а ми статирамо“, указао на поразну чињеницу наше небриге према највећем српском гробљу под отвореним небом. Међутим, иницијатива Миодрага Линте да Србија оснује Меморијални центар у Београду – који би се наводно „систематски борио“ за истину – приморава ме на оштру реакцију. Пише: Зоран М. Кос Као новинар истраживач и дугогодишњи сарадник Антуна Милетића, човека који је архивски овековјечио јасеновачки пакао, не могу немо посматрати покушај „београдизације“ сећања. Ово није само полемика; ово је одбрана аутентичног стратишта од кабинетског маркетинга који нас удаљава од костију које у Доњој Градини и данас јаучу и чаме. Између костију и кабинета Док се из удаљених