Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 209

ПРЕДСТАВЉЕНА „БИТКА ЗА ПАШТРИК – СЕЋАЊА УЧЕСНИКА 1999“

27. октобар 2018.

На штанду Министарства одбране и Војске Србије на Београдском сајму књига представљена је књига „Битка за Паштрик-сећања учесника 1999“, у којем су сабрана сјећања учесника борби за Паштрик, на граници Албаније и Савезне Републике Југославије, када је током НАТО агресије покушана копнена инвазија непријатеља на Косово и Метохију. Командант 549. моторизоване бригаде генерал-мајор у пензији Божидар Делић рекао је да бригада није доживјела ни стратегијско, ни оперативно, ни тактичко изненађење, „јер велики и моћни обично раде по шаблону“, па је команда могла да предвиди њихове поступке. Делић је истакао да је та бригада још у фебруару 1999. године раселила сва материјална и техничка средства, не остављајући за собом ниједан метак.

Меркаил Сабас, кад падне коцка љута

27. октобар 2018.

На Бечком универзитету се у организацији Славистичке катедре овог уторка одржава свечани скуп поводом 200 година од издања првог Српско-немачког речника Вука Караџића. РТС ће у својим дневним емисијама извештавати о обележавању момента који је донео прекретницу у развоју модерне српске нације. Читаоцу се овде нуди само исечак из богатства референци тог догађаја који и данас обликује српску културу. О Вуку сви знају све, као о фудбалу или политици – да је дошао у Беч после слома Првог српског устанка, да је поседовао брзи ум, огромну енергију и несаломљиву мотивацију, да је реформисао српски језик и књижевност и увео их у друштво европског академског погона, за који је Србија до

Харадинај може да пише, српским генералима бране

27. октобар 2018.

Зашто и коме смета објављивање мемоара ратних команданата из времена сукоба са ОВК и НАТО? Вулин: Само је у фашизму било забрањено писати и издавати дела. Кустурица: Оваква дела важна су за будуће историјске процене. ПРВЕ књиге нове едиције „Ратник“ Медија центра „Одбрана“ – ратни мемоари генерала Небојше Павковића нису још стигле у књижаре, а већ су проглашене – јеретичком литературом. Сећања на борбу са терористичком Ослободилачком војском Косова и НАТО 1999. године команданта Треће армије Војске Југославије део домаће јавности прогласио је за јерес, јер је аутор овог дела осуђен у Хашком трибуналу за ратни злочин. Министарству одбране, под чијим окриљем ради издавачка кућа „Одбрана“, замерено је да објављивањем

Страдање цркве у комунизму

27. октобар 2018.

Представљена капитална књига др Јована Јањића, у издању Компаније „Новости“, о времену када се идеологија обрачунавала са вером. Поповић: Аутор је користио аутентичне како објављене тако и још необјављене изворе. У времену комунизма неко је од нас хтео да начини другачије људе него што смо предодређени да будемо, хтео је да створи друштвену климу сасвим другачију од духовног и културног амбијента какав наш народ, држећи се изворне духовности и свог завета, вековима ствара. Ометан је верски живот, нападани су и линчовани епископи и свештеници, многима је суђено, а некима је, нажалост, и „по кратком поступку пресуђено“, отимана је и национализована црквена имовина, урушаван је углед цркве у народу… Уништавана су

СРБОВАЊЕ

26. октобар 2018.

Уколико неко има анимозитет према наслову чланка, нека прескочи чланак или нека га прочита до краја. Нажалост, често пута сам чуо како се људи одређују према овоме појму, отприлике на сљедећи начин: „Шта ће ти празно србовање? …Много они србују… Или србуј или мируј. „ И слично томе. Пише: Ђорђе Стојсављевић Никада нисам чуо, аналогно овој ријечи да се може енглезовати, французовати или дојчовати. По свој прилици тај израз србовање створили су сами Срби. И никада се нисам досјетио да сазнам шта су ти људи подразумјевали под србовањем и какав су став имали према онима који србују. Чуло се и оно: „Лако је бити Србин у Србији али није ван

Заборављени злочини над заборављеним прецима

26. октобар 2018.

Већина Срба никада није посјетила стратишта на којима су систематски, са звјерским нагоном, хрватске усташе убијале недужну српску чељад. Логор за дјецу у Јастребарском одавно нико не обилази и већ поодавно нема никога да запали бар свијећу. Можда баш зато улаз у мјесто Јастребарско данас краси табла – град Јастребарско пријатељ дјеце?! Пише: Небојша Тојагић Слично је и са логором у Сиску, са логором за православне свештенике у Цапрагу, Даницом, Старом Градишком, Копривницом… Све већи је и број радова хрватских повјесничара који покушавају да маргинализују број жртава, карактер логора, па и да докажу како НДХ није имала никакву улогу у управљању овим логорима. Прије неколико година група ентузијаста предвођених Душаном

Сандра Благић: Дјеца су била само број без имена и презимена

25. октобар 2018.

Било је то у једној земљи, гдје је владала смрт. И тада се звијер сјетила да оснује логор за дјецу. Да, добро сте прочитали, концентрациони логор за дјецу! Пише: Сандра Благић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. августа 2017. године. Прије 76 година на данашњи дан, 12. 07. 1942 године, основан је логор у Јастребарском, по налогу Анте Павелића. Логор је био под управом часних сестара „милосрдница“ св. Винко Паулски. А дјеца су била само број без имена и презимена. Разног узраста. Од колијевке до четрнаест година. Шта ли су те мале дјечије руке згријешиле? Да се са њима поступа на најгори и

Скривајући ме као рањеника, једна старица ме је животно задужила

25. октобар 2018.

Девет мјесеци тражио сам извјесну Анђу, кроз сва насеља дијела Кордуна и Баније. Гледао пљачку и догорјевање стамбених и привредних објеката, убијену и угинулу стоку, спаљена жита и посјечене воћњаке у цвату и закључио да је у нас говор мржње развио неслућену страст освете. А како и не би кад толико послије рата или ако хоћете октроираног мира у медијима рат траје неријетко до истраге „наше“ или „ваше“. Прије свега због тога што рат припремаше многи, напосе етно интелектуалци, политичари и новинари, а истински мир само ријетки. Већина шути, што значи одобрава или прашта „свој“ злочин, напросто освећујући се жртви. Устоличена идеологија „крви и тла“, „ми не можемо направити злочин“,

ЗАХВАЛНОСТ ЗА БОРБУ ПРОТИВ РЕВИЗИЈЕ И ОПРАВДАВАЊА ЗЛОЧИНА

22. октобар 2018.

БЕОГРАД, 22. ОКТОБРА /СРНА/ – Министар спољних послова Србије Ивица Дачић захвалио је данас експерту за логор из Другог свјетског рата Аушвиц Гидеону Грајфу и представницима удружења преживјелих из Аушвица и Јасеновца на борби против покушаја ревизије и оправдања злочина. „Свака жртва која је пала као жртва злочина нарочито на расном и националном плану заслужује осуду, дубоко поштовање и сећање“, рекао је Дачић на састанку у Београду, којем су присуствовали предсједник Удружења преживјелих из Аушвица Моше Ха-Елион, предсједник Удружења преживелих из Јасеновца Милинко Чекић и преживјели из ових логора. Грајф, који је аутор књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана. Усташка империја окрутности“, изразио је забринутост због објављивања књига о озлоглашеним управницима

Личкo рукoвaњe пoвиjeшћу

22. октобар 2018.

Држaвни aрхив у Гoспићу лaни je уз пoтпoру Mинистaрствa културe oбjaвиo ‘Лeксикoн Личaнa’ у кojeм су устaшки министри, зaпoвjeдници и други злoчинци пoпут Mилe Будaкa, Jурe Фрaнцeтићa и Aндриje Aртукoвићa прeдстaвљeни углaнцaним биoгрaфиjaмa. Прeшућeнo je дa je Будaк пoтписивao рaснe зaкoнe, aли сe зaтo у дeтaљe oбjaшњaвa кaкo je писao фикциjу. Пише: Хрвoje Шимичeвић У ‘Лексикону Личана’ који је објављен прошле године биографија Миле Будака једна је од најопсежнијих. На двије и пол странице згуснутога текста описују се његов ратни пут и књижевна оставштина. Једна петина посвећена је политичком дјеловању, од чега свега три реченице раздобљу Независне Државе Хрватске, док се остатак односи на теоретизирање о умјетничком опусу. Нигдје се

ОДРЖАН ИСТОРИЈСКИ ЧАС НА ПУХАРИНАМА

22. октобар 2018.

На гробљу жртвама фашистичког терора Пухарине јуче је одржан традиционални историјски час у знак сјећања на око 400 цивила које су усташе убиле у ноћи између 21. и 22. октобра 1942. године након неуспјеле офанзиве на Козари. Делегације Градске управе и градске организације СУБНОР-а, те градских борачких организација из протеклог рата положиле су вијенце на спомен-костурницу и евоцирале успомене на те догађаје. Предсједник градске организације СУБНОР-а Вељко Родић истакао је да се на овом локалитету познатом као Мујичића главица налази партизанско гробље у којем је сахрањено 150 партизана погинулих током Другог свјетског рата са овог подручја и 402 цивилне жртве покоља из октобра 1942. године. „Усташе су се организовале самоиницијативно

Марко С. Марковић: У давне дане

22. октобар 2018.

У давне дане У давне дане звери и људи, у страшно време мржње и мрака, пред строј за паљбу, изведе Немац, тек пробуђеног, босог дечака. К’о црне але, зинуше цеви, гладне за задњим детињим дахом… Тад осмех сину на малом лицу, а крвник стаде, залеђен страхом. „Да ли ви мене плашите, чико, што сам у туђем јабуке брао? Ил’ што сам просјаку, кришом од мајке, најбољу очеву кошуљу дао? Ил’ што сам лани засп’о у хладу, а овце ушле у младо жито? Или што нисам сва слова знао, када ме јуче учитељ пит’о? Ал’ бићу добар, ево, реч дајем! -зашто се они мрште толико? Шта оно чине, зар пушке пуне?

Данка Којадиновић: Према свецу и тропар

21. октобар 2018.

-Карл Маркус Гаус-„незаборавни“ гост прошлогодишњег Сајма књига Данас, 21. Октобра 2018. године, на радост Београда, Србије и света, отворен је 63-ћи „Београдски међународни сајам књига“. Не толико велики као онај у Франкфурту, нити франкофонски гиздав као онај у Квебеку, Сајам књига стециште је издавача, писаца, преводилаца, педагога и публике са свих страна света. У живописној атмосфери ту се обележавају јубилеји писане речи, стваралаца и институција, трепери пред опаскама критичара, купује по повољнијим ценама на свим штандовима-неко теолошке и филозофске расправе а неко „домаћичке романе“. Ово живо сведочанство виталности штампане речи и лепог говора који се у Србији вековима негују, слава је, највећи празник, српске књижевности . Ваља и да се

МАСАКР У КРАГУЈЕВЦУ ОД СТРАНЕ БРУТАЛНИХ НАЦИСТА… да ли је могло бити све дугачије !????

21. октобар 2018.

Једно сагледавање из другог угла… Главно жариште било је слободна територија у Србији и Ужичка Република, која је одолевала пуна три месеца офанзиви Немаца . Немци су кренули пуном жестином током октобра и новембра 1941. године. Вршили су масовне репресије над становништвом. Ради одмазде, Немци су издали наредбу по којој ће за једног убијеног немачког војника стрељати сто Срба. Та наредба је примењивана. У Крагујевцу су у знаку одмазде затворили 7000 недужних грађана и ђака и стрељали око 2.400 грађана 21. октобра 1941. године, међу којима и целе разреде ђака (децу) крагујевачке гимназије, злочинци су стрељали близу 300 недужне деце. Узрок ове тешке крагујевачке трагедије је непромишљени напад удружених партизана

Саво Штрбац: Пси рата

18. октобар 2018.

Причу о анимирано-документаристичком филму “Chris The Swiss” , дебитантско дугометражном остварењу Швајцаркиње Ање Кофмел (режија и сценариј), настао у швајцарско-хрватско-њемачко-финској копродукцији, о којем бруји цела Европа, интензивно пратим од пролећа ове године. Филм је премијерно приказан у Кану у мају ове године, у склопу програма “Недеља критике”, а публика га је имала прилике видети и на Анимафесту, у Мотовуну и у Опатији, у Аннецyу, Карловим Варима, Локарну, Сарајеву, Мелбурну, Призрену. У септембру је приказан и на Европском фестивалу фантастичног филма у Стразбуру, где је освојио награду “Златна рода” за најбољи анимирани филм. Септембра ове године почео се приказивати и у биоскопима широм Швајцарске, а ускоро ће се почети приказивати и