Скочите на садржај
У Новом Саду је 23. новембра одржан симпозијум о српском језику и ћирилици. На симпозијуму су говорили проф. др Милош Ковачевић, проф. др Вељко Брборић, еметирус проф. др Славко Гордић, проф. др Мато Пижурица, проф. др Јово Радош, проф. др Бранко Баљ. Извор: Слободна Херцеговина
Пркосећи новогодишњој еуфорији, читам о нашим пострадалим и прогоњеним свештеницима 1941-1945. и касније, у “грађанском рату у миру“. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 3. јануара 2018. године. Листам књиге Вељка Ђурића Мишине, Саве Јовића, Велибора Џомића, напослетку узимам и једну споменицу погинулих православних свештеника из 1960. или 60 и неке… и гледам те ликове, те очи, биографије које су постале житија. Какви су све пастири пострадали… Много их је, најбољих, мученички пострадало од комуниста, много од Немаца, Бугара, Мађара, Арнаута… али највише од усташке руке. Уморени су најсвирепије, да би се та “граница цивилизација“ померила даље на исток, до Дрине. То како
Потпуно неочекивано и невезано за посао којим се бавим, вечерас сам, у ширем друштву, у једној кафани седео и с познатим српским Глумцем. Боем и шаљивџија, причао је понајвише о својим глумачким искуствима, али и о путовањима, дружењима, женама… Узгредно, рече и да је недавно долазио до Шумадије, да обиђе остарелог оца и наслеђено, повеће имање у селу Т. „Ух, Т. – па знам то село“, готово да ми излете, ма колико да сам био свестан да мом вечерашњем сатруднику у пићу није много стало до историјских прича. У тренутку сам се сетио да, заправо, као што је то често код мене случај, ја не познајем нити једног живог човека
У емисији ПОСТ ФАКТУМ о отмици Данета Лукајића, пензионисаног пуковника ВРС, недавно оптуженог да је починио ратне злочине. Гости емисије су предсједник Удружења “Јадовно 1941” Душан Басташић и оснивач портала “Фронтал.рс“ Данијел Симић. У студију коментаришу начин хапшења Данета Лукајића, објављивање оптужнице којом га Хрватска терети да је починио ратни злочин и однос институција и удружења Р.Српске према свом некадашњем борцу. У емисију се укључио и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих цивила Милорад Којић. Емисија је емитована у петак, 23. новембра 2018. у 21:05. Уредник емисије и водитељ је Бранимир Ђуричић. Редакција: Информативни програм РТРС. Извор: РТРС
Апсурдно је да Београд диже споменик хероини, али не прихваћа њезина свједочанства да је Степинац помагао у спашавању хиљада српских малишана (Преносимо прилог из загребачког Вечерњег листа од 25. новембра 2018.) Београдска Политика објавила је да ће у главном граду Србије на Савском кеју за отприлике годину дана бити подигнут споменик Диани Будисављевић која је из усташких логора у НДХ спасила хиљаде малишана, углавном српске националности. И у Хрватској и јавности Србије ова прича држана је на маргинама интереса. Загреб је причу о Диани углавном игнорисао, осим у повјесничарским и црквеним круговима, вјероватно из политичких разлога и због доказано неучинковите политике ћутње о „неугодним“ стварима које су се догађале у
Битка за Грачац била је једна од најкрвавијих у читавом рату. Овај српски градић испод Велебита, на прузи Сплит – Загреб, комунисти су безуспешно нападали још октобра 1942. године. Сада, уочивши долазак херцеговачких четника, они довлаче веће снаге. Помоћник начелника Врховног штаба, Велимир Терзић, писао је Ј. Б. Титу 13. јануара 1943. године: “Главни штаб Хрватске ме је известио да они 14. јануара ноћу предузимају напад на Грачац. Данас ћемо им упутити око 40 граната за хаубицу, за ову акцију.“87 Већ смо видели да је Главни штаб Хрватске, састављен од Хрвата, организовао знатне снаге Срба-бораца и систематски их усмеравао на четнике, док су на другој страни усташе убијале породице ових
Недавно је на сајту Музеја жртава геноцида из Београда освануо прилог под насловом: „Један прилог за расправу о броју страдалника у Јасеновцу“. Поред неколико уводних реченица, постављен је факсимил уводника септембарског издања листа „Просвјета“ из Загреба под насловом „Није сто хиљада мало“. Овим се опет, по ко зна који пут за редом, јавност покушава заокупити бројем јасеновачких жртава. Болна тема, број жртава у Јасеновцу, актуaлизована је у Хрватској почетком деведесетих доласком проусташке власти на крилима спонзора из усташке емиграције. Од тада до данас, увећава се број оних који умањују, банализују и оспоравају Покољ, геноцид над Србима, почињен од стране НДХ. Посебно у Јасеновцу, парадигми српског страдања. Све је више оних
Из професионалне знатижеље пратио сам пренос на ХРТ-у са обележавања “Дана сећања на жртве Вуковара”, који је и ове године одржан 18. новембра под слоганом “Вуковар – место посебног пијетета”. Новина у односу на предходних 19 обележавања (почела су 1998. након реинтеграције СБО у уставно-правни поредак Хрватске) је у томе што је Вуковар дан прије, у пратњи Верана Матића, специјалног изасланика председника Србије за нестала лица, посетио и Милорад Пуповац, председник СДСС-а, заступник у Сабору и неспорни послератни предводник преосталих Срба у Хрватској, да ода почаст свим вуковарским жртвама. Најпре је спустио венац у Дунав у близини Веслачког клуба, у који су лета 1991, прије почетка битке за Вуковар, довођени
Аутор монографије „Јасеновац“ историчар и универзитетски професор Иво Голдштајн поручио је на промоцији ове књиге у Загребу да готово нико у публици не би могао да преживи Јасеновац јер је у пробоју просјечна старост 86 преживјелих била 26 година, а најстарији преживјели имао је 44 године. Он је нагласио да се усташким логором у Јасеновцу бавио више од 20 година и да се прва од двије паралелне приче односи на хронологију логора – од његовог настанка у августу 1941. године до нестанка у пробоју у априлу 1945, а да се у другој, проблемској, бави темама као што су депортације, пљачке, глад, мучење, убијање и умирање. „Прочитао сам и анализирао многа
Жупанијски суд у Сплиту подигао је оптужнице против још три официра Српске војске Крајине /СВК/, од којих двојица, сходно задужењима, нису могли да учествују у догађајима који им се стављају на терет, а трећи је преминуо, пише београдска „Политика“. Оптужени официри Коста Новаковић, Момчило Крљеш и, сада покојни, Милан Ђилас, терете се да су наређивали артиљеријске нападе на Задар и околину. Лист наводи да су оптужнице подигнуте уочи сутрашњег изрицања пресуде генералу ЈНА Бориславу Ђукићу, оптуженом да је наредио рушење бране „Перућа“, која је оштећена током рата 1993. године. Првооптужени пуковник Коста Новаковић био је помоћник команданта војске за морал, информисање, вјерска питања, правне послове и односе са међународним организацијама,
Дане Лукајић, пензионисани пуковник Војске Републике Српске и даље чами у загребачком казамату. Прошло је четири и по мјесеца од када је на путу до Шаранове јаме на Велебиту отет из јадовничког аутобуса од стране хрватских државних органа. Пише: Душан Ј. Басташић Није се та отмица десила, како пишу хрватски медији, на граничном прелазу Личко Петрово село, већ је пресретање три аутобуса са ходочасницима из Републике Српске и издвајање оног у коме је био Дане Лукајић, као у акционом филму, извршено неколико километара унутар лијепе њихове. Уз директиве Јадовничанима да навуку завјесе, пријетње и псовање српске мајке новинару који је фотографисао, наређено је Данету Лукајићу да изађе из аутобуса а
Аустријска Влада усвојила је данас измјену закона којом се проширује листа забрањених симбола, која сада обухвата и усташка обиљежја. Забраном усташких симбола, како је образложено, Аустрија жели да дјелује против величања фашизма које се редовно одвија на комеморацији у Блајбургу, гдје се сваке године окупљају хрватски десничарски екстремисти који су до сада, без икакве казне, користили симболе „крваве прошлости Независне Државе Хрватске“. У измјенама закона, које би требало идућег мјесеца да буду усвојене у парламенту, осим терористичке организације Исламске државе и Ал Каиде, налазе се и симболи Муслиманског братства, Сивих вукова, Радничке партије Курдистана, Хамаса, војног дијела Хезболаха, али и усташка обиљежја. Влада је у закон о забрани симбола унијела
Поводом 100 година од ослобођења Бањалуке и велике побједе србске војске којом је остварен сан о уједињењу Срба у једну државу, Србско сабрање БАШТИОНИК је поднијело рапорт Краљу ослободитељу. Постављањем паноа на Тргу Крајине, са цитатом из тестамента Краља Петра, свим родољубима честитамо стогодишњицу побједоносног доласка србске војске у Бањалуку. „СРПСКА БОСНА ЈЕ БАСТИОН СРПСТВА“ КРАЉ ПЕТАР ПРВИ КАРАЂОРЂЕВИЋ (МРКОЊИЋ) ОСЛОБОДИТЕЉ И ЧЕТОВОЂА БИЛА, БИЋЕ И ОСТАЋЕ ВАШЕ ВЕЛИЧАНСТВО! Извор: Српско сабрање Баштионик
Споменик Диани Будисављевић, која је спасавала српску дјецу из усташких логора смрти у Независној Држави Хрватској, биће постављен на Савском кеју у Београду, поред Споменика жртвама нацистичког логора на Сајмишту. Ову одлуку, како је саопштио београдски сервис Беоинфо, донио је данас Одбор за подизање споменика Диани Будисављевић, којим предсједава замјеник градоначелника Горан Весић. „Одбор ће до краја ове године расписати међународни конкурс за идејно решење споменика Диани Будисављевић. Очекујемо до средине године имамо изабрано решење за споменик како би оно било реализовано у другој половини године“, рекао је Весић. Он је подсјетио да је Диана Будисављевић током Другог свјетског рата спасила 15.336 српске дјеце, углавном са Кордуна и Козаре, из
Кћи инжењера Фридриха Крикнера, Швајцарца немачког порекла, Лујза, рођена је у Београду 1865. године. Шеснаестогодишња девојка за коју су имућни родитељи имали велике планове лета 1881. године, боравећи у породичном летњиковцу у околини Аранђеловца, на балу официра упознаје младог потпоручника Живојина Мишића. Са првим тактовима које је засвирао оркестар млади потпоручник Мишић је пришао Кринкеровима, дубоко се поклонио и замолио за дозволу да игра са Лујзом. Девојка је кажу, невољно устала, а ни родитељи нису били одушевљени каваљером. Али, те летње ноћи догодило се не само познанство двоје младих, него и љубав на први поглед. Аргументи да је он сељачки син, да су плате поручника мале, а војници осуђени на
“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo
U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i
Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika.
Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela
Promatrajući stvari iz današnje perspektive, dolazim do zaključka da Hitlera nismo uzimali
Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu.
Kad bih samo mogla reći da nismo vodili brigu o onome što
Kad bih samo mogla reći da nismo vodili brigu o onome što
Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako
Krajem semestra u Pariz su došli moji roditelji i Mira. Tata je
Koliko god mi je bilo teško ostaviti Fritza, moram priznati da mi
No sudbina je promijenila tijek ovih događaja. Otputovala sam, doduše, u Pariz,
Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.
Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
