Душан Басташић, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Душан Басташић » Страна 200

РЕХАБИЛИТОВАНО ОКО 300 ХИТЛЕРОВИХ ВОЈНИКА

25. децембар 2018.

У Србији је до сада рехабилитовано најмање 200 до 300 припадника њемачке нацистичке СС дивизије “Принц Еуген”, састављене од домаћих Нијемаца, познате по стравичним злочинима које је починила. Толико се њихових насљедника јавило, тражећи повраћај имовине и прилажући доказе о судској рехабилитацији, пишу “Вечерње новости”. Стваран број оних чије су осуде проглашене ништавним ипак је већи, јер нису сви потомци поднијели захтјеве за реституцију. У електронској бази припадника СС трупа, која постоји у Агенцији за реституцију, састављеној на основу података из Војног и других архива, налази се више од 28.000 имена, а углавном је ријеч о Нијемцима, припадницима “Принц Еугена”, али и Албанцима из озлоглашене “Ханџар дивизије”. Двије трећине су

Саво Штрбац: Масакр (српског) маслињака

25. децембар 2018.

Велика је иронија што је власницима „масакрираног” маслиника и њиховим сународницима управо преко дрвета које је вековни симбол мира послана порука мржње и нетолеранције Посечени маслињак српских повратника, Биљане Доње код Бенковца Недавно су непознати починиоци српским повратницима у Биљанима Доњим код Бенковца посекли 112 стабала маслина, старих десетак година. Десило се то у време комеморација жртвама Вуковара и Шкабрње. Ретки мештани Биљана Доњих, до рата деведесетих етнички чистог српског села, с обзиром на време и начин (не)дела, сумњају да су могући починиоци из суседне Шкабрње. Наиме, сеча толиког обима морала је бити унапред испланирана, у којој је учествовало више особа, који су морали бити од мржње бесни и обесни.

Хрватска: Драшковић – “књижевни четник”

24. децембар 2018.

Загребачка промоција новог романа Вука Драшковића “Александар од Југославије” изазвала је жестоке осуде бројне хрватске деснице и портала, а Драшковић је назван особом која је хтјела да буде “већи четник од Милошевића”. Вук Драшковић (Фото: N1, архива) “Књижевни четник”, како десни портали називају Драшковића, представио је у загребачком биоскопу “Европа” књигу о краљу Александру Карађорђевићу, а промоцији су присуствовали, према наводима тих кругова, “малобројни Срби и Југословени”. Драшковић је, наводно, више говорио о, за њега, “непрежаљеној Југославији”, што је посебно изиритирало десничаре. “Ако је ово што сада имамо слобода и срећа које нам Југославија није дала, онда је Александар био велики грешник. Ја, међутим, не мислим да је ово данас

Затирање Срба у Хрватској (11): Прогон ћирилице у Источној Славонији

24. децембар 2018.

За разлику од Славоније – “сестринске” хрватске субрегије, укупно становништво се у Источној Славонији последњих 131 годину више него удвостручило, али је и овде слика драстично измењена с последњим грађанским ратом (1991-1995) и оним што се касније догађало. Срби су и у Источној Славонији од народа који је чинио трећину становништва дошао у позицију да их је сада мање од 15 процената. “Учешће два већинска народа, хрватског и српског, у укупном становништву ове славонске субрегије (остале мањинске етничке групе заступљене су са свега око 10 процената) био је релативно уравнотежен све до 1991. године и кретао се између 35,64% према попису из 1900. и 65,01% према попису из 1991. хрватског

СТРОГО ЧУВАНА ТАЈНА: Дражини четници били Рајко Митић, Бора Станковић, Мија Алексић…

24. децембар 2018.

Аутор књига о генералу Драгољубу Михаиловићу наставља да открива историјске чињенице и мало познате ствари о четничком покрету. Телеграф.рс преноси још једну од прича Милослава Самарџића које не остављају никог равнодушним, а она је заиста посебна. Наиме, многе познате личности биле су припадници четничког покрета на челу с Дражом а међу њима су и кошаркашка легенда Бора Станковић, глумац Мија Алексић, прва Звездина звезда Рајко Митић, али и чувени кошаркашки стручњак Александар Николић, сценариста Новак Новак и многи други. Самарџић пише да је у јесен 1943. године, после капитулације Италије, дошло до великог прилива интелектуалаца у партизански покрет – они се томе нису обрадовали, напротив, тврди овај историчар. Послератном погрому

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Мртав краљ спојио Дражу и попа Ђујића

24. децембар 2018.

Нови прилози о усташком злочину у Марсељу 1934. године, атентат који је променио ток историје на Балкану. Међународна ситуација и политички односи почетком тридесетих година 20. века у Европи су били компликовани и из дана у дан су бивали све сложенији. Победом фашизма у Италији, а нарочито доминацијом нациста у Немачкој, потпуно се променила политичка слика настала после победе савезника у Великом рату. Пише: Иван Миладиновић Ревизија версајских граница постаје све чешће тема формалних и тајних разговора великих сила. На удару су, пре свих, Краљевина Југославија, Румунија и Чехословачка, чланице војног савеза Мала Антанта формираног још 1920. године, из предострожности, уколико Аустрија и Мађарска покушају да поврате тероторије некадашњег Аустроугарског

ПОЗИВ ДА ПУТИН ПОСЈЕТИ ХРАМ ПОСВЕЋЕН ЖРТВАМА “ОЛУЈЕ” И “БЉЕСКА”

23. децембар 2018.

Одбор за изградњу цркве Благе Марије у фрушкогорском мјесту Банстол, која је посвећена жртвама “Бљеска” и “Олује”, упутиће молбу предсједнику Србије Александру Вучићу да у протокол посјете руског предсједника Владимира Путина Србији у јануару уврсти и посјету овом мјесту. Црква Благе Марије на Банстолу, коју су медији назвали “Путинов храм”, прва је црква која се гради у руском стилу у Србији. Посвећена је жртвама злочиначких акција хрватске војске “Бљесак” и “Олуја”, у којима је протјерано око 250.000 Срба и око 2.000 цивила је убијено. Градња храма трајала је годину и по дана, а да би ови радови били завршени на вријеме, мајстори из Доњецка су пар мјесеци радили даноноћно, преносе

ГРАФИТИ МРЖЊЕ ПРЕМА СРБИМА ПОВРАТНИЦИМА У ДАЛМАЦИЈУ

23. децембар 2018.

На имању Србина Богољуба Поповића у селу Чиста Мала у Далмацији исписан је графит “Четник, сели се” и усташко слово “У”, пренио је портал “Срби.хр”. Графит је исписан јуче, а прва га је уочи Богољубова супруга Боја, која је због страха за своју сигурност, с обзиром да је сама боравила у кући, напустила породично имање и отишла синовима у Бањалуку. Богољубов син Горан каже да је случај пријавио полицији, гдје му је дато обећање да ће обавити увиђај када неко од укућана буде присутан на имању. Он наводи да су чланови његове породице, након породичне славе Светог Николе коју су прославили у Бањалуци, планирали да се за Божић окупе у

Затирање Срба у Хрватској (10): Опустошена житница

23. децембар 2018.

Славонија је историјско-географска регија на истоку Хрватске која се простире између река Драве, Саве и Дунава. Са површином од 12.556 квадратних километара највећа је регија, коју зову “житница Хрватске”. Уколико би се збирно оценио период од 131 годину – временски интервал у коме је професор Светозар Ливада спровео истраживање пописа становништва од првог, одржаног 1880, до последњег из 2011, према националној припадности, хрватско становништво се повећало за 71,31 проценат, а српско становништво се истовремено драстично смањило за 74,69 одсто! Геноцидна политика НДХ Наизглед, у томе не треба тражити ништа чудно, зато што су Хрвати у Славонији увек чинили већинско становништво, од најнижег процента установљеног 1900, када их је било 46,77

Славка Томић: Заборављена српска хероина

23. децембар 2018.

Поводом књиге “Србија у Првом свјетском рату – хронологија дешавања” аутора Андрије Шошића откривено је да у српској литератури спомена о имену Славке Томић нема. Славка Томић, славна српска хероина Великог рата Била је наредник српске војске, са 16 година држала је пушку у рукама и ударила на Аустроугаре. Када је Андрија Шошић, аутор књиге, открио име Славке Томић у француском листу Екселсиор (1916), схватио је, проучавајући српску литературу, да њеног имена уопште нема. Срби за њу не знају. Зар за славну Славку Томић, која је двије године носила метак у тијелу и војевала на ратиштима? Зар за хероину Првог свјетског рата, коју је одликовао у српском војничком логору у

Немања Девић: Прича о нашој прошлости и томе шта смо били, али и опомињућа о томе шта јесмо

22. децембар 2018.

Без посебне најаве, хоћу да са свим пријатељима поделим најбољу препоруку књиге “Српска прича”. Књиге на којој сам радио а која је уједно и нешто најбоље на чему сам до сада као историчар радио. . То је један њен упечатљиви одломак, када главни јунак, капетан Александар Милошевић, у априлу 1941. после распада државе и војске, долази у родно село и затиче оца, солунца. Та прича је прича о нашој прошлости и томе шта смо били, али и опомињућа о томе шта јесмо. „Сигурности ради, прво навирих кроз прозор. Мала петролејска лампа је осветљавала простор. Тек што беху вечерали. Отац је лежао на кревету обучен и замишљено пушио. Мајка и снаја

СПОМЕНИК ХЕРОЈУ МИЛАНУ ЈОВИЋУ НА ГРАДСКОМ ТРГУ У УГЉЕВИКУ

22. децембар 2018.

Спомен-статуа ратног хероја, пуковника Војске Републике Српске /ВРС/ Милана Јовића свечано је данас откривена на градском тргу у Угљевику, а освештао је Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Фотије. Владика Фотије је поручио да је овај српски херој био “косовски јунак у наше вријеме”. “Јунак је онај који брани нејач, сиротињу и оне који су угрожени. То је наша етика од Косова до данас, а Милан Јовић је био косовски јунак у наше вријеме”, рекао је владика Фотије. Он је истакао да Срби треба да поштују своје јунаке и да се омладина на њих угледа. “Јунаци су уграђени у темеље Републике Српске и пут којим увијек треба да идемо је јуначки”, поручио

Затирање Срба у Хрватској (9): Етничко чишћење Далматинске загоре

22. децембар 2018.

Некада позната као Бановина или Банска Хрватска, Банија је увек имала уравнотежен национални састав становништва, у коме су две националне групе, хрватска и српска, све до 1991. биле готово подједнако заступљене. Иако се под називом Далматинска загора, овај регион Хрватске помиње тек после Другог светског рата, фактички је део Загоре који обухвата готово целокупно залеђе далматинске обале, а то је око 150 километара дуг појас уз море омеђен планинским масивима Козјака, Мосора, Омишке Динаре, Биокова и Рилића. Територијално, то су подручја општина Книн, Дрниш, Бенковац, Обровац, Сињ, Врлике, Имотског и Вргорца. Истражујући пописе становништва у периоду од 111 година, професор Светозар Ливада истиче да се у том периоду, односно до

Вучић и Додик за Меморијални комплекс у Доњој Градини

22. децембар 2018.

Предсједник Србије Александар Вучић предложио је данас у разговору са предсједавајућим Предсједништва БиХ Милорадом Додиком да се у спомен подручју Доња Градина изгради нови Меморијални комплекс и музеј, како би ђеца са ових простора могла да уче о Јасеновцу и злу које се ту догодило. “Идеја је да направимо нешто што би био највећи заједнички споменик, на територији где живе Срби – да у Доњој Градини изградимо нови Меморијакни комплекс и музеј, са могућношћу најбољих и најснажнијих видео записа из времена Дрогог светског рата”, рекао је Вучић. На тај начин би, каже, деца из Србије, БиХ, али и из Хрватске могла да уче какво се зло догодило у Јасеновцу, јер

СЈЕЋАЊЕ НА ОСНИВАЊЕ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ

21. децембар 2018.

Представници Градског одбора СУБНОР-а, данас су, поводом обиљежавања 77 година од формирања Прве пролетерске бригаде положили вијенце и цвијеће на споменик Палим борцима у Бањалуци. Предсједник бањалучке организације СУБНОР-а Раде Џајић подсјетио је да је Прва пролетерска народноослободилачка ударна бригада формирана 21. децембра 1941. године у Рудом, те да ће педесетак чланова сутра тамо отпутовати да обиљежи и ода почаст борцима ове бригаде. “Настојимо да погинуле борце Народноослободилачког рата /НОР/ не заборавимо. То је наша обавеза”, рекао је Џајић новинарима. Он је додао да у Бањалуци живи стотињак учесника НОР-а и четири носиоца партизанске споменице. Према ријечима деведесетдвогодишњег Радета Џајића, градска организација СУБНОР-а има око хиљаду чланова, од којих су

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Израелски амбасадор у Хрватској: Вријеме је да се забрани поздрав ‘За дом спремни’

Реаговао је на скрнављење споменика жртвама холокауста у Вараждину на којем је

ИСТОРИЧАР МИЛОШ КОВИЋ ЗА НОВОСТИ: Смрт патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија је завршетак једне епохе

Ванредни професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, историчар Милош Ковић дошао