
Раде Р. Лаловић: НЕКОЛИКО ПОЕТСКИХ СЛИКА СА АНТИСРПСКИМ КОМУНИСТИЧКИМ РУКОПИСОМ
У српској поезији страдања и патње као најчешћи мотиви су поетски уобличена звјерства усташа и стране окупационе силе на стратиштима расутим на свим просторима бивше Југославије гдје су Срби живјели. Али, на српским стратиштима није присутан само усташки, хортијевски или други окупаторски рукопис злочина, присутан је, историјски гледано у великој мјери, а у поезији још увијек само спорадично назначен и врло крвав рукопис комунистичког злочина над недужним српским живљем. Пјесничке слике тога, комунистичког злочина, тек у задњим деценијама почињу да се јављају заједно са историјским свједочењима и документима која освјетљавају дјеловање југословенских комуниста и разлоге њиховог крвавог обрачуна са српским народом, његовом културом, вјером и традицијом. Неки историјски извори, а












