Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 175

Округли сто у Јерусалиму: О страдању Срба и Јевреја мора да се говори све гласније

20. новембар 2019.

О страдањима двају народа, чије је заједничко стратиште био и Јасеновац, мора да се говори, и то све гласније, заједничка је оцена учесника. Академски округли сто о српско-јеврејским односима одржан је у уторак у Јерусалиму, Организатори скупа су Центар за контраобавештајне студије из Тел Авива, ИНИС – Центар за националну међународну безбедност, Центар за друштвену стабилност из Новог Сада и Архив Војводине су организовали Академски округли сто о српско израелским везама, са излагањима о страдању Срба и Јевреја и развој културе сећања. Окупио је угледне стручњаке из две државе, али и из Италије, САД и Немачке, и премашио очекивања, али се на томе не сме стати. О страдањима двају народа,

По којим параметрима се крај југословенства десио у Вуковару а не у Словенији, Сплиту или Јасеновцу?

20. новембар 2019.

Свака мржња је лоша. И свака порука која је никла из мржње, па и она „мржња која је одговор на мржњу“ такође је лоша, али особито и највише – она мржња која је за резултат имала стотине хиљада мучених и звјерски убијених, као што је случај са хрватском и усташком. Пише: Лука Радоњић Реакција на текстове из јучерашњег издања дневног листа „Данас“ („Југословенство је пало са Вуковаром“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/jugoslovenstvo-je-palo-sa-vukovarom/ и „Како нас мрзе и како ми њих мрзимо“ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/kako-nas-mrze-i-kako-mi-njih-mrzimo/) У циљу пружања доприноса опстанку штампаних медија, а и због константне приче о угрожености слободе медија у Србији, у последње вријеме чешће купујем “Данас” него “Политику”. Па ћу као читалац мало и да их

Драган Хамовић: Јасеновац и ја

20. новембар 2019.

Шести учесник нашег виртуалног округлог стола „Српска култура сећања и Јасеновац – изазови и одговори“ био је писац Драган Хамовић. Серијал припрема Владимир Димитријевић. Уместо увода С обзиром на чињеницу да се тема система јасеновачких логора и броја жртава у њима не тиче само појединих Срба, него целине нашег народа, и да је приликом обраде исте, веома важно имати у виду дијалошку природу потраге за истином, наш и ваш сајт се, са два питања (1. Какво је место Јасеновца у нашем историјском памћењу? 2. Шта мислите о најновијим полемикама око броја жртава у јасеновачком систему логора?) обратио низу интелектуалаца са молбом да на њих одговоре. Понављамо: „Стање ствари“ неће улазити

Жељко Кресојевић: Сигнали над градом

20. новембар 2019.

Филм „Сигнали на градом“ снимљен је 1960. Ради се о дугометражном акционом партизанском филму. Режирао га је Жика Митровић. Главна улога (глуми Већеслава Хољевца) повјерена је Александру Гаврићу. За матрицу, основу филма узет је у највећем дијелу истинит догађај када су партизани са Кордуна преобучени у домобранске униформе, 17. новембра 1941. године ушли у Карловац, један од најјачих гарнизона на ширем подручју. У филму је „уљепшан“ крај и тај дио не одговара истинитим догађајима. Боже мој, па партизани не могу бити никад неуспјешни. Камоли на филму. Сценарио за филм потписује Славко Goldstein . Рођен је у Сарајеву 1928. године. Дјетињство провео у Карловцу. Отац му је држао књижару, страдао је

Пеђа (52) је Србин који је постао хрватски екстремиста: У рату је пуцао на рођеног брата, а пре пет година разбио је ћириличну таблу у Вуковару

20. новембар 2019.

Рођен је у Вуковару, а детињство је проводио код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Вуковарац Предраг Мишић – Пеђа је имао је 24 године када је почео рат у Хрватској. Родитељи су му били Срби који су доселили у Вуковар почетком 60-их, а има још два брата. Рођен је у Вуковару, а детињство, током школских распуста, проводио је код родбине у Србији. Упркос томе, његова свест о националној припадности тада није постојала. Родитељи су га одгајали у вери у Бога, у поштењу, у саживоту са људима који га окружују, ма које националности били. Имао је пуно пријатеља, и Хрвата и Муслимана и

Душан Буковић: ЗАГРЕБАЧКИ ЈЕВРЕЈИ ЗА СЛОБОДНУ ХРВАТСКУ

19. новембар 2019.

ОД СВЕГА ПОМАЛО ЗА СВАКОГ ПОНЕШТО Имајући у виду да је Алија Коњхоџић објавио два чланка у „Братству“ од 1977 и 1978 године у вези извесних хрватских Јевреја, који су се залагали за стварање независне државе Хрватске: први под насловом „Загребачки Јевреји за слободну Хрватску“ и други „Загребачки Јевреји и хрватски сепаратизам“ и који гласе… ЗАГРЕБАЧКИ ЈЕВРЕЈИ ЗА СЛОБОДНУ ХРВАТСКУ Србија се никад није могла жалити на своје Јевреје за време од пре првог светског рата. Београд је увек од два посланика, колико их је бирао, имао једног Јеврејина, иако њих није било у Београду више од 10 одсто. Пре првог светског рата био је посланик Бенцион Були, а после

СРПСКИ ЂАЦИ НЕ ЗНАЈУ СВОЈУ ИСТОРИЈУ!

18. новембар 2019.

Већина ученика основних и средњих школа у Србији показује језиво непознавање српске историје. Ученици бркају Тита и Дражу, не знају ко је цар Душан, нису чули за кнеза Александра Карађорђевића… Зато и не чуди да често добијају лоше оцене јер не разликују Јосипа Броза Тита и Драгољуба Дражу Михаиловића, мешају српске краљеве, не знају да је цар Душан био највећи српски владар, или да су српске војнике и рањенике у Првом светском рату превозили на острво Видо у Грчкој, а не на острво Лидо у Земуну!? Али зато би петице добијали за познавање старлета, за информације ко је с ким у вези на естради или ко је Бака Прасе. Професор

Вуковарска истина

18. новембар 2019.

На данашњи дан пре 28 година снаге ЈНА преузеле су контролу над Вуковаром. Док је хрватска страна, било да се ради о државним званичницима, политичарима власти и опозиције или активистима, јединствена у оцени да се ради о „паду“ Вуковара који су „напале“ снаге „србочетничко-југокомунистичке“ војске, у Србији не постоји јединствен став о овоме и ретки ће јавно и отворено рећи да је Вуковар 18. новембра 1991. „ослобођен“. Колико су различита гледишта о овоме сведочи и граја која се дигла поводом откривања спомен-плоче генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса ЈНА Младену Братићу, једном од ретких генерала у светској историји који је погинуо лично предводећи своје војнике. Домаће НВО овај потез су, у

Мирослав Шкоро: Прекопаћемо Јасеновац, припадам онима који су победили српски фашизам

18. новембар 2019.

Независни кандидат за председника Хрватске истакао да ће отићи у Јасеновац и тражити међународну комисију: „Ако треба, прекопаћемо све”! Мирослав Шкоро (Извор: Campus Records/Youtube) Загреб – Независни кандидат за председника Хрватске Мирослав Шкоро поручио је да ће „прекопати Јасеновац” и да се не плаши да говори о усташком поздраву „за дом спремни”, под којим се, како је истакао, борио његов прадеда. У једном од својих говора у склопу председничке кампање, објављеном на Фејсбуку, Шкоро је истакао да ће отићи у Јасеновац и тражити међународну комисију. „Ако треба, прекопаћемо све”, поручио је Шкоро. Шкоро је навео да припада генерацији људи који су „победили српски фашизам”, док су му, како се може

Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања Срба из западнославонских села Kип и Kлиса у новембру 1991. године

18. новембар 2019.

Од 12. до 18. новембра 1991, припадници хрватске војне полиције у селима Kип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Kлиса (Пакрац), ради „измјештања“ становништва, похапсили су 24 српска цивила, затим их довели у Марино село те их затворили и држали у подруму инпровизованог затвора “Рибарска колиба”, гђе су их психички и физички малтретирали. Најчешће су примјењивани сљедећи начини мучења: потапање у води, прикључивање на индукторску струју, одсјецање ушију, резање по прсима и солење рана, гажење ногама, ударање металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживјели мучења, док су осамнаесторица ликвидирани, с тим да се за тијелима петорице још увијек трага. За ликвидацију поменутих цивила Жупанијски суд

Наш генерал Симовић поново у родољубивом стилу… одлична беседа и историјска лекција! (видео)

17. новембар 2019.

Свечаном академијом 15. новембра 2019. поводом Дана Копнене војске и Дана пешадије одржаном у нишком Дому војске, пригодно је обележен овај дан. Присуствовали су министар одбране Александар Вулин, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић и чланови колегијума министра одбране и начелника Генералштаба Војске Србије, као и гости који су били позвани. Приредио Ђорђе Бојанић Обраћајући се присутнима, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић поручио је да је данашња Копнена војска кроз ватру, покрет и маневар, окосница снаге Војске Србије и да је поносан на све припаднике Копнене војске јер су часни војници и добри људи. Овде можете погледати беседу генерала Милосава Симовића… Свечаности

У АМЕРИЧКОМ КОНГРЕСУ 21. НОВЕМБРА ПРЕДАВАЊЕ О ГЕНОЦИДУ НАД СРБИМА У НДХ

17. новембар 2019.

У америчком Конгресу 21. новембра биће одржано предавање о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима на територији Независне Државе Хрватске током Другог свјетског рата, саопштено је из Српског народног савеза, најстарије српске организације у Америци. Овај догађај организује Српски народни савез у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Вашингтону, Фондацијом за сјећање на Јасеновац и Холокауст из Лондона и Народном и универзитетском библиотеком Републике Српске из Бањалуке. Предавање о теми „Јасеновац: неизговорени геноциди и Холокауст 1941 – 1945“ одржаће професор Србољуб Живановић из Лондона, судски антрополог који је заједно са форензичким тимом ископавао масовне гробнице у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома. На предавању

Шест пута рањаван, одбранио коридор, за Републику Српску дао живот у 23. години: Обележена годишњица смрти Бошка Перића Пеше (ФОТО/ВИДЕО)

15. новембар 2019.

Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше откривена је на 25. годишњицу његове погибије Нова биста на гробу комаданта Бошка Перића Пеше у селу Ражљево код Брчког откривена је на 25. годишњицу његове погибије. Прошле године је биста која је раније стајала на Пешином гробу украдена, а починиоци још увек нису пронађени. Обележавању годишњице су присутвовали чланови Пешине породице, припадници његове јединице и бројни званичници. Они су се данас присетили младог хероја за којег се сматра да је, својом храброшћу и вештином, спасио не само град Брчко, него и коридор ка западном делу Републике Српске и стотине хиљаде Срба који су тамо живели. КО ЈЕ БИО ПЕША? Бошко Перић

Др Срђан Цветковић за Српску историју, о темама о којима нисмо смели да знамо

15. новембар 2019.

За сајт Српска историја говори др Срђан Цветковић, историчар, бави се темама : комунизам, државна репресија, дисиденти, људска права и Хладни рат, којима је посветио више десетина радова у домаћим и иностраним стручним часописима и зборницима. Цветковић је научни сарадник Института за савремену историју. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајтаСРПСКА ИСТОРИЈА – Код Краљеве чесме у Београду, 2. новембра 2019. године служен је помен невиним жртвама нових комунистичких власти, које су у смрт послате без суда, кривице и било какве пресуде крајем 1944. и почетком 1945. године. Ви сте били у организацији и као говорник. Да ли сте задовољни скупом? Tо је већ пети по реду комеморативни скуп код

Нa Mирoгojу служeн пoмeн зa кoзaрaчку дjeцу

14. новембар 2019.

Дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo и жaлoстимo сe, aли нe дajмo дa сe oни зaбoрaвe, рeклa je Дoбрилa Kукoљ, прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa. Нa Meђунaрoдни дaн бoрбe прoтив фaшизмa и aнтисeмитизмa, 9. нoвeмбрa, прeживjeли члaнoви удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa из Бaњaлукe и Бeoгрaдa пoклoнили су сe сjeнaмa кoзaрaчкe дjeцe, жртaвa устaшкoг тeрoрa сaхрaњeнe у зajeдничкoj грoбници нa зaгрeбaчкoм грoбљу Mирoгoj. Нaкoн пoмeнa кojи je служиo aрхимaндрит Дaнилo Љубoтинa, присутнимa сe oбрaтилa прeдсjeдницa бaњaлучкoг Удружeњa лoгoрaшa Другoг свjeтскoг рaтa Дoбрилa Kукoљ. – Oвдje дoлaзимo у тeшким сузaмa jeр ту лeжe нaшa брaћa и сeстрe. Плaчeмo, тугуjeмo, жaлoстимo сe, aли нe дajмo