Dušan Bastašić, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почетна » Архива за Dušan Bastašić » Страна 124

Ђурђица Драгаш: Никола Тесла геније из мог комшилука

10. фебруар 2021.

Почетком године, на православни Божић, навршило се тачно 78 година од смрти Николе Тесле. Велики научник отишао је у вечност онако како је и живео – скромно, на свој начин! Умро је у соби хотела „Њујоркер“ где је годинама усамљенички живео и стварао. Иако се и око његове смрти и заоставштине већ деценијама „плету“ различите приче, развијају теорије завера и препричавају полуистине, много више страсти (посебно у последње три деценије) изазива његово рођење, тачније место где је рођен, а понајвише порекло и породица из које је потекао. Никола се пре 165 година родио у малом личком селу. Смиљан, чије име они који су се родили у Лици акцентују другачије од

УСТАШЕ СЛАЛЕ СРБЕ КАО РОБОВЕ У НОРВЕШКУ: Историчар Кнут Фловик Торесен о голготи нашег народа – више од половине је страдало у камповима

10. фебруар 2021.

У Норвешку је током Другог светског рата било послато више од 4.000 дечака и мушкараца из бивше Југославије, већином Срба, као ропска радна снага, а више од половине је настрадало у камповима, изјавио је норвешки писац и историчар Кнут Фловик Торесен. Он је у обраћању на конференцији „Јасеновац – балкански Аушвиц“ говорио о „Норвешкој као испостави геноцида над Србима који је починила такозвана Независна Држава Хрватска (НДХ). – Током другог светског рата више од 4.000 дечака и мушкараца било је послато из бивше Југославије у Норвешку као ропска радна снага. Немачке окупационе снаге желеле су да прошире путеве, пруге и осталу инфраструктуру на северу Норвешке да би осигурале линије снабдевања

Пала одлука: Дара из Јасеновца није у трци за Оскара, Аида из Сребренице јесте

10. фебруар 2021.

Америчке академије филмске уметности и науке није уврстила наш филм у трку за 93. награду по реду, у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Међу 15 кандидата је зато филм Босне и Херцеговине „Кво вадис, Аида?“, који ће се за награду са страног говорног подручја борити са остварењима Чилеа, Данске, Чешке, Француске, Гватемале, Хонгконга, Ирана, Обале Слоноваче, Мексика, Норвешке, Румуније, Русије, Тајвана и Туниса. Подсетимо, филм редитеља Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ о страдању Срба у злогласном усташком логору изазвао је последњих дана многе реакције. Извор: СПУТНИК

Срби из Америке бране „Дару из Јасеновца“: Спречите негирање геноцида над Србима

9. фебруар 2021.

Представници српске дијаспоре у Америци затражили су да лист „Лос Анђелес тајмс“ уклони рецензију филма „Дара из Јасеновца“, режисера Предрага Гаге Антонијевића, због њеног историјског ревизионизма и порицања геноцида над Србима у НДХ. У име српске дијаспоре, Јулиана Пандуревић и потписници петиције одговорили су на порицање геноцида над Србима у НДХ од стране „Лос Анђелес тајмса“ и рецензента Роберта Абела. „Започињете оптуживањем филма да има танки слој историјске стварности који ће „тестирати стрпљење чак и најригорознијих ученика културних представа о геноциду“. У овој уводној речи сасвим сте јасно истакли свој дневни ред за овај чланак; не да прегледате филм на основу детаљне анализе и процене филма – на шта имате

Народ сав у крпама, опљачкан до голе душе

9. фебруар 2021.

Био је Велики рат и Србија окупирана, уз страдања људи и терор окупатора. Завладала је пљачка и отимачина народног иметка. Оно стоке, хране, оруђа што се у кућама Срба затекло, непријатељ је немилице отимао. Као да није овамо дошао из богатих царских држава. „Чим је окупатор ушао у земљу, сместа је укинуо све земљорадничке задруге, пољопривредне станице, воћне и виноградске расаднике, а њихову имовину, која је износила стотине милиона у злату, просто је опљачкао и оставио без игде ичега. Приватним је лицима опљачкао њихову имовину: вршалице, плугове, дрљаче, тријере и ветрењаче… Затим је покупљена вуна из постељних ствари: а она је у нашој земљи била у душецима и јастуцима у

Дракулић: Осам деценија заборава

8. фебруар 2021.

Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу највећег града Српске. Дјечији рад, лако схватљиве, па и баналне поруке и симболике, више је него што су српске власти урадиле од распада СФРЈ 1991. године до данас. Посебно је важна нумерација. То још нисмо урадили. Посебно за све жртве Покоља. У Дракулићу су комунистичке власти направиле споменик са лажним бројем, као што данас чак и запослени у државним органима Републике Српске, активно учествују у напорима за смањењем броја жртава концлогора Јасеновац Са 700.000 колико

Служен парастос за 52 убијена ученика у Шарговцу

8. фебруар 2021.

У Основној школи „Ђура Јакшић“ у бањалучкој Мјесној заједници Шарговац данас је служен парастос и час поводом 79 година од страдања 52 ученика шарговачке школе које су звјерски убиле усташе 7. фебруара 1942. године. – Обавеза свих нас је да се сјећамо ових гнусних злочина усташа, који су на мучки начин поклали 52 ученика ове школе, да се овакво злодјело никада не би поновило – рекла је новинарима министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, која је присуствовала парастосу. Тривићева је подсјетила да ресорно министарство у сарадњи са Републичким педагошким заводом сваке године обиљежава више оваквих историјских догађаја, те да је, између осталог, организован обилазак за ученике основних и

Сандра Благић: Убијали су све редом, не марећи за жене дјецу, старце и немоћну чељад

8. фебруар 2021.

Прије 79 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе – Хрвати су кренуле у Покољ. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дјецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фра Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу. Уз говор фра Сатане:“ Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас

Саша Лончина: У једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни гледају филм о страдању једног народа којем се то страдање негира… и плачу

8. фебруар 2021.

Као неко ко је потомак жртава Градине и Јасеновца, први пут сам могао гледати екранизовано оно што сам од многих преживјелих и оних који су имали срећу да избјегну то зло, могао чути. И није нимало пријатно, али за отрежњење је увијек најбоља горка истина, па ко може да је прихвати. У уводном дијелу филма говори се о народу у збијегу, који након офанзиве на Козару завршава у возовима за Јасеновац. Женама и дјеци која устрашена и свјесна судбине тихо пјевају ’’Засп’о Јанко…’’ у вагонима смрти. Баш у том тренутку имао сам осјећај као да цијела биоскопска сала плаче. Замислите, у једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни

Режисер „Даре из Јасеновца“: „То је потпуно негирање геноцида“; „Биће тужбе“

8. фебруар 2021.

Прашина коју је подигао српски кандидат за Оскара, „Дара из Јасеновца“, није се још слегла – а и не чини се да ће тако скоро, бар ако је судећи по ономе што је изјавио режисер филма Предраг Гага Антонијевић. Овај филм је изазвао огромне турбуленције на интернету, јер су Срби и Хрвати још једном покушали да се „обрачунају“, овај пут оцењивањем „Даре из Јасеновца“ на најпопуларнијем филмском порталу, ИМДБ-у. Зато је и укинута могућност оцењивања, све до премијере филма у Чикагу, када је та опција враћена. Портал Сербиан Тимес писао је о утисцима са премијере у Чикагу, где су гледаоци напуштали биоскоп и пре краја, у сузама. Све је, заправо,

Др Душан Ј. Басташић фотографија: Фронтал.СРБ/ДХС

Басташић: Бреме драматичног породичног искуства није лако ни за потомке жртава Покоља ни за потомке џелата

7. фебруар 2021.

У петак 05. фебруара 2021. на РТС – Радио Београд 1, гост емисије „У средишту пажње“, био је Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ из Бањалуке. Удружење окупља потомке и поштоваоце жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић – Јадовно – Паг. Филм „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића, српски кандидат за награду „Оскар“, премијерно је приказан у биоскопима неколико америчких држава. Дистрибуцији су претходиле бројне полемике, спорна оцена магазина „Варајети“ да је реч о српској пропаганди, реаговања домаћих званичника и рат на друштвеним мрежама између српских и хрватских корисника. Како је и зашто српски филм толико узбуркао духове? Како је могуће да истина о догађајима од пре осам деценија, испричана

Гидеон Грајф: Усташе су највеће убице у историји; У Јасеновцу су убијале лично, својеручно и из страсти

7. фебруар 2021.

Порицање усташких злочина у Јасеновцу је поновно убијање већ мртвих жртава, изјавио је израелски историчар Гидеон Грајф и истакао да је овај концентрациони логор за Јевреје, Србе и Роме био царство окрутности Независне Државе Хрватске без преседана. Он је током видео-конференције о Јасеновцу коју је организовало Удружење Срба у Норвешкој истакао да је код људских моралних вредности потпуно прегажен у овом концентрационом логору, као и у нацистичком Аушвицу, преноси РТРС. Грајф је указао да су су убиства у логору Јасеновац временом постајала све бруталнија и екстремнија, заснована на принципу нечовечности и немилосрдности, како би се логорашима проузроковале што веће патње. Овај угледни историчар, наводи РТРС, назвао је усташе “највећим убицама

Бранко Ђурица: Покољ због усташке значке

7. фебруар 2021.

Знате, господине мој, лако је убити човека… Самокресом или ножем, свеједно. Али убити мало дијете, ту бих волио да видим ту господу, праве усташе, говорио је фра Мирослав Филиповић. Кад сам недавно у Српском листу прочитао да је у Бањалуци одржан помен Србима покланим 1942. око католичког самостана Петрићевац, учинило ми се да је тим поводом требало рећи и нешто више од општепознатог. Мада је тај ратни злочин био само један у незамисливом низу започетом готово одмах по проглашењу Независне државе Хрватске под окриљем Немачког Рајха, оно што га чини необичним јесте сама личност његовог извршиоца, ништа мање схватљива од Старчевићеве, Павелићеве или Туђманове. Наиме, по програму Анте Павелића –

У Дракулићу код Бањалуке помен страдалим Србима

7. фебруар 2021.

Код Спомен-костурнице у бањалучком насељу Дракулић данас ће бити обиљежено 79 година од страдања 2.315 Срба, међу којима је било 551 дијете, у насељима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, које су усташе убиле на данашњи дан 1942. године, без иједног испаљеног метра. У Цркви Светог великомученика Георгија у бањалучком насељу Дракулић почело је богослужење у оквиру обиљежавања 79 година од покоља више од 2.300 Срба, које су убиле усташе у овом и околним селима Мотике, Шарговац и у руднику Раковац. Светој литургији присуствују потомци жртава усташког покоља, становници Дракулића и околних села, те представници удружења проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Обиљежавању покоља почињеног над српским народом у већем броју

Ђурђица Драгаш: Даро, Десо, Јоване…криви смо! Праштајте!!!

4. фебруар 2021.

Гледала сам пре неколико дана филм „Пролеће 1941“, који је, у сарадњи са амбасадом Израела, емитован на Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тежак, мучан филм, један од оних које не гледате из досаде, тек да би прекратили време, већ из потребе да одате пошту жртвама, да се бар у тих сат-два подсетите да слобода, мир и срећа нису константне категорије. Такви филмови вас упозоравају да зло лако проклија, да не треба много да се дојучерашње комшије и пријатељи претворе у потказиваче, крвнике и убице, а удобни и мирни живот у пакао из којег нема излаза. Пратила сам потресну судбину јеврејске породице и њихову борбу за живот, унапред осуђену на