admin, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Почасти за Србина који је кренуо сâм на 16 авиона НАТО-а

10. март 2019.

Марку са ликом чувеног пилота Миленка Павловића, који је пре двадесет година погинуо бранећи небо над Ваљевом од НАТО авиона, овог месеца пустиће у оптицај „Пошта Србије“. Једна од централних улица у Осечини понеће име настрадалог пилота, преноси РТС. Командант 204. Ваздухопловне бригаде поптпуковник Миленко Павловић, 4. маја пре 20 година херојски се борио без радара са 16 авиона НАТО-а. Успомену на славног пилота с посебном пажњом негују у његовом родном селу, Горњем Црниљеву код Осечине. Кустос музеја Милан Петровић истиче да су спомен-комплекс у оквиру кога се налази и спомен-дом посвећен пилоту Миленку Павловићу, својим добровољним прилозима и бесплатним радом изградили мештани Горњег Црниљева као и сви мештани Подгорине. „Желе да сачувају вечну успомену на нашег Давида који

Берић и 75 морнара усидрени у историји

10. март 2019.

Епопеју посаде ратне топовњаче “Драва” адмирал Бошко Антић преточио у роман “Последњи монитор”. Њихов подвиг на почетку рата, сматра аутор, заслужује филм Историјска чињеница да је топовњача “Драва”, брод Краљевске морнарице Југославије, у априлском рату оборила 10 немачких и мађарских авиона и оштетила још 12 летелица, спада у рекорде ефикасности ратовања бродовља на рекама у Другом светском рату и проучава се на морнаричким академијама света. Та седмодневна ратна епопеја 76 морнара Краљевине Југославије априла 1941. подвиг је без преседана у морнарицама оног времена и идеална је подлога за филм или ТВ серију – каже адмирал Бошко Антић, некадашњи начелник Школе националне одбране, официр који са више од 100 објављених књига,

ХРТ емитовао изјаве ветерана испред натписа “УБИЈ СРБИНА”

9. март 2019.

Хрватска радио-телевизија /ХРТ/ емитовала је прилог у којем су хрватски ратни ветерани давали изјаве док је у позадини стајао натпис “Убиј Србина”. Портал “Index” преноси да најновији примјер доказује да ХРТ остаје досљедан у скандалима и да баш никоме одговорном за ту емисију и информативни програм ништа није било спорно. “То је требало да буде лијепа прича о позитивној акцији и о Корчуланима који су поводом дана ратних ветерана дошли у Вуковар како би помогли социјално угроженим породицама својих сабораца, али ХРТ је и ту успио да угура говор мржње и паролу о убијању Срба”, наводи “Index”. Током изјаве у “Регионалном дневнику” једног мјештанина Вела Луке и током изјаве Томислава

Попис из 1846. године: 2 милиона 643 хиљаде Срба у Хрватској

9. март 2019.

На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба Хајнрих Бенхаус ( Heinrich Berghaus ), главни картограф Аустријског царства прије 173 године, тачније 1846. објавио је етнографску карту Аустријског цартства. На простору данашње Хрватске, овај германски картограф навео је да ту живи 836 хиљада Хрвата и 2 милиона 643 хиљаде Срба. Картограф је врло прецизно без икаквих личних интереса навео колико на тој територији живи и ког становништва. Из овога се види да је на тлу тадашње Хрватске, Срба било три пута више у односу на Хрвате. Овај етнографски податак, као и етнографску карту Европе из тог периода могу

Драгослав Бокан: “Партизанска герила” у Загребу

9. март 2019.

Много је писано о “комунистичким илегалцима” у ратном Загребу под усташком влашћу. Снимљени су и филмови и популарне ТВ серије на ту тему (од “Капелских кресова” до “Операције стадион”). Али, да ли је све било баш тако? Да ли су загребачки припадници покрета отпора живели у истом оном стању сталне опасности као и Срби у то време, а усред пакла “Ендехазије”? Када читамо историјске студије, прашњаве текстове (што више никог не занимају), сећања учесника и књиге о “загребачкој партизанској фронти” долазимо (ко име да чита између редова) до веома занимљивих, сасвим неочекиваних података. На наше изненађење, сазнајемо да је степен сарадње између високих усташких дужносника и Титових “илегалаца” био изванредно

Процес за злочине у сплитском логору “ЛОРА”: Истина не сме бити заборављена

9. март 2019.

У Жупанијском суду настављен процес за злочине у сплитском логору “Лора”. Чаушић, један од тројице Требињаца, последњи сведочи на суђењу Дуићу У жупанијском суду у Сплиту настављено је саслушање бивших требињских логораша злогласног логора за цивиле и ратне заробљенике “Лора”, а у вези са ратним злочинима које је починио бивши управник тог логора Томислав Дуић. Слободан Чаушић, један је од тројице Требињаца који су последњи сведочили на суђењу Дуићу. Он каже да није лако поново се враћати у прошлост и присећати се свега онога што се догађала у хрватским логорима смрти. – Непријатно је, посебно када знате да онај који вас је мучио седи на метар иза ваших леђа док

У Сремским Карловцима потписана Повеља о српском културном простору

9. март 2019.

Повеља о српском културном простору је документ којим ће бити дефинисане смернице за јединствену културно-просветну политику српског народа Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и министарка просвете и културе Републике Српске Наталија Тривић потписали су данас у Свечаној сали Карловачке гимназије Повељу о српском културном простору. Повеља о српском културном простору је документ којим ће бити дефинисане смернице за јединствену културно-просветну политику српског народа. Вукосављевић је истакао да дубоки смисао потписивања Повеље јесте у додатним напорима у спровођењу јединствене културне политике која би требало да буде присутна у српском народу без обзира на политички формат и на државу у којој он живи. „Културна политика и културни простор су

Бура због мајица у ОШ „Никола Тесла”

9. март 2019.

Шта се тачно догодило у осмолетки када је неколико ученика дошло у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену” и са ликом Гаврила Принципа утврдиће инспектори Просветна инспекција посетиће данас Основну школу „Никола Тесла” у Раковици. Разлог за долазак инспектора је инцидент који се догодио прошлог петка, када су четворица ученика осмог разреда дошли у школу у мајицама са тенковима, авионима и натписом „Догодине у Призрену”, док је један од њих носио мајицу са ликом Гаврила Принципа. Проблем је настао јер је директор осмолетке Станислав Стевуљевић, како се наводи у саопштењу Уније синдиката школа у Београду, дечаке натерао да скину те мајице уз речи да је Принцип „мајмун

Хрватска се не мири са забраном мисе

9. март 2019.

Хрватски парламент планира да разговара са надлежнима о забрани одржавања комеморације страдалим усташама током Другог светског рата у Блајбургу ове године. Хина је јавила да је председник сабора Гордан Јандроковић упознат с информацијом да је Kатоличка црква у Kорушкој одбила молбу Хрватске бискупске конференције (ХБK) за одржавањем мисе на Блајбургу. Jуче је саопштено да је Kатоличка црква у Kорушкој одбила молбу Хрватске бискупске конференције за одржавањем мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због политичке инструментализације овог скупа, саопштено је из те цркве. Позивајуће се на изворе блиске кабинету Јандроковића, Хина је јавила да ће делегација парламента најпре о томе разговарати с Почасним блајбуршким водом и Kатоличком црквом, односно, Хрватском бискупском

Војвођански сепаратисти коче градњу православних храмова у Војводини?!

8. март 2019.

До сада су пропала три покушаја да се у Темерину, који има преко 7000 православних становника, изгради један православни храм. У сва три случаја била је дискутабилна парцела, тачније локација. Православни храм мора бити олтаром окренут ка истоку. То значи да се може градити само с једне стране главне улице, тј. оне која је на источној страни. У Темерину, који је одавно прерастао у варош, са високим зградама и урбаним центром, практично не постоји ни једна одговарајућа/слободна парцела на којој би се храм могао подићи. Из тог разлога су локалне власти предложиле изградњу цркве у темеринском парку. То је био трећи покушај. Том предлогу се оштро супротставио општински одборник Роберт

Kорушка Kатоличка црква забранила мису у Блајбургу

8. март 2019.

Kатоличка црква у Kорушкој, тачније бискупија Гурк-Kлагенфурт одбила је молбу Хрватске бискупске конференције за одржавањем мисе на Лојбашком пољу поред Блајбурга због тога јер се ова миса политички инструментализује, саопштила је у петак тамошња Kатоличка црква, а преносе хрватски медији. Мисе на тој локацији биле су формални оквир за комеморације које су се средином маја сваке године одржавале на спомен убијеним припадницима квислиншких формација и цивилима, ликвидираним након што су их Британци маја 1945. вратили партизанима. „Миса на пољу поред Блајбурга постала је дио манифестације која се политички инструментализује и дио је политичко-националног ритуала који служи селективном доживљавању и тумачењу историје“, стоји у писму које је потписао секретар бискупије у

Кецмановић: 1. март 1992. – Политичко насиље над Србима

8. март 2019.

Референдум о сецесији БиХ, одржан 1. марта 1992. године, био је својеврстан муслиманско-хрватски пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, као и политичко насиље над српским народом, изјавио је данас у Београду професор политичких наука Ненад Кецмановић. Кецмановић је на трибини “Референдум о сецесији БиХ 1992. и стварање Републике Српске – 27 година касније” рекао да су и једно и друго, односно и пуцањ у Југославију и атентат на БиХ, на неки начин успјели. Он је указао да је то довело до неке врсте суицида, јер послије тог референдума који је био политичко насиље над српским народом, БиХ није постала оно што је била некада. “БиХ није постала ни оно

Парастос за 13 српских бораца у насељу Грбавица

8. март 2019.

У брчанском насељу Грбавица данас ће бити служен парастос и положени вијенци за 13 припадника Војске Републике Српске које су прије 26 година припадници хрватско-муслиманских формација заробили, мучили, убили, а потом и масакрирали. Парастосу ће присустввати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић и министар енергетике и рударства Петар Ђокић. Милуновић и Ђокић ће парастосу и полагању вијенаца присуствовати у 10.00 часова. Стравичан масакр над припадницима Војске Републике Српске из овог краја починили су припадници такозване Армије БиХ у чијем саставу су били комшије, муслимани из Брчког. Осмог марта 1993. године, 13 српских борца из Грбавице заробљено је у Бодеришту, код Брчког. Без обзира на договорену размјену, Срби

Град Валпово из буџета платио израду усташког споменика

8. март 2019.

На гробљу у Марјанчацима код Валпова крајем прошле године постављена је спомен-плоча у част војницима Независне Државе Хрватске На гробљу у Марјанчацима код Валпова крајем прошле године постављена је спомен-плоча у част ‘хрватским војницима који су дали своје животе за Независну Државу Хрватску’. Мермерна плоча на којој се налазе имена 12 војника подигнута је на ‘иницијативу чланова породица погинулих и несталих, друштва Хрватски домобран те мјесног одбора Марјанчаци’, стоји у саопштењу на страницама града Валпова , који је за плочу из буџета издвојио 8.817,50 куна. ‘Ради се о спомен-плочи погинулим домобранима из приградског насеља Марјанчаци, та иницијатива покренута је прије шест-седам година’, рекао је градоначелник Валпова Матко Шутало на градској

Надлежни да реагују на пријетње смрћу Ђенићу

7. март 2019.

Савез комунистичке омладине Југославије /СКОЈ/ са сједиштем у Београду затражио је од надлежних да реагују јер су непознате особе, које су се представиле као припадници Хрватске странке права и сљедбеници усташког поглавара Анте Павелића, запријетиле смрћу првом секретару СКОЈ-а Александру Ђенићу. “Поручујемо усташама да друг Александар Ђенић, као потомак партизана и као комуниста, неће устукнути пред овим претњама”, наводи се у саопштењу СКОЈ-а. Наведено је да је пријетња услиједила након што је у медијима пласирана информација да су непознате особе ишарале породичну гробницу вође некадашње Независне Државе Хрватске /НДХ/ Анте Павелића у Мадриду симболима српа и чекића, звијезде петокраке и натписима СКОЈ. Оцијењено је да су пријетње упућене Ђенићу посљедица