arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
Миодраг Линта / Фото Танјуг / З. Жестић

Линта: У Мостару улице са именима усташких злочинаца

30. март 2019.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да постојање улица у Мостару која носе имена усташких злочинаца представља један од бројних доказа да је усташтво један од темеља националног идентитета већине Хрвата у западној Херцеговини, али и већине хрватског народа у цјелини. Овим антицивилизацијским поступањем хрватска власт и народ шаљу јасну поруку да Србима у западној Херцеговини нема живота – оцијенио је Линта. Линта подсјећа у саопштењу да улице у западном Мостару од 1995. године носе имена усташких злочинаца Миле Будака, Ђуе Скужевића, Лорковића и Вокића, као и команданата чувене по злу Црне легије Јуре Францетића и Рафаела Бобана. – Добро је познато да су готово по свим градовима

Kњига о злу у нама и око нас

30. март 2019.

Роман „Џелат“, Слободана Гавриловића, представљен је у пуном Читалишту Народне библиотеке Ужице. Исповест партизанског џелата Видана из пожешког села Годовика, који је током Другог светског рата убио „по наређењу и личном уверењу“ око 2.000 политичких неистомишљеника тадашње власти, а који је у 13 наврата избегао сопствену смрт, Гавриловић је преточио у роман, реалистичних и емотивних приказа, указујући на таму у нама и око нас. Догађаји су истинити, имена ликова аутентична, али не и њихова презимена, а Гавриловић је објаснио да је повод за настанак романа његово дугогодишње истраживање судбине Живојина Павловића, предратног револуционара и интелектуалца кога су комунисти стрељали 1941. године у Ужицу, а које га је довело и до

Црногорско острво смрти: Напуштено стење које је вековима доносило само ужас

29. март 2019.

Пре само неколико деценија на овом острвцету у Црној Гори дешавале су се ужасне ствари. Сада ће то бити најновији рај за богаташе из Европе. Мамула, у поморским картама углавном уведено као Ластавица, мало је острво у Јадранском мору, у Црној Гори, на улазу у Бококоторски залив. Kружног је облика, пречника 200 метара. Око 80% површине острва заузима тврђава, коју је средином 19. века изградио аустроугарски генерал Лазар Мамула. Иако га је изградила аустроугарска војска, она га никада није користила у војне сврхе. Током оба светска рата тврђава је служила као злогласни затвор познат по окрутности. У Другом светском рату га је 30. маја 1942. преузела фашистичка Италија и тамо

Скандал: Томпсон посетио Израел

29. март 2019.

Хрватски музичар Марко Перковић Томпсон (52), који је познат по глорификацији НДХ и усташког покрета, провео је седам дана на ходочашћу у Израелу Он је са својим обожаваоцима на друштвеним мрежама поделио неколико фотографија са тог путовања. На једној од њих види се заједно са католичким теологом фра Ивом Павићем. На седмодневном ходочашћу у Светој Земљи, у прадомовини Господина нашега Исуса Христа – написао је на Инстаграму Перковић уз фотографије које је објавио. Поред оних у којима глорификује усташки покрет, Перковић је познат и по песмама религијске тематике, а често истиче да је предан католик. Ипак, због оних првих, често је наилазио на протесте јеврејских и антифашистичких удружења, а због

Ђорђе Бојанић: Роман „УВИР НА ИЗВИРУ“, уврстити у обавезну школску лектиру… ево и зашто

29. март 2019.

Роман Оливере Будмир “Увир на Извиру”, је истинита ратна љубавна прича нишлијке Слађане Станковић и руског официра Јурија, промовисан је вечерас у Дому војске у Нишу, у прусуству припадника Копнене војске и грађана Ниша. Роман говори о несвакидашњој љубавној причиНишлијке Слађане Станковић, која је као добровољац – болничарка отишла на Космет да брани Свету  српску земљу, и руског официра добровољца Јурија Осиповског, овај Рус је био један од 17 руских добровољаца који су дошли да би помогли у одбрани Косова и Метохије. Имао је 35 година и био је руски официр, родом из Минска, Белорусија. Ова књига се чита у једном даху, преноси Ђорђе Бојанић.   Почетак романа, ауторка Оливера Будимир почиње дивним описом Ниша,

Српске заблуде: Хрвати ће постати Југословени

29. март 2019.

У чуду су се наши челни људи савезничких земаља који нијесу крили огорчење што Срби желе да праве државу са дојучерашњим непријатељима (Хрватима и Словенцима) који су се током рата против њих борили у униформи Аустругарске! Да ли је Југославија била кобна српска грешка или није? То питање се још увијек налази на историјском столу и о томе још увијек трају велике расправе. Након Првог свјетског рата Краљевина Србија је била једна од сила побједница и по међународном праву могла је у том тренутку, у сарадњи са савезницима, да диктира услове пораженим поданицима Ааостругарске монархије и да бира које ће територије да узме на Балкану. Гаранција територијалног проширења Краљевине Србије

Држава плаћа одштету браћи Миоковић

29. март 2019.

Општински суд у Пакрацу пресудио је да Хрватска мора исплатити 95.000 куна /12.764 евра/ одштете Србину Николи Миоковићу из Антуновца због бруталног мучења у јесен 1991. године, које су над њим извршили “мерчеповци”. Томислав Мерчеп је осуђени ратни злочинац, а Миоковић је доказао да су га мучили припадници МУП–а који су били стационирани у Пакрачкој пољани под командом Томислава Мерчепа. Миоковића су путем индукторског телефона мучили електрошоковима. Након неколико дана, пресељен је у мјесто Међурић, недалеко од Кутине, гдје је био затворен у кући, а потом премјештен на присилни рад у складиште које је користио МУП. Никола Миоковић је ухапшен заједно са својим братом Душаном, који је прошао идентичну тортуру.

Драгослав Словић: Србе убијају поделе

28. март 2019.

Проф. др Драгослав Словић у својој књизи “Српска карактерологија” доказује. Насушно нам је потребно јединство и суочавање са истином У карактеру српског бића су свевремене поделе. Оне су, вазда, биле на страни наших противника. Ми више, на то, немамо право. Време је да се ирационално суочи са реалним. Митови са стварношћу. Не спорим да наша прошлост има опомену за будућност. Напротив. Али, ми ово време живимо другачије, суочени са бројним изазовима, наметнутим савременим сликама које траже другачије потписе. Јасније аргументе и тачне путоказе. Ми више немамо право да их окрећемо у беспућа. Она у којима су Србе убијали митови и поделе. Ово је суштина најновије књиге проф. др Драгослава Словића

Галерија знаменитих херцеговаца: Љубо Мићевић – чувар Вјетренице писао дјела за Српску Краљевску академију

28. март 2019.

Међу бројним обдареним, признатим и патриотски настројеним Херцеговцима био је и Љубо Мићевић из села Завале. Љубо је рођен 1886. године у Стоцу а у село Завалу, на тадашњој железничкој прузи, у тадашњој требињској општини, дошао је са својих двадесет година. О бурном и напредном животу и раду Љуба Мићевића писала је „Политика„ још давне 1939. године, у свом броју од 19. марта, под насловом „Нешколован човек са села, чувар пећине Вјетренице, добровољац на Солунском фронту и ратни инвалид, пише научна дела која ће ускоро издати Српска краљевска академија„. Као млад, задојен нацоналним идејама за слободу свог народа, Љубо је био члан револуционарне „Младе Босне„. После атентата у Сарајеву био

Срби спасили највише Јевреја у нашем региону

28. март 2019.

Србија има 135 праведника међу народима, носилац повеља коју додељују “Јад вашем” и држава Израел.Током Другог светског рата сачували животе 230 људи Ко је спасао иједно људско биће, као да је спасао цео свет. Овај дирљиви натпис краси повељу Праведници међу народима, коју додељује “Јад Вашем”, односно држава Израел, људима који су током рата спасавали Јевреје. Услов је да за то нису стекли никакву материјалну корист, као и да нису одговорни за друге злочине. У Србији је титулу праведника до сада понело 135 људи, који су спасли око 230 јеврејских мушкараца, жена и деце, што је највише у региону. Један од праведника је и Мартина Левец, удата Марковић, из Земуна,

“НОВОСТИ” са супругом хероја са Паштрика: Дао би и последњу кап крви за отаџбину

27. март 2019.

Знао да на отвореном не може да преживи, али је остао да командује Немам ја од кога да се кријем! Ово је моја земља, ово је Србија! Биле су ово последње речи потпуковника Бошка Лемића (47), начелника АРЈ ПВО 549. механизоване бригаде Војске Југославије. Сећају се његови саборци да их је, неколико тренутака пре него што се 1. јуна 1999. винуо у легенду, изговорио с много поноса пркосећи тепиху бомби којима су НАТО бомбардери од Паштрика стварали пакао на земљи. Знао је да на отвореном не може преживети бомбардовање, али је остао да, и по цену живота, командује јединицама. – Када су бомбардери Б-52 бацили тоне бомби на Планеју и

Винфрид Волф: Ко је крив за Први светски рат?

27. март 2019.

Да је немачка наум стварања Средње Европе Немачког царства – својеврсне континенталне творевине под управом Берлина – кумовао Првом светском рату, доказује књига „Тешитељ“. Дело двојице немачких аутора, Клауса Гитингера и Винфрида Волфа објавила је издавачка кућа „Прометеј“, а у врсном преводу Милоша Казимировића   Винфрид Волф је на месту посланика Партије демократског социјализма у Бундестагу провео дванаест година. На прву вест о бомбардовању СРЈ одлучио је да се што снажније супротстави лажима и ратној хистерији, па је само три дана након почетка НАТО агресије покренуо новине „Лист против рата“ које су штампане у 300.000 примерака. Да би свету изнео праву позадину рата на Косову (политичко-економску), објавио је и књигу

Горан Комар: Неколико цртица из историје српских школа у Далмацији и Боки

27. март 2019.

 Концем фебруара 1812. у Савини је боравио епископ далматински Венедикт (Краљевић) и том приликом издао је један указ упућен калуђеру Јосифу Троповићу о зачињању једне „школе просвјешченија“ за српску дјецу у старом епископском сједишту у Топлој. Видјећемо касније, овдје је и прије јеромонаха Симеона школу држао свештеник Ћоћа, а још пуно раније овдје је постојала школа коју су држали учитељ Теодор и други учитељи. Јосиф је био родом из кућанскога села Пресјека и овај је род дао неколико свештеника Српске Православне Цркве. Недавно смо показали документа у којима се помиње и отац  Симеон  Тро(по)вић као старјешина савински на почетку 18. вијека. Биће ови подаци значајни и због тога што су родитељи јеромонаха

Драган Бјелогрлић: Осветлићемо детаље атентата на краља Александра

27. март 2019.

Kостимирани статисти, регионалне глумачке звезде, аутомобили произведени пре Другог светског рата, ужурбани продукцијски тим… Тако изгледа снимање друге сезоне телевизијске серије “Сенке над Балканом”. Међу гомилом препознатљивих људи, осмех редитеља и глумца Драгана Бјелогрлића спушта тензију на средини снимајућег дана по сувом али хладњикавом времену раног пролећа у Париској улици у Београду. “Личи, али није баш пролеће”, вајка се Бјелогрлић док погледом проверава да ли све функционише на снимању друге сезоне популарне телевизијске серије. Бјелогрлић каже да се цела екипа која учествује у настајању серије труди да не размишља претерано о великим очекивањима публике, после изузетног успеха прве сезоне “Сенки над Балканом”. “Kонцентришемо се на посао. Имамо жељу да испричамо

Почело истраживање страдања Срба у Сарајеву

27. март 2019.

Само у Источном Сарајеву током рата је страдало најмање 118 малишана. – Деведесетих је у главном граду БиХ било 150.000 српских житеља, а сада их је неколико хиљада Над несретном судбином хиљада сарајевских Срба и преко стотину хиљада изгнаних деценијама је надвијена сена „града жртве” због које су патње српског народа у том граду остале скрајнуте, а збивања у ратном Сарајеву до данас умногоме замагљена. Покушаји да се расветле страдања Срба остали су неуспешни. Сведочанства преживелих логораша из сарајевских логора или меморијали за жртве спорадично подсете на страхоте из ратних дана. Пре некoлико дана, у склопу Дана сећања на страдалу децу Српског Сарајева (Источног Сарајева), јавност се подсетила на то

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА