arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Životna priča mati Jovane, Nemice koja je postala Srpkinja: Stidim se i lijem gorke pokajničke suze

9. april 2019.

Osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa kriva, osećaj se slobodno, kaže monahinja “Iako svi znaju da sam, ni kriva ni dužna, potomak nemačkog generala Aleksandra Lera, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč. Pre bih rekla da osećam neku dodatnu toplinu i srdačnost u ophođenju, kao da ovaj narod velike duše i srca, na diskretan način želi da kaže: Ma znamo mi da ti nisi ništa

Predstavnici Saveza Roma odali počast žrtvama u Donjoj Gradini

8. april 2019.

Delegacija Saveza Roma Republike Srpske i predstavnici nekoliko romskih udruženja položili su danas vijence na spomen-obilježje nevino stradalim žrtvama u Donjoj Gradini, najvećem stratištu logora Jasenovac, u kojem je ubijeno i 40.000 Roma. Predsjednik Saveza Roma Republike Srpske Aleksandar Mašić izjavio je da je ovo značajan dan za Rome u cijelom svijetu, pa tako i u BiH i Republici Srpskoj. “Savez Roma, kao krovna organizacija u Republici Srpskoj, sa svojim članicama i gostima, položio je ovdje vijence žrtvama fašističkog terora. Romi ne smiju da zaborave genocid koji je izvršen nad njima i to treba da prenose na potomke i mlade da ne zaborave da je u Donjoj Gradini, Uštici i

Lažni pijetet

8. april 2019.

Šokantne brojke nedavno iznete u javnosti o novcu koji država godišnje izdvaja za memorijalni centar Jasenovac i novcu koji izdvaja za onaj u Vukovaru još uvek deluju nestvarno. Podaci o broju osnovnoškolaca koji redovno organizovano idu u Vukovar i onih koji godišnje posete Jasenovac isto tako. Iako naviknuti da u Hrvatskoj nisu svi građani, pa tako ni žrtve jednake, sad se tek nekako iskristalisalo u kojoj srazmeri nisu. Naravno da treba uzeti u obzir i vremenski odmak od nemilih ratova, ali i brojne druge faktore – broj žrtava, istorijski kontekst i još mnogo toga. Međutim, po svakoj računici, ali i po tolerisanju revizionističkih ispada, relativizovanju jasenovačkih žrtava i mitologizovanju onih

Milan Ružić: Vreme za zaborav

8. april 2019.

Došli smo do trenutka u svojoj istoriji u kojem se sve svodi na zaborav. Od svega čega bismo se imali setiti i time se ponositi, mi se jedino uvek setimo da zaboravimo. Zaborav je od nas načinio idealne robove i to će nam biti maksimum u ovom istorijskom minimumu nas kao naroda. Da bi se ovo promenilo, maksimum mora biti naš minimum. Narod čija svest grca, jedino se još jednim prstom drži za svoju religiju. Mi grcamo u podvalama, omalovažavanjima, razbraćivanju, raskršćavanju, rasrbljavanju i samoporicanju. Ne vidim ništa što bi zaustavilo naš dalji pad, ako dalje ima, prema dnu, ako smo već moral i poštenje preležali kao što deca preleže

Đorđe Bojanić: Albert Avdijev, ruski dobrovoljac (snajperista), na tribini „Dvadeset godina od bitke za Paštrik“ u Vranju.

8. april 2019.

Naš brat Avdijev, junak… koji se borio za nas. Njegovo herojstvo i borba za srpski narod i pravoslavlje ogleda se, pored ostalog, u činjenici da, kada ga je teroristički snajper pogodio u desno, on je svoj snajper prebacio na levo oko i nastavio da se bori dok nije pao u nesvest. Posle tragedije prebačen je u bolnicu u Prištini, a onda na VMA u Beogradu. Čim se malo oporavio, pobegao je iz bolnice i vratio se na ratište. Izgubio je desno oko, ranjen je i u ruku i ratni je vojni invalid (100%). Avdijev je iz Vladikavkaza, on ima ratnu priču od koje se može napisati ceo roman. Pored Avdijeva

Prof. Majkl Čosudovski: Jugoslaviju je Vašington “razorio” 1974.

8. april 2019.

Prof. Majkl Čosudovski, osnivač “Global risrča”: Ekonomski razlozi bili su presudni za uništenje vaše zemlje. Krvavi deo posla uradilI CIA i penzionisani američki generali Odluku da se uništi Jugoslavija zvanično je doneo Vašington još 1974. godine, u vreme Ričarda Niksona, a krvavi deo posla su obavile zapadne obaveštajne agencije na čelu sa CIA. Govori ovako, u ekskluzivnom intervjuu za “Novosti”, profesor Majkl Čosudovski, osnivač uglednog Centra za istraživanje globalizacije “Global risrč”. Geopolitičar koji živi i stvara u Kanadi, rođeni Švajcarac sa jevrejskim i ruskim korenima, otkriva da je nekoliko godina kasnije, 1981, Reganova administracija razradila dokument u kom stoji da Jugoslavija treba da se demontira, i to iz ekonomskih razloga:

Gideon Grajf: Jasenovac je daleko brutalniji od Aušvica

7. april 2019.

Sagovornik „Pečata“, prof. dr Gideon Grajf autor je izuzetno značajne monografije „Jasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti“ Sagovornik „Pečata“, prof. dr Gideon Grajf autor je izuzetno značajne monografije „Jasenovac – Aušvic Balkana – Ustaška imperija okrutnosti“. Ova multidisciplinarna studija dr Grajfa, u kojoj je prvi put uporedno analiziran zločin u Aušvicu i Jasenovcu, štampana je u Izraelu na hebrejskom, srpskom i engleskom jeziku. Izdavači monografije su Institut za Holokaust „Šem olam“ (Izrael), Fondacija za projekte edukacije o Holokaustu (Majami, SAD) i Akademski koledž Ono (Izrael). Članovi uređivačkog odbora su profesori i istoričari iz Izraela, SAD, Norveške, Italije i Japana. Prof. dr Gideon Grajf je istoričar specijalizovan za Holokaust,

STRAHOTE USTAŠKIH ZLOČINA: Film “Zaboravljeni genocid” prikazan na festivalu “Evropa oko Evrope”

7. april 2019.

Mirjana Valter: Bilo je veoma mučno gledati sve snimke do kojih smo došli Grozote i užasi ustaških zločina predstavljeni su u izuzetno vrednom i potresnom svedočanstvu na nedavno održanom pariskom filmskom festivalu “Evropa oko Evrope”. Od nekih scena u dokumentarnom filmu “Ustaše, zaboravljeni genocid”, autora i producenata Mirjane Valter i Šarl-Antoana de Ruvra, francuskih novinara i reditelja, ledi se krv u žilama. – Bilo je izuzetno teško i veoma mučno gledati sve snimke do kojih smo došli. Mnogo toga nije bilo podnošljivo za gledanje – ističe, za “Novosti”, Mirjana Valter. Ona je sa svojim francuskim kolegom dugo istraživala arhive, dok su materijal sklapali poslednjih godinu dana. – Iznenađujuće je da

7. april – Vazdušni napad na Prištinu, desetoro poginulo, troje djece

7. april 2019.

U Novom Sadu je gađana Rafinerija nafte u neposrednoj blizini naselja Šangaj. Oštećena je osnovna škola “Veljko Vlahović” i dječiji vrtić “Duga”. Povrijeđene su četiri osobe Deset osoba je poginulo, među kojima i troje djece, te 1999. u najžešćem napadu od početka NATO bombardovanja kada je raketirano gradsko jezgro Prištine. Po peti put bombardovan je Niš, u Novom Sadu gađana rafinerija. Komanda Prištinskog korpusa saopštila je da su sve jedinice postupile u skladu sa odlukom jugoslovenskih vlasti o prekidu vatre na području Kosova i Metohije. U saopštenju Komande se navodi da je stanje na Kosovu „mirno“ osim vazdušnih napada NATO. Ministri inostranih poslova SAD, Velike Britanije, Njemačke, Francuske i Italije

“Emirove podmukle neargumentovane laži, dok se o srpskim žrtvama ćuti”

7. april 2019.

Organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Vlasenice saopštila je da Emir Hadžihafizbegović na podmukao način iznosi neargumentovane laži o okolnostima smrti Edina Saliharevića i okrivljuje časnog srpskog borca Miroslava Kraljevića, te pitaju zašto se ćuti o tri stotine mučki ubijenih vlaseničkih Srba. Iz ove organizacije ističu da se maliciozni Hadžihafizbegović, koji sebe s ponosom naziva “vojnik Nasera Orića”, bez ikakvog osnova, kroz otvoreni govor mržnje, ustremio na Kraljevića na podmukao i krajnje perfidan način. U saopštenju se ističe da ovaj “opskurni čovjek” okrivljuje Kraljevića, branioca Republike Srpske, koji se u periodu navedenih dešavanja kao ranjenik borio za život na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, odnosno fizički nije

Odata počast žrtvama šestoaprilskog bombardovanja

6. april 2019.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đordević i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić danas su, povodom obilježavanja Dana sjećanja na početak Drugog svjetskog rata u Jugoslaviji – 6. april 1941. godine, položili vijence u Aleji stradalih u bombardovanju Beograda. Đorđević je u obraćanju istakao da je Srbija uvijek bila antifašistička zemlja i da će se svim snagama boriti protiv svakog oblika fašizma. “Na današnji dan odajemo počast svim nevinim žrtvama, žrtvama fašističkog režima 1941. godine, koji je sebi uzeo za pravo za oduzme nevine žrtve”, rekao je Đorđević. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je bombardovanje 6. aprila 1941. godine bilo jedno od najvećih razaranja Beograda

“VERITAS”: Nekažnjena golgota kupreških Srba iz 1992. godine

6. april 2019.

Dokumentaciono-informacioni centar “Veritas” istakao je da ni poslije 27 godina niko nije odgovarao za golgotu kroz koju su prošli Srbi na Kupreškoj visoravni iako su poznata imena svih žrtava i više od stotinu učesnika u njihovom stradanju. Iz “Veritasa” su napomenuli da su hrvatske jedinice sastavljene od pripadnika Zbora narodne garde /Zenge/, Hrvatskih odbrambenih snaga /HOS/ i Hrvatskog vijeća odbrane /HVO/ 3. aprila 1992. godine napale srpska sela na Kupreškoj visoravni, uključujući i centar Kupresa, jer sa srpske strane nije bilo organizovane odbrane. Prema navodima “Veritasa”, hrvatske jedinice su za nekoliko dana ubile 54 srpska civila i teritorijalca, a oko 150 odvele u logore po zapadnoj Hercegovini i Hrvatskoj u

Miodrag Linta

Linta: Neprijateljski zahtev hrvatskih poslanika

6. april 2019.

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta ocenio je kao neprijateljski zahtev hrvatskih poslanika Mire Bulja iz Mosta, Hrvoja Zekanovića iz Hrasta i drugih da hrvatske vlasti blokiraju Srbiju u pristupnim pregovorima o članstvu u EU dok ne pruži sve dostupne informacije o nestalima i masovnim grobnicama. “Bulj i Zekanović dobro znaju anticivilizacijsku činjenicu da u Hrvatskoj postoji 36 poznatih grobnih mesta u kojima se nalaze posmrtni ostaci Srba, a vlast u Zagrebu nema volju da se ekshumiraju”, naveo je Miodrag Linta u saopštenju. On je naveo da se jedno od tih mesta nalazi na kninskom groblju gde je sahranjeno 11 masakriranih Srba i jedan musliman tokom i posle zločinačke

Vazdušni most – Operacija „Halijard“: Jedna od najuspešnijih spasilačkih misija iza neprijateljskih linija u istoriji ratovanja

5. april 2019.

Nacistička Nemačka 1939. napadom na Poljsku otpočela je najraznorniji rat u ljudskoj istoriji. Drugi svetski rat zatekao je Kraljevinu Juoslaviju nespremnu za oružani sukob iscrpljena unutrašnjim problemima. U takvoj konstelaciji, pod sve većim pritiskom Nemaca nakon što su u prvim ratnim godinama okupirali deo Poljske, Čehoslovačke i Francusku, anektirali Austriju i sklopili savezništvo sa svim susedima Jugoslavije, a Italija pod svoj protektorat stavila Albaniju, knez Pavle kao namesnik 25. marta 1941. potpisuje protokol i pristupanju Jugosavije Trojnom paktu. Međutim to se nije dugo održalo, već 27. marta nastupio je puč, knez Pavle je smenjen, kralj Petar Drugi se proglasio punoletnim a general Dušan Simović za predsednika vlade. To je za

Italijani i Srbi su žrtve NATO bombardovanja

5. april 2019.

U Italiji održan skup posvećen posledicama korišćenja osiromašenog uranijuma, prisustvovala i srpska delegacija. Laketić: Evidentne posledice radioaktivnog zračenja, prikupljamo medicinsku dokumentaciju Tražimo od Evrope da pomogne pogođenima posledicama NATO bombardovanja, da u evropskim sedištima razmotre svu dokumentaciju i donesu odluku kako pomoći oštećenima i obolelima. Jer trpe i Italijani i Srbi – rekao je u četvrtak Domeniko Leđero iz italijanske Vojne opservatorije, na naučnom skupu posvećenom posledicama NATO bombardovanja na zdravlje, koji je održan u Rimu. Leđero je poručio i da je čas da se čuje istina i priznaju žrtve, da se prekine tišina. Naučnom skupu “Žrtve osiromašenog uranijuma – godina posle četvrte Parlamentarne komisije za istragu, sadašnjost i budućnost”,

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA