admin, аутор са Јадовно 1941. - КУЛТУРА СЈЕЋАЊА

Годишњица злочина над Србима у Граховишту код Сарајева

5. мај 2019.

Село Граховиште, смјештено на падинама Сарајева, данас је пусто. ПОГЛЕДАЈ ВИДЕО Остаци запаљених кућа свједоче о стравичном злочину над Србима током протеклог рата. Прво је 4. маја 1992. заробљено девет мушкараца и стрељано код стадиона Кошево. Мјесец дана касније у новом нападу муслиманских снага убијене су жене и старци. Заједничко за оба злочина осим да нису процесуирани, јесте да су жртвама одсјецане главе. Након свеопштег напада на ЈНА у Сарајеву који је кулминирао злочином у Добровољачкој, 4. маја 1992. Зелене беретке и наоружани муслимани из Кобиље Главе упали су у Граховиште, код комшија Срба. Цивиле су заробили, њихово ослобађање условили предајом мушкараца који су се бројчано надјачани и слабо наоружани

Срби без струје у Теслином крају

5. мај 2019.

На месту уништеном током операције „Медачки џеп“. Дом родитеља славног генија сравњен до темеља. Дивосело пусто, у Почитељу живе само две жене. За електрични прикључак Србима траже 90.000 евра Села су остала, људи више нема. Тако данас изгледају подвелебитска места где су живели Срби пре ратних страхота деведесетих година, када су им куће запаљене и срушене, а они натерани да напусте огњишта. У Медаку, смештеном између река Лике и Гламочнице, неколико километара од Госпића, пре деведесетих ту је живело 850 Срба, данас их је педесетак. У Читлуку их је десетак, Почитељу само две жене, а у Дивоселу нема дословно – никога. Она шачица преосталих Срба, пре свега стараца, животари у

„Мали Хитлер” из првомајског сокака

5. мај 2019.

Кадар у ком Титов пионир, на запрепашћење учитељица салутира у маниру Хитлерјугенда, један је од оних који непогрешиво хвата дух епохе у којој је настала, оцењује историчар др Срђан Цветковић Први мај, 1946. година, центар Панчева. Главна градска улица, свечани дефиле, вијоре се заставе државе и партије, у скоро свакој руци транспарент. Изашли на улице, радници, напредни омладинци, скојевци, народ панчевачки, у најбољим оделима и обавезним шеширoм, ђаци у испегланим белим блузама, народним ношњама – прослава Дана рада у слободи… Свечаним дефилеом се ори, одјекује: „Да нам живи, живи рад…” Документа и фотографске записе препознатљиве иконографије чува панчевачки Архив. Чува и један кадар настао захваљујући oштром оку и хитрој руци

Обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина

4. мај 2019.

У Доњој Градини код Козарске Дубице у недјељу ће бити одржана централна манифестација поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини. Обиљежавању Дана сјећања присуствоваће предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић и премијер Српске Радован Вишковић. Обиљежавање почиње у 8.30 часова служењем Свете архијерске литургије у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Козарској Дубици. Програм ће бити настављен у Спомен-подручју Доња Градина, гдје ће у 11.15 часова бити положени вијенци на гробном пољу Тополе. У 12.00 часова на гробном пољу Храстови биће служен парастос и помен жртвама усташког злочина – геноцида, а вјерски

Промоција књиге “Госпар Мато Грацић настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику”

4. мај 2019.

Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” аутора Предрага Савића и Саше Недељковића нови је допринос истраживању прошлости Срба у Дубровнику. Срби римокатолици нису пристали да њихову националност одређује вера. У књизи се приказује развитак и рад српских друштава у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Захваљујући њиховој активности Дубровник је био центар Срба у Далмацији. Најважнија српска културна установа Дубровника била је Матица српска у Дубровнику. Од дубровачких друштава друштво Српска Зора било је централно привредно и просветно друштво Срба у Далмацији. Грацић је био велепоседник и власник Српске штампарије у којој су штампане књиге Матице српске и

Драгослав Бокан: Страшна је и језива хрватска судбина

4. мај 2019.

Ма како можда неком чудно звучало, ја не мрзим хрватски народ. И поред свега што данас знам о страдању моје породице, ”тамо”; и поред тога што сам, згрожен и заувек потресен, сазнао толико тога о ужасима кроз које су пролазили Срби у хрватској ”тисућу лета сањаној” држави, ја нисам никада замрзео ”све Хрвате”, нити поверовао у то да тамо живе све од реда вампири, монструми и крволочне убице у покушају. Па, нисам луд, ни оболео од неизлечивог гнева и мржње. Одрастао сам, делом (преко летњих ферија), и у маминој Банији и татиној Лици, па сам тамо, у школској библиотеци у банијској Малој Градуси, сазнавао све нијансе и важност борбе Зрињских

Сутра обиљежавање 27 година од страдања Срба из Чардака

4. мај 2019.

У спомен-комплексу Чардак у општини Дервента сутра ће бити обиљежено 27 година од страдања 37 Срба из овог насеља, које су на Мали Васкрс убили припадници Хрватског вијећа одбране и паравојних хрватско-муслиманских формација. Програм обиљежавања почеће у 10.00 часова Светом литургијом у Цркви Светог апостола Tоме, која је саставни дио спомен-комплекса. У 11.00 часова биће служен парастос, затим положени вијенци и прислужене свијеће за страдале, а планирано је и обраћање званица. У оквиру Спомен-комплекса „Чардак“, који је изграђен поред магистралног пута Дервента-Добој, налазе се спомен-плоча и споменик, као и спомен-црква. Обиљежавање 27 година од страдања Срба у овом насељу организују општина и Удружење ратних заробљеника Дервента. Извор: СРНА

Дарко Момић: Покољ и геноцид

4. мај 2019.

А над Србима је почињен геноцид. И тачка. Једна од жртава, иако је жив, јесте и пуковник ВРС Дане Лукајић, који скоро десет мјесеци чами у затвору у Загребу Предсједник удружења грађана „Јадовно 1941” Душан Басташић цијели живот гаји сјећање на своје претке и још десетине хиљада Срба које су усташе умориле и побацале у јаме у комплексу усташких логора Јадовно. Посљедњих десет година то ради кроз „Јадовно 1941”, чија основна сврха је, како је наведено на порталу удружења, „да покуша стати у крај забораву беспримјерног злочина који се догодио у тзв. Независној држави Хрватској почетком Другог свјетског рата у комплексу овог логора”. Захваљујући његовом и ентузијазму чланова удружења и

Бомбе и данас разарају живот

4. мај 2019.

У гранатирању аутобуса „Ниш-експреса” погинуло је 46 путника „Лежи угљенисано тело с подигнутим рукама, прилазе да га однесу и како га додирну оно се распадне. Ничег није било што није сагорело”, каже Бобан Секулић, сниматељ РТВ Приштина. Он је заједно с колегом Гораном Копривицом, међу првима, дошао на место злочина. Док су долазили и њих је гађала авијација, преживели су напад и наставили, а Бобан говори да је чуо застрашујући хук треће бомбе и да су се од њене детонације отворила врата на њиховим колима док су били у покрету, а да је амбуланто возило нестало и да су га неколико тренутака касније приметили сурвано испод пута. Злокобне експлозије учиниле

Меморијална академија у помен на јасеновачке жртве

4. мај 2019.

У Козарској Дубици вечерас ће бити одржана Меморијална академија „Небо тамно“ у помен на невине жртве убијене у усташком концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту – Доњој Градини. Меморијална академија, коју организује Спомен-подручје Доња Градина, традиционално се одржава уочи помена за страдале жртве усташког злочина-геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, са циљем да се злочин никада не заборави. – Ове године академија носи назив „Небо тамно“ и реализујемо је у сарадњи са Српским просвјетним и културним друштвом Просвјета из Козарске Дубице, односно са Српским пјевачким друштвом „Вишњић“ и драмском секцијом – прецизирала је директорка Спомен-подручја Доња Градина Тања Тулековић. Она је позвала све грађане

Милан Ружић: Српски крст

4. мај 2019.

Шта ће остати иза Срба кад нас не буде, требало би да буде оно по чему бисмо морали живети. Не треба да остављамо иза свог народа оно што они који нас затиру желе да оставимо, већ оно што ће пркосити и њима и целом свету, као што је наш народ одувек пркосио. Мислим да је нас Срба рођено много више него било којих других народа, али смо скоро највише и убијани, а са тим се трендом није престало ни до дана данашњег. Замислите само када бисмо сви сишли са кочева, свукли се са бајонета, скинули се са ножева, изашли из пламена, испузили из јама, повадили меткове из кошуља, покупили главе

Сјећање на прве жртве и 27 година од почетка ослобођења Модриче

3. мај 2019.

Служењем помена погинулим борцима и полагањем цвијећа пред централним спомен-обиљежјем и у спомен-соби данас је у Модричи обиљежено 27 година од почетка ослобађања и одбране ове општине у одбрамбено-отаџбинском рату. На овом скупу, који је организовало Удружење „Ветерани“ из Модриче, подсјетили су да су у зору 3. маја 1992. године јединица од 230 добровољаца из окупиране Модриче и Срби са слободне територије на Tребави ушли у ову општину и ослободили српско становништво које је од 11. априла било у окружењу муслиманских и хрватских снага. Предсједник Удружења „Ветерани“ Модрича и учесник операције Новак Обједовић нагласио је да је то био почетак ослобођења и одбране Модриче и Републике Српске. Прве жртве у

Бојанић: Зна се гдје је мјесто злочинцима

3. мај 2019.

Слободан Бојанић који је рањен на данашњи дан прије 27 година у Добровољачкој улици у Сарајеву, када се повлачила колона припадника ЈНА, оцијенио је да не постоји воља да тај злочин буде процесуиран, те изразио жаљење што не може на мјесту страдања прислужити свијеће својим друговима Здравку Томовићу, Миодрагу Ђукићу и другим настрадалима. „Имам утисак да се нико не труди да се овај догађај спомене, да се неке ствари изнесу на видјело и да злочинци буду кажњени. Нисам националиста, нисам за рат, ја сам за помирење са људима, а злочинцима се зна гдје је мјесто“, рекао је Бојанић новинарима у Источном Сарајеву. Он је изразио жаљење што породицама страдалих у

Неоснована пресуда Лукајићу

3. мај 2019.

Организација старјешина Војске Републике Српске /ВРС/ сматра да је без основа пресуда Жупанијског суда у Загребу којом је пуковник ВРС Дане Лукајић осуђен на шест година затвора, те од институција Српске и БиХ тражи да протестују код хрватских власти због његовог неоправданог задржавања и суђења за које нису надлежни. Изразивши чуђење јучерашњом пресудом и неоснованим објашњењем да је Лукајић наводно био командант логора Мањача и да је над затвореницима примјењивао силу, из Организације истичу да је он повремено, у име органа безбједности Бањалучког корпуса, посјећивао затворене и није имао командну дужност. „Оваква правосудна фарса Жупанијског суда, у којој су прихваћена сумњива свједочења против Лукајића, услиједила је након снажних националистичких дивљања

СТРАВИЧНА ИСПОВИЈЕСТ ВОЈНИКА ИЗ ДОБРОВОЉАЧКЕ: Ваљали су нас по асфалту, нож и пушке под грло стављали

3. мај 2019.

Напад на колону ЈНА која је излазила из Сарајева у Добровољачкој улици 1992. године био је планиран, и то је једина истина, а истовремено 27 година свакодневно слушамо лажи због којих нико не одговара, рекао је Данило Берибака, припадник војне полиције ЈНА који је био у колони. – Најбоље би било да се ми који смо нападнути и они који су нас напали суочимо, да би коначно престали са лажима – рекао је Берибака за “Глас Српске” и додао да је вријеме да се те ствари коначно рашчисте. Он је истакао да је срамота то што нема судског епилога. – Изгледа да чекају да сви биолошки нестанемо и да умре