Austrija šokirala Hrvatsku: Ustaše, raus!

Mediji zaključuju da je ipak postignut pomak u suzbijanju ustaštva na komemoraciji u Blajburgu, jer su ove godine prvi put u centru te varošice organizovane demonstracije protiv ustaškog pira

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Kampanja, vođena proteklih meseci u Austriji kako bi se zabranilo najveće neonacističko okupljanje u Evropi, koje hrvatska emigracija već tri decenije organizuje u maju na ledini kod Blajburga uz asistenciju hrvatskih županija, blagoslov hrvatskog političkog vrha i pokroviteljstvo Sabora – urodila je plodom. Najava da će sudski organi po kratkom postupku izricati kazne svima koji se na Libuškom polju kod Blajburga 12. maja okite ustaškim obeležjima, uz momentalno proterivanje i višegodišnju zabranu ulaska u državu, učinila je da komemoracija palim ustašama protekle subote u Blajburg privuče trostruko manje „hodočasnika“ nego proteklih godina, kada su na pomen ustašama stizali neonacisti iz cele Evrope, od Finske i Španije, preko Švedske, Italije i Nemačke, sve do austrijskih.

NACISTIČKI PIR

Nacistički skup na mestu gde su se pobedničkoj savezničkoj vojsci predale poražene kvislinške snage po okončanju Drugog svetskog rata, decenijama je privlačio 20.000–35.000 mahom ideoloških sledbenika koji su stizali sa svih strana sveta da bi odali počast „hrvatskim žrtvama partizanske osvete“. Austrija je sve do 2017. odobravala ustaško pirovanje pod pokroviteljstvom ekstremnih iseljeničkih organizacija, a 1987. dopustila je da na njenom tlu bude podignut stećak na kome je pisalo „u spomen na nedužne žrtve blajburške tragedije“, da bi tekst, posle besnih reakcija emigracije, bio promenjen: „U čast i slavu poginuloj hrvatskoj vojsci“. Uz krst stoji ustaški grb čiji je prvi gornji kvadrat sleva bele boje, za razliku od aktuelnog grba Hrvatske, gde je prvo polje – crveno.

Austrijske vlasti nisu uklonile obeležja NDH sa spomenika, uprkos zakonu koji zabranjuje glorifikovanje nacizma i uprkos činjenici da je još lane 21 organizacija civilnog društva zahtevala zabranu ustaških mitinga u Blajburgu. Zabrana je onemogućena lukavstvom organizatora koji skup prijavljuju kao „verski događaj“. Antonija Gesinger, glavna urednica „Klajne cajtunga“, problem vidi u činjenici da Hrvati komemoraciju za ustaše, pobijene posle Drugog svetskog rata, već tri decenije koriste da mame pristalice fašizma i „verski događaj“ zloupotrebljavaju za najveće nacističko okupljanje u Evropi. Na kraju je paradiranje ustaša i njihovih poklonika zasmetalo i austrijskim političarima – troje evroposlanika se 24. aprila u Beču usprotivilo mitingu hrvatskih ustaša u Blajgburgu i pozvalo na okončanje „fašističkih i desno ekstremističkih provokacija“.

Prethodno je austrijska organizacija „AK Pliberk“ (kako Blajburg zovu Hrvati i Slovenci) pod sloganom „Protiv svakog nacionalizma i istorijskog revizionizma“, pokrenula on-lajn kampanju protiv održavanja parastosa vojsci Ante Pavelića. Na sajtu no-ustasa.at objavljene su informacije o mračnoj pozadini blajburške komemoracije koja se izrodila u najveću fašističku manifestaciju u savremenoj Evropi. „Pod krinkom crkvenog obreda odaju počast NDH koja je kolaborirala sa nacističkom Nemačkom i relativizuju njihove zločine, i sve to u prisustvu visokih crkvenih dostojanstvenika i neonacista iz mreže Krv i čast“, upozorava „AK Pliberk“ u zahtevu da se „taj skup više ne održava“.

Austrijski kancelar Sebastijan Kurc izjasnio se nenadležnim da zabrani komemoraciju ustašama u Blajburgu, iako je (prema ocenama tamošnje javnosti) ona magnet za ekstremne desničare. To je prisililo vlast austrijske Koruške da „ustaško pirovanje“ skine s dnevnog reda, što se pokazalo kao tvrd orah, jer je hrvatska država i sponzor i finansijer. Nezadovoljan jer se „crkveni kontekst zloupotrebljava za maskiranje pravih motiva“, gradonačelnik Blajburga Stefan Visočnik pridružio se koruškom poglavaru Petru Kajzeru u naporu da Vlada Koruške osudi fašističke provokacije koje su konstanta blajburških komemoracija. Zakonski okvir je dao državni tužilac Salcburga Markus Neher; on je utvrdio da je ustaški režim bio kopija Hitlerovog režima, zato između njih nema razlika u pravnom smislu, pa se austrijski zakon o zabrani nacizma odnosi i na veličanje Hitlerovih vazala – Pavelićeve NDH. Najzad, oglasila se i koruška katolička crkva koja se preko svog tviter naloga distancirala od desnih ekstremista i fašista na komemoraciji ustašama u Blajburgu. Austrijski crkveni dostojanstvenici su pride zapretili da će odreći dozvolu za misu ukoliko na nju senku baca ustaška ikonografija.

HRVATSKI MINISTRI NA USTAŠKOM DERNEKU

Ni fejsbuk strana Stop Ustascha, ni ogorčenje austrijskih Zelenih nisu, međutim, podstakli hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović da da lični primer i ogradi se od manifestovanja ustaštva u Blajburgu. Ona je i ove godine put Blajburga poslala svog ličnog izaslanika, a državna HTV je u subotu do podne emitovala sa Libuškog polja direktan prenos „obeležavanja 73. godišnjice blajburške tragedije i Križnoga puta“. Jeste Austrija „nultu toleranciju za ustaško i nacističko znakovlje“ podržala sa oko 300 policajaca i još pregršt službenika saveznog ureda za strance i austrijskog tužilaštva, koji su 12. maja na licu mesta kažnjavali svakoga ko krši zakone koji zabranjuju simbole totalitarnih režima, ali džabe.

I ove godine su na komemoraciji kod Blajburga u prvom redu sedeli politički lideri iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, među njima Vladimir Šeks i potpredsednik hrvatskog sabora Milijan Brkić uz delegaciju Plenkovićeve vlade koju su predvodili ministri Goran Marić (državne imovine), Lovro Kuščević (građevine i prostornog uređenja), Tomo Medved (branitelji) i Milan Kujundžić (zdravstvo). Za govornicu su se popeli predsednik hrvatskog sabora Gordan Jandroković i hrvatski član Predsedništva BiH Dragan Čović. Jandroković je obećao da će Sabor i ubuduće biti pokrovitelj komemoracije žrtvama u Blajburgu, uostalom, izaslanstvo hrvatske države se „došlo pokloniti žrtvi i iskazati poštovanje svima onima koji su ubijeni nevini, bez suda“. Molitvu za „žrtve islamske vjere“ predvodio je glavni imam iz Gunje Idriz Bešić za koga je „Blajburg, uz Potočare kod Srebrenice, najveća grobnica muslimana u Evropi“. Misu je vodio zadarski nadbiskup Želimir Puljić koji nije krio jed što je protiv okupljanja kod Blajburga „ustala cijela Evropa“. Za njega je „Blajburg metafora progona, mučenja i pogibije“. U pravi čas su venac na spomenik ustašama položili i pripadnici Hrvatske vojske.

Jesu izostale ustaške uniforme i štandovi na kojima je ranijih godina prodavan svakojaki provijant sa ustaškim i nacističkim obeležjima, ali „neki ljudi su se ipak snašli, pa smo videli pokoju ustašku kapu i majicu“, tešio je gledaoce u zavičaju reporter HTV-a. Vladimir Šeks se obrušio na optužbe iz Austrije i, uopšte, Evrope da se na komemoraciji u Blajburgu veliča nacizam. Nikako, tvrdi Šeks, „svi mi ovdje nismo nikakvi neonacisti, nego hrvatski domoljubi i hrvatski patrioti“. Taj stav deli član Predsedništva BiH Dragan Čović; on je okupljene hrabrio da „komemoracijom u Blajburgu čuvaju sećanje na sve Križne puteve hrvatskog naroda“, jer „možemo biti ponosni što desetlećima prisilna šutnja nije izbrisala trag ni otrgla od sjećanja naše najmilije“. Vrag se, dakle, krije u detaljima, zato je austrijskim čuvarima reda promaklo mnogo učesnika koji su se kosili sa zakonom, jer su se „snašli“ i vešto kamuflirali proustaške govorancije i insignije. Na crnim majicama je gotovo odumrlo prepoznatljivo „Za dom spremni“, ali nije „Uvijek spremni“, dok se na rukavu ili grudima vazda šepuri ustaška šahovnica (sa prvim belim poljem). Taj važan detalj promakao je ne samo austrijskim kolegama nego i slovenačkoj pograničnoj policiji koja je na ulazu (iz Hrvatske) u Sloveniju i prilikom prelaska iz Slovenije u Austriju proveravala putnike u vozilima sa hrvatskim tablicama u potrazi za ustaškim i nacističkim obeležjima, i vraćala u mesto polaska sve koji su imali takve tetovaže ili predmete (zastave, marame, kape, bedževe).

SMRT FAŠIZMU

S druge strane, protivnici ustaškog skupa u Blajburgu upriličili su „namernicima“ iz Hrvatske i svojevrstan hod po mukama – do zbornog mesta su morali da pešače putem na čijem asfaltu je pisalo ogromnim crvenim slovima: SMRT FAŠIZMU. Krv je uzavrela, pa nisu izostali incidenti; crnokošuljaši su napali ekipu portala index.hr i novinare iz Slovenije kako ne bi snimili koliko je onih koji nose majice sa slikom pevača Marka Perkovića Tompsona, poznatom po veličanju ustaštva, ili parolom „Bog, Hrvati, nož“, uz pozdrav „Za dom spremni“. Kada su se hrvatski ultradesničari razišli po završetku skupa u Blajburgu, austrijska policija je saopštila da je uhapsila sedam osoba i podnela devet prijava zbog kršenja zakona o veličanju nacizma. Što je bio šok za hrvatsku javnost, jer za takav delikt se u Hrvatskoj ne sedi u zatvoru niti plaća globa, iako je službeni Zagreb bio prisiljen od strane EU da 2004. usvoji slične zakone, ali praksa dokazuje da ih hrvatsko pravosuđe i represivni organi – ne sprovode.

Agencije i mediji zaključuju da je ipak postignut pomak u suzbijanju ustaštva na komemoraciji u Blajburgu, jer su ove godine prvi put u centru te varošice organizovane demonstracije protiv ustaškog pira. Građane su na protest pozvali aktivisti iz 23 organizacije, odazvali su se i funkcioneri Zelenih i Komunističke partije Austrije (KOP). Antifašisti su nosili transparente na kojima je pisalo „Za zabranu okupljanja ustaša i nacista u Pliberku“, „Živela internacionalna solidarnost“, „Nacisti, raus!“, „Reci NE ustašama u Blajburgu“, „Rame uz rame protiv fašizma“… Protiv sve opasnijeg ustaštva ustali su i poslanici iz Slovenije, odmenili su ih govornici iz Italije i Austrije; Dagmar Šuler, zamenica predsednika Udruženja preživelih koncentracionih logora u Austriji, apelovala je da se „ne dozvoli širenje starih ideologija usred Austrije“, a protiv ustaškog veličanja Hrvatske kao sile Osovine izjasnio se i Franjo Habulin, predsednik hrvatskog Saveza antifašističkih boraca. Martin Diendorfer, jedan od organizatora antiustaškog protesta, upozorio je da pravi razlog okupljanja ustaša i njihovih simpatizera na Libuškem polju „nije sećanje na mrtve nego žal za fašizmom“.

Nameće se pitanje – zašto je tek sad „ustaška fešta“ kod Blajburga zasmetala Austriji i Evropi, te su odlučili da je ukinu? Pa još 2016. prevršena je mera kada je austrijska policija morala da razoruža čak 18 pripadnika počasne čete Hrvatske vojske koji su se, naoružani, u društvu gotovo celog domaćeg političkog vođstva, zaputili ka Blajburgu. Ova godina je, međutim, posebna: temperaturu je podigla ne samo nova koruška vlada na čijem su čelu socijaldemokrate nego i biskup Alojz Švarc, koji od austrijskih vlasti zahteva da u godini, kada se obeležava 80. godišnjica Anšlusa (priključenja Austrije nemačkom Rajhu) ne dozvoli događaj na kome iritiraju ustaška, fašistička i nacistička obeležja. Nije samo Austrija promenila kurs prema ustaštvu u Hrvata – zaokret je učinila i Slovenija posle sukoba sa Zagrebom koji odbija da prizna arbitražnu presudu i implementira novu graničnu crtu, pa Ljubljana sad lobira protiv Hrvatske na sve strane. Tako su se na novoustaše obrušili i brojni evroposlanici koji podsećaju da svake godine Hrvati u Austriji slave one koji su ubijali Jevreje i pripadnike drugih naroda, zato traže da Austrija spreči takve „svečanosti“. Ustašama naklonjena hrvatska politika gubi oslonac i kod tradicionalnih patrona (Beč i Berlin), sitih soliranja Zagreba. Otuda ovakva Hrvatska za EU sve više postaje deo problema, umesto rešenja.

Izvor: PEČAT

Vezane vijesti:

Ustaški pozdrav se tretira kao ubistvo

Zbog ustaškog pozdrava do deset godina zatvora

Šest uhapšenih zbog zabranjenih simbola u Blajburgu

Nemački mediji oštro o fašizmu, Hrvatskoj i Blajburgu

Na komemoraciji poginulim ustašama u Blajburgu oko 10. 000 učesnika

Zurof: Nečuveno da austrijske vlasti dozvole skup u Blajburg

Blajburg: Spona između NDH i nove Hrvatske | Jadovno 1941.