Јасеновачка политичка икебана – пише Емил Влајки

Фокус, Бањалука, 19.4.2010. године

У Јасеновцу jе jуче обиљежена 65. годишњица пробоjа jасеновачких логораша из jедног од наjстравичниjих нацистичких логора смрти у свиjету, гдjе jе погубљено на стотине тисућа Срба, цjелокупна jевреjска популациjа из НДХ и неколико десетина тисућа Рома, уз доста хрватских антифашиста. На обиљежавање ове годишњице дошло jе цjелокупно хрватско руководство као и некадашњи предсjедник Стjепан Месић, а посjетилаца jе било неколико стотина.

Да човjек ниjе знао о чему се ради, мислио би да се налази на лиjепо уређеном терену за голф. Фалио jе jедино прослављени голф играч Таjгер Вудс. Краjолик предиван, трава покошена на енглески начин, умjетно сређена jезера, зазелењели брежуљци, милина за очи. Нигдjе никаквог знака о усташком стратишту. Нема барака за заточенике, обиљежена мjеста гдjе су усташе маљевима и ножевима убиjали своjе жртве, нигдjе логорских жица, ничег што би служило на подсjећање на извршени геноцид. Све jе урађено да се заборави, као да стратишта никада ниjе ни било. Али ту ниjе краj политичкоj икебани. Циjело хрватско руководство се расплакало над жртвама: Србима, Јевреjима, Ромима и инима. Па приче о томе како jе Хрватска израсла из антифашистичке борбе?! Ова повиjесна неистина боде очи до крви, jер колико jе познато, из антифашистичке борбе jе настала Југославиjа, о коjоj ниjе било ни риjечи на овоj комеморациjи.

И онда на сцену ступа бивша Српкиња, ХДЗ-овка, предсjедница Владе, Јадранка Косор. Нешто патетичних риjечи о антифашистичкоj борби из коjе jе израстао, приjе двадесет година, „демократски хрватски устав“ (сиц)?! Таj устав jе био толико „демократски“ да jе хрватске Србе из конститутивног народа претворио у мањину! Како би дjело одговарало риjечима, у хрватском домовинском рату броj Срба jе с 12 одсто сведен на отприлике четири одсто, на точно онолико колико jе тадашње хрватско врховништво било планирало! Унутар политичке икебане важна jе и прича о томе како су све жртве jеднако вриjедне. Злочин jе, ето, злочин, а броj жртава ниjе важан. Пар тисућа jе исто као и неколико стотина тисућа! Наравно, пошто се ту ради о неколико стотина тисућа Срба, коjи су као „геноцидан народ“ очито „невриjедне жртве“. Добро jе да су их хрватски дужносници уопће и споменули, на чему би им Срби требало да „буду захвални“! Уосталом, како се над „геноцидним народом“ може вршити геноцид? Да су усташе, умjесто да су Србе и Јевреjе неселективно убиjали, одваjали жене, дjецу и стар(и)це и слали их кућама, онда би то, као и у Сребреници био „геноцид“. Овако, то jе тек злочин, а и jедва да jе злочин, пошто се ради о „србочетницима“ и „чифутима“. И тако, прољеће у потпуности уљепшава jасеновачки дjечjи вртић. Политичка говоранциjа jе завршена, „демокрациjа се показала на дjелу“, што jе за улазак у Еуропу више него потребно, геноцид над Јевреjима и Србима ниjе ни споменут. „И то с правом“. „Јер што jе Јасеновац према Сребреници“?! А када се за пар година стиша ова бука око „чифутских“ и „србочетничких“ наводних жртава, упроцесуираће се голф терени, направити дjечjа игралишта и мjеста за пикник, а спомен-музеj jасеновачким жртвама остаће и даље политичка икебана и ругло извршеном геноциду.

Емил Влаjки

Извор: НОВА СРПСКА ПОЛИТИЧКА МИСАО