Ante Tomić: Ratni zločinac će odlučivati o sudbini Srba u Hrvatskoj

Hrvatski pisac o odnosima Beograda i Zagreba, parlamentarnim izborima, bivšoj zemlji, istini o kojoj piše a koja mu ugrožava život. Ne znam šta ovde očekuje preostali živalj, jer i HDZ i SDP mogu u koaliciju sa Glavašem. Živimo u strašnom teroru jednoumlja

HRVATSKI pisac, kolumnista i scenarista Ante Tomić doskora je uspevao da ono o čemu piše u novinama ne zagađuje njegove knjige. Onda je u nekom trenutku shvatio da u rodnoj Dalmatinskoj zagori nije ostalo mnogo seljaka sa kojima je odrastao i o kojima piše. Najluđe je, kako kaže, što su se odselili u gradove i postali gospodari tuđih života. Jedan od njih je Toma Poskok, glavni junak njegovog romana „Veličanstveni Poskokovi“, koji je predstavio na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu.

– Ti likovi iz kamenjara postali su moć – politička i privredna vlast. I nisu bezazleni, već su opasni. Junak mog romana je najbogatiji čovek u zemlji – kaže Tomić za „Novosti“. – Možda se neko prepoznaje u mojim likovima, ali trudio sam se da se odmaknem od stvarnih ličnosti.

Pišete o sprezi biznismena, političara i crkvenih vlasti. Koliko je ta sprega pogubna za istinske društvene vrednosti?

– Ta sprega je smrvila hrvatsko društvo. Zbog nekakvih sitnih interesa i pohlepe uništene su društvene vrednosti. Solidarnost, koje volim bar da se sećam, kao da je sasvim iščezla.

Može li se, i kako, tim pogubnim vezama stati na put?

– Mislim da su svi oni u suštini slabi i beznačajni ljudi koji su zapravo samo u velikoj ulozi moćni. I zato su se urotili da zadrže vlast. Ne mislim da je iko od njih posebno jak.

o Zašto ste u Splitu, gde živite, obeleženi kao „četnik“ mada i oni koji vas kritikuju znaju da vam poreklo nije srpsko?

– Nekako je razumljivo da čujem razna pogrdna imena. Svašta mi ljudi dobacuju: Jugosloven, četnik, komunista… Zna da bude neprijatno, ali to je već uobičajen reportoar. Trudim se da budem pošten prema sebi i da govorim istinu. Nekad smo slobodnije mislili i govorili, danas živimo u strašnom teroru jednoumlja, ljudi se koješta boje da kažu.

NACIONALISTIČKA HISTERIJA DA li je velika Jugoslavija, ipak, mogla da preživi? Čitava nacionalistička histerija toliko se bila zahuktala da niko nije želeo da je sačuva. Nacionalisti su se svesrdno trudili da sve propadne. Uglavnom smo za sve sami krivi, jer ne mislim da je ikome u Americi i NATO savezu posebno stalo do Hrvatske, kao što ne verujem da je ikome u Rusiji posebno stalo do Srbije.

Da li ste, ipak, uplašeni za svoj život zbog istine koja mnoge žulja?

– Ne, ne bojim se, ali ponekad budem umoran. Poželim da mogu da živim u pristojnijoj zemlji, pristojnijem društvu, među pristojnijim ljudima. Siguran sam da će strašni nacionalisti koji se hrane nacionalističkom mržnjom svake izbore sve lakše dobijati, zato što će pametni otići iz Hrvatske. Ostaće samo nepismeni i neobrazovani koji prirodno glasaju za te manijake.

U Hrvatskoj su, uoči današnjih izbora, levi krenuli udesno, desni malo sporije ulevo. Tomislav Karamarko ili Zoran Milanović?

– Karamarko i HDZ su u blagoj prednosti i, po mom skromnom sudu, zapravo su desniji nego ikad. Desniji nego što je bio Franjo Tuđman. Krenuli su sa vrlo tvrdom nacionalističkom retorikom. To me, iskreno, ispunjava zebnjom. I ne samo mene! Činjenica je da će tesno pobediti HDZ, ali ni HDZ i Karamarko, ni SDP i Milanović neće imati većinu da naprave vladu. Biće važni glasovi malih stranaka i nacionalnih manjina. Recimo, biće važna tri glasa koja će da osvoji stranka Branimira Glavaša. Ono što mene užasava više od ičega je da ni HDZ, ni SDP neće biti gadljivo da, ako budu u prilici, uđu u koaliciju sa strankom jednog osuđenog haškog zločinca. To mi je gore od ičega!

RAZBESNEĆE MNOGE SPREMATE novi film sa Rajkom Grlićem, šta je tema i dokle ste stigli?
To je sumračna priča sa elementima čudnog humora. Zove se „Ustav Republike Hrvatske“, a igra Nebojša Glogovac. Bavi se odnosom Srba i Hrvata. Sve se događa u dva stana između troje čudnih ljudi. Pojavljuju se nekakvi likovi koji se vole oblačiti u žensku odeću, ustaše i Srbi. Film je na momente težak za gledanje i siguran sam da će mnoge razbesneti. Puno će ljudi mrzeti taj film, ali meni se to sviđa. Mislim da je dobar.

Čemu mogu da se nadaju Srbi u Hrvatskoj ako pobedi HDZ? Da li je nacionalistička retorika samo predizborna priča?

– Ne znam. Dosad je to bila samo retorika, ali najave ne zvuče dobro. Bojim se političkog revanšizma i jednoumlja. Ako Karamarko najavljuje promenu naziva Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci, a ne samo smenu Olivera Frljića koji ga vodi, kakav će tek stav imati prema drugačijima!

Za Hrvatsku kažete da je u socijalnom, obrazovnom, kulturnom i tehnološkom smislu poražena zemlja, zašto?

– Ne mislim da je bukvalno poražena, ali imamo ozbiljan problem. Hrvatska postoji 24 godine. Sad je negde na polovini vremena koliko je trajala SFRJ, a nema ni desetinu dostignuća koje je imala ta država. Ni privrednih, ni obrazovnih, ni u zdravstvu.

Zašto je sada tako?

– Govorimo da vreme socijalizma nije valjalo. U Hrvatskoj, pretpostavljam da je situacija slična i u Srbiji, deca idu u škole sagrađene u vreme socijalizma. Od tada u Hrvatskoj nije sagrađena nijedna bolnica, ne ulažemo u tehnologiju i obrazovanje. Sada smo jako napredni. Živimo u kapitalizmu, a nismo uradili ništa spomena vredno. Sve nove države su inferiorne u odnosu na SFRJ. To je zastrašujuće i to me brine. Nedavno sam pisao o košarkaškom klubu Jugoplastika, koji je nosio ime fabrike koja ga je finansirala. Ta fabrika je zapošljavala šest hiljada ljudi. Znate li sad neki kombinat koji zapošljava šest hiljada ljudi?! Toga više nema. Sve je smrvljeno u prah.

Šta povezuje a šta razdvaja Srbe i Hrvate?

– Povezuje nas isti jezik koji govorimo. Mi smo po svemu slični. U vreme ludila oko proslave godišnjice „Oluje“ rekao sam da Hrvati nemaju nikog bližeg od Srba i Srbi bližeg od Hrvata.

Zašto nam je onda potreban mali povod da se ozbiljno zavadimo?

– To je valjda tako. Kad se malo razlikujete, onda vam treba jako malo da poludite.

Da li i danas, kad pogledate snimke „Oluje“, pomislite da je i „jedan deo vas otišao preko Bosne na traktorima“, kao što ste svojevremeno napisali?

– Iskreno mi je žao kad pogledam prazna srpska sela i kuće koje trunu. I, mislim da je deo nas otišao na traktorima i da smo nepovratno osakaćeni i kao društvo i kao narod.

Verujete li u povratak Srba u Hrvatsku?

Ne. Sad je kasno. Trebalo je odmah reagovati. U međuvremenu su ti ljudi koji su otišli napravili neke živote u Srbiji ili u Kanadi.

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Glavaš: Crnokošuljaši dobijaju veliki kamp za obuku

GLAVAŠ POSTROJIO STRANAČKU GARDU Prisegnuli mladići u crnim odorama i s crnim beretkama, uvježbavaju ih umirovljeni zapovjednici HV-a

CRNOKOŠULjAŠI PRED ZGRADOM SABORA